U toku 1997. godine međunarodna humanitarna pomoć činila je samo 10 odsto sredstava neophodnih za zbrinjavanje oko 700.000 izbeglica u Republici Srbiji. S obzirom na ograničena ukupna sredstva ECHO ( oko 150 miliona ekija), smanjen je broj korisnika humanitarne pomoći, pa tako sada ECHO i NjFP obezbeđuju hranu za 250.000 izbeglica, što je u odnosu na ranijih 360.000 korisnika znatno manji procenat.

Imajući u vidu ovakvu situaciju, i činjenicu da sve izbeglice nemaju iste potrebe, urađena je kategorizacija prema stepenu ugroženosti. U Republici Srbiji to su deca do 18 godina, osobe starije od 64 godine i najugroženije kategorije (trudnice, samohrane majke, dijabetičari, invalidi, hendikepirani).

Normativi ECHO/NjFP koji se trenutno koriste su 6 kilograma brašna, 333 grama mleka u prahu, jedan litar ulja, jedan kilogram šećera i jedan kilogram testenina po osobi mesečno.

Ovakva međunarodna pomoć je nedovoljna, jer je SR Jugoslavija, zbog posledica sankcija i isključenosti iz međunarodnih finansijskih institucija, suočena sa znatnim ekonomskim problemima. To humanitarnu situaciju čini još dramatičnijom. Republika Srbija čini sve da u skladu sa svojim međunarodnim obavezama pruži potrebnu pomoć i zaštitu izbeglom stanovništvu, ali je neophodna i međunarodna pomoć i podrška.

Vlada Republike Srbije i Komesarijat za izbeglice ulažu ogromna sredstva i napore da na što prikladniji način obezbede bar minimum uslova za normalan i dostojanstven život izbeglih i prognanih lica, pogotovo dece i onih najugroženijih kategorija. Međutim, veliki je nesklad između potreba i mogućnosti.

Uslovi života su posebno teški u 750 kolektivvnih centara širom Srbije. Od ukupnog broja izbeglih i prognanih preko 143.000 su deca. Pošto nema stambenog i životnog prostora, u kolektivnim centrima u jednoj prostoriji žive po tri ili čak sedam porodica, odnosno po 10, 15 ili 19 ljudi, bez intime i svojih tajni. I dalje će, kako roditelji, tako i deca, sve svoje obaveze obavljati pred drugima. Deca će učiti za zajedničkim stolom, jesti iz zajedničkih tanjira, igrati se samo kada ne smetaju onima sa kojima žive. Loša ishrana, anemije, stresovi, neprestane priče o ratu i iz ratnog okruženja - atmosfera su u kojoj žive sve kategorije izbegličke populacije.

Zato pozivi iz inostranstva na kratkotrajan boravak dece izbeglica dobijaju svoj puni smisao.

Iskustvo pokazuje da su se deca izbeglice, koja su na poziv donatora odlazila u inostranstvo, dugo prilagođavala uslovima normalnog života i ponašanja koje je odgovarajuće za njihov uzrast. Tek su pred kraj boravka počinjala da se smeju, vesele, da shvataju da nije sramota ako zapevaju ili zaigraju. Ogroman značaj ima činjenica da su deca videla da nisu napuštena i zaboravljena, da ih neko voli i da želi da im pomogne.

U periodu kada se pomoć međunarodnih organizacija vidno smanjuje, a Republika Srbija suočena sa istim egzistencijalnim problemima izbeglog stanovništva, pozivi od naših ljudi iz dijaspore da ugoste izbegličku decu došli su u pravi čas.

Tako je 108 dece, koja trenutno žive u Valjaevu, Mionici, Lajkovcu i Pančevu, boravilo u Bavarskoj. U Parizu i Lionu, u višednevnoj poseti bilo je četrdesetoro dece iz Rače, Kučeva, Stare Pazove i Mionice. Deca su naišla na ljubav i pažnju porodica kod kojih su bila smeštena. U organizaciji putovanja Komesarijat je imao podršku naših diplomatsko-konzularnih predstavništava, ambasada Nemačke, Francuske, Austrije i Italije koje su izdale besplatne vize, zatim transportnog preduzeća "Lasta" i privatnika Deme Đurovića, koji su decu besplatno prevezli.

