Srbija uvažava prava i slobode nacionalnih manjina. Pripadnici nacionalnih manjina imaju ustavno pravo na političko udruživanje, osnivanje kulturnih institucija, obrazovanje i informisanje na maternjem jeziku, pravo da biraju i da budu birani u lokalne, republičke i savezne organe vlasti, da se bave svim privrednim poslovima i drugim aktivnostima. Manjine u Srbiji uživaju prava u skladu sa ustanovljenim međunarodnim standardima.

Članovi nacionalnih manjina u Srbiji su razvili svoj etnički, kulturni, jezički i verski identitet, bez straha od asimilacije protiv svoje volje. Nacionalne manjine za svoj razvoj imaju osigurane materijalne uslove. Vojvodina, u kojoj živi najviše pripadnika različitih naroda je, inače, privredno veoma razvijen region Kosovo i Metohija, gde je koncentrisano albansko stanovništvo, iako ekonomski nerazvijena, procentualno se poslednjih godina brže razvija od drugih delova Srbije. Pa ipak, Albanci na Kosovu i Metohiji ne priznaju Republiku Srbiju, u kojoj žive, niti njen Ustav. Pod pritiskom separatističkih nacionalnih vođa i uz spoljnu podršku albanska manjina bojkotuje sve državne institucije, kroz koje treba da koristi svoja prava i slobode. Oni ne priznaju državne organe, odbijaju da plaćaju poreze, ne dozvoljavaju svojoj deci da se školuju na albanskom jeziku u državnim školama po programima koji važe za sve ostale učenike u Srbiji. Oni redovno bojkotuju demokratske izbore na kojima bi mogli da izaberu svoje legitimne predstavnike u lokalne, republičke i savezne organe vlasti.

Na Kosovu i Metohiji je na delu ekstremni i agresivni šiptarski nacionalizam, praćen demografskom eksplozijom, koja je promenila strukturu stanovništva Pokrajine. Albansko stanovništvo, ima najveću stopu nataliteta u Evropi. Tokom Drugog svetskog rata Hitler je Kosovo pripojio Albaniji, fašističkoj državi, pod čijom vladavinom je veliki broj Srba i Crnogoraca bio proteran sa Kosova, dok su Albanci iz Albanije tu doseljavani. Naređenjem broj 343 Komesara za unutrašnje poslove, izdatim 5. Marta 1945, Tito je odvratio Srbe i Crnogorce od povratka na Kosovo. Zatim, tokom sedamdesetih, više od 200.000 Srba je bilo prisiljeno da, pod pritiskom albanskog terora, napusti Kosovo. Podjednako značajno je da se od 1945, sa blagoslovom jugoslovenskih vlasti, između 350.000 i 400.000 albanskih izbeglica iz Albanije, naselilo na Kosovo. Na ovaj način etnički sastav Kosova i Metohije je promenjen i za Albance su stvoreni uslovi da se na međunarodnoj političkoj sceni pojave sa zahtevom: "Kosovo Republika".