Savezna Republika Jugoslavija i Republika Srbija su svojim ustavima definisane kao države ravnopravnih građana. Prava pripadnika nacionalnih manjina u SRJ su zagarantovana i u skladu su sa međunarodnim dokumentima iz ove oblasti, kao i sa Okvirnom konvencijom Saveta Evrope o zaštiti nacionalnih manjina, koju Vlada Srbije i SRJ u celini prihvataju i poštuju.

Problem na Kosovu i Metohiji proizilazi iz činjenice da se mnoga od ovih prava ne koriste i iz činjenice da se obaveze pripadnika nacionalnih manjina, koje proizilaze iz članova 20. i 21. Konvencije Saveta Evrope, a podrazumevaju lojalnost pripadnika nacionalnih manjina prema državi u kojoj žive, ne izvršavaju.

Razlog ovakvom ponašanju dela pripadnika albanske nacionalne manjine nalazi se u strahu izazvanom pretnjama i ucenama lidera separatizma i terorizma. O tome nedvosmisleno svedoči činjenica da su više od polovine žrtava terorista na Kosovu i Metohiji pripadnici albanske nacionalne manjine. Njihov je jedini "greh" što su ispoljavali lojalnost prema Srbiji kao svojoj državi.

Vlade SRJ i Republike Srbije ne mogu biti odgovorne za nekorišćenje Ustavom i zakonima garantovanih prava.

Separatističko rukovodstvo javno je proklamovalo otcepljenje Kosova kao svoj cilj. Ono time ignoriše stavove svih važnijih međunarodnih činioca da za separatizam nema podrške, da se mora poštovati teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i SRJ. To rukovodstvo odbija dijalog radi iznalaženja rešenja za konkretna pitanja u okviru Srbije - istrajavaju na stavu sve ili ništa! U meri u kojoj se region prethodne Jugoslavije, stabilizuje, u kojoj zahvaljujući i ogromnom doprinosu SRJ, napreduje ostvarivanje Dejtonsko-pariskog sporazuma - separatističko rukovodstvo, potpomognuto od određenih krugova iz inostranstva - čini sve da se proizvodi atmosfera napetosti i nestabilnosti. Na toj osnovi traži se pritisak na SRJ i internacionalizacija pitanja. U tim okolnostima određeni broj ekstremističkih vođa izabrao je terorizam kao sredstvo za ostvarenje svojih ciljeva, a drugi se od njega kao takvog još uvek nisu ogradili.

U miru i slozi: Vlada Srbije u svojoj politici pravi jasnu razliku između ogromne većine pripadnika albanske nacionalne manjine koji žive i rade normalno, koji žele da u miru i slozi sa drugim građanima Srbije i Jugoslavije ostvaruju svoja legitimna prava - i vođa separatizma koji ih obmanjuju lažnim obećanjima, nude zaostajanje, neizvesnost i siromaštvo.

Terorizam: U periodu od 1991. godine do 05. marta 1998. godine izvršeno je 200 terorističkih napada (u 1996. godini - 31, u 1997. godini - 55, u 1998. godini - 86). U periodu od 1994. godine, albanski teroristi su 44 puta napali građane albanske nacionalne manjine. U 1996. godini ubili su 4, 1997. godini - 1 i 1998. godini - 5 policajaca. Isto tako 1996. godine ubijeno je 6, 1997. godine - 10, a 1998. godine - 8 civila.

28. februara 1998. godine iz zasede su ubijena 4 policajca, nakon čega je u odbrambenoj akciji likvidirano 16, a uhvaćeno i zatvoreno 9 terorista.

05. marta 1998. godine u selu Donje Prekaze likvidiran je teroristički centar i 25 terorista među kojima i njihov lider Adem Jašari. Pre napada na bazu terorista, policija je pozvala na predaju i tražila da svi civili, žene i deca napuste bazu. Na poziv se odazvalo tridesetak pripadnika albanske nacionalne manjine.

Jasno je da terorizam i teroristi nemaju ničeg zajedničkog sa interesima pripadnika albanske nacionalne manjine, već da toj manjini nanose ogromnu štetu, patnje i direktne žrtve.

Demonstracije: 02. marta u Prištini nisu bile mirne što se jasno videlo i na TV snimcima (bacanje kamenica, razbijanje prozora), nisu bile prijavljene iako je to zakonska obaveza (verovatno zbog bojkota državnih institucija ili upravo radi izazivanja reakcije policije). I što je takođe bitno - to su bile demonstracije u odbranu terorizma i separatista. Da li je policija u svakom detalju postupila kako treba - stvar je nadležnih organa u Srbiji da ocene, a ne nekoga sa strane. Ko određuje u drugim državama koliko će konja, pasa, šmrkova, suzavca i drugih sredstava biti upotrebljeno prema demonstrantima?

Dijalog: Vlada Srbije oduvek je bila i ostaje otvorena da se sva konkretna pitanja u vezi sa položajem i ostvarivanjem prava pripadnika nacionalnih manjina na Kosovu i Metohiji, kao i u celoj Republici rešavaju dijalogom i unutar Srbije. Uloženo je dosta napora u traženju opšte prihvatljivih rešenja za sprovođenje Sporazuma o normalizaciji obrazovanja iz 1996. Nakon potpisivanja Sporazuma Rugovi je bilo potrebno 6 (šest) meseci da imenuje svoja 3 (tri) predstavnika u Grupi 3+3.

Osnovno obrazovanje u celini i preko 90% srednjeg obrazovanja na albanskom jeziku, normalno funkcionišu. Što se Vlade Republike Srbije tiče - ne postoje prepreke za punu normalizaciju i fakultetskog obrazovanja. Ona o tome ima pozitivan odnos. (Oko 1.200 pripadnika albanske nacionalne manjine i sada studira na Univerzitetu u Prištini.)

Lokalna samouprava: Pripremljen je predlog novog zakona o lokalnoj samoupravi koji sadrži mnoga nova rešenja uključujući i dvodomni skupštinski sistem na Kosovu i Metohiji, koji sprečava majorizaciju bilo kog dela građanstva i garantuje ravnopravnost u odlučivanju o mnogim pitanjima od značaja za razvoj i za podizanje kvaliteta života svih građana bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Činjenica je da veliki broj pripadnika albanske nacionalne manjine nema primedbi na svoj status u Srbiji i Jugoslaviji bez obzira da li živi na Kosovu i Metohiji ili drugim mestima (na primer: oko 80.000 građana, pripadnika albanske nacionalne manjine, normalno živi i radi u Beogradu).

Pravo na negovanje etničkog identiteta, jezika, kulture i tradicije - zagarantovano je pripadnicima svih nacionalnih manjina, uključujući pripadnike albanske nacionalne manjine