Program davanja kredita za male projekte ima cilj da pomogne izbeglicama da se ekonomski osamostale. Krediti bi trebalo da, najpre, omoguće izbeglicama da dođu do obrtnih sredstava, zatim da im pruže konkretno zanimanje, poboljšaju uslove života i smanjivanje na duži rok zavisnost od međunarodne pomoći.

Osnovni principi ovog finansijskog programa su da se krediti daju kao finansijska pomoć i da se obnovljeni fond koristi samo u korist drugih izbeglica. Nevladine humanitarne organizacije, koje su sačinile ovaj program, zahtevaju detaljan poslovni plan za sve projekte i odobrenje lokalnih vlasti.

Nevladine humanitarne organizacije će nadgledati projekat dok se ceo kredit ne vrati. Ukoliko se pojave problemi u projektu biće ponuđena stručna pomoć, takođe i obuka u poslovnom planiranju. Do sada su kao najuspešniji ocenjeni projekti iz poljoprivredne proizvodnje, ribolova, malih usluga, stolarstva, mini farme.

Zbrinjavanje izbeglica, do sticanja uslova za njihov povratak ili trajnu socijalnu sigurnost, obezbeđuje Republika Srbija, na osnovu Zakona o izbeglicama. Izbeglice imaju sva prava kao i domicilno stanovništvo: pravo na zapošljavanje, na zdravstvenu zaštitu, na smeštaj u ustanove socijalnog staranja, na obrazovanje ( na primer, izbeglice mogu da se upišu u obrazovne ustanove na svim nivoima, tako da je preko 100.000 dece integrisano u obrazovni sistem u Srbiji).

Planovi za budućnost izbeglog stanovništva uglavnom su usmereni ka SR Jugoslaviji. Na popisu se 324.208 lica (60,3 odsto) izjasnilo da želi da ostane u Jugoslaviji, nešto manje od 50.000 izbeglica (9,2 odsto) je spremno na repatrijaciju, dok 43.000 (8 odsto) želi da se iseli u treću zemlju. Ostali su neopredeljeni.

Analize pokazuju da mladi, bolje obrazovani, zaposleni i oni koji imaju sopstveni smeštaj žele da ostanu. Izbeglice nesrpske nacionalnosti, stariji, penzioneri, nezaposleni i oni smešteni u kolektivnim centrima u većoj meri se opredeljuju za repatrijaciju. Ukupno gledano, na dobrovoljni povratak su uglavnom spremna lica koja se teže prilagođavaju novoj sredini i okolnostima. Od potpisivanja mirovnog sporazuma u Dejtonu, posredstvom Visokog komesarijata UN za izbeglice, iz SRJ se vratilo manje od 2.000 izbeglica. Uslovi za povratak su čak i pogoršani, jer se zakonskim propisima Hrvatske i Muslimansko-hrvatske federacije otežava i sprečava masovan povratak izbeglog, prognanog i raseljenog stanovništva. Tako se do sada u BiH vratilo svega 943, a u Hrvatsku 1.022 lica.

Kako je veliki broj izbeglica spreman da trajno ostane na ovim prostorima, Komesarijat za izbeglice Republike Srbije nastavlja realizaciju projekta trajne integracije obezbeđivanjem smeštaja i zaposlenja izbeglica, što pruža mogućnost i kompletne socijalne integracije u lokalnoj sredini. U tom cilju Vlada Republike Srbije, u saradnji sa Komesarijatom, daje građevinsko zemljište bez nadoknade, obezbeđuje primarnu infrastrukturu, poljoprivredno zemljište za porodice koje se bave agrarom, izdvaja sredstva za izgradnju naselja ili kupovinu stanova.

Komesarijat je 1993. godine uradio pilot projekat trajne integracije na osnovu kojeg je ukupno izgrađeno ili kupljeno 220 stanova, a opštine su obezbedile zaposlenje za najmanje jednog člana izbegličke porodice useljene u te stanove.

Tokom 1994. i 1995. godine Komesarijat je uradio novu programsku studiju za trajnu integraciju na depopulacionim i pograničnim podučjima i tamo gde je potrebno obezbediti radnu snagu, odnosno stručne kadrove i radnike u poljoprivredi.

Početkom 1996. godine započeta je realizacija projekta Norveškog saveta za izbeglice, u okviru kojeg je dopremljeno 30 montažnih kućica za 240 izbeglica u Sečuju i Despotovcu. Izgradnju primarne infrastrukture za ova dva naselja finansirao je Komesarijat, a sekundarnu UNHCR. Takođe, 1996. godine useljene su izbeglice i u 52 stambena objekta koje je u celini finansirala Vlada Republike Srbije. Trenutno je u izgradnji 235 stanova. U toku je i realizacija pilot projekta UNHCR-a u Banatskom Karađorđevu, gde se gradi 26 stanova.

Na osnovu prvih anketa još 1993. godine uočeno je opredeljenje velikog broja izbeglica da se trajno integrišu na području Republike Srbije. U skladu sa takvim opredeljenjima i sa odlukom Vlade Republike Srbije, Komesarijat je započeo u septembru 1993. godine sprovođenje Pilot projekta trajne integracije izbeglica i prognanih lica. Takva orijentacija je potvrđena i podacima iz popisa izbeglica i drugih ratom ugroženih lica, sprovedenog u SR Jugoslaviji 1966. godine. Tada se 63 odsto izbeglica opredelilo za ostanak u SRJ.

Trajna integracija izbeglica, na osnovu programske studije Komesarijata, vrši se na depopulacionim i prigraničnim područjima i onim područjima gde je potrebna radna snaga. Planirano je da se smeštaj za izbeglice obezbeđuje izgradnjom stanova i naselja, kupovinom stanova u takozvanim nezavršenim investicijama i kupovinom poljoprivrednih imanja ili raspoloživog stambenog prostora na depopulacionim područjima.

Od 1993. godine Komesarijat je izgradnjom naselja obezbedio 48 stanova u Srpskom Krsturu (opptina Novi Kneževac), 76 stanova u Velikoj Reci (opština Vučitrn), 12 stanova u Doljevcu, 16 garsonjera u Preševu i 20 stanova u Gornjem Dobrevu (opština Kosovo Polje). Kupovinom stanova u takozvanim nezavršenim investicijama, Komesarijat je obezbedio 10 stanova u Rači, 16 stanova u Đakovici, 10 u Istoku, 12 u Vrnjačkoj Banji i 3 stana u Crnoj travi. Ukupno useljenih, izgrađenih ili kupljenih je 223 stana.

Zaposlenje za najmanje jednog člana porodice obezbedile su opštine, pa se i na taj način pomaže socijalna integracija izbeglica.

U izgradnji se nalaze naselja u Gornjem Dobrovu (sa 42 stana), u Srpskom Krsturu (20), Malom Zvečanu (52), Đakovici (40), u Istoku (32). U Inđiji je kupljeno 49 stanova. Ukupno je u izgradnji 235 stanova. Komesarijat za izbeglice nema dovoljno novca za dovršenje radova.

U toku je ostvarivanje pilot projekta Visokog komesarijata za izbeglice UN u Banatskom Karađorđevu (opština Žitište), gde se gradi 26 stanova, dok se u Jagodini proširuje Dom za stara lica za još 60 mesta.

Sa Norveškim savetom za izbeglice dogovorena je izgradnja dva doma za stara lica u Mladenovcu, sa 153 mesta, i u Bečeju, sa 80 mesta. U pripremi je novi program za Norveški savet za izbeglice, koji bi naredne godine obuhvatio dogradnju Doma za stara lica i hendikepirane osobe i izgradnju objekata i naselja za trajnu integraciju izbeglica.

Za UNHCR, kao donatora, u pripremi je program izgradnje više naselja za trajnu integraciju izbeglica i dogradnju jednog doma za smeštaj starih lica.

Sve dosadašnje aktivnosti i obezbeđena sredstva nisu dovoljni da se reše problemi velikog broja izbeglica koje su se opredelile da ostanu u Srbiji. Zato je Komesarijatu za izbeglice veoma potrebna pomoć stranih donatora za obezbeđenje smeštaja i zapošljavanja izbeglica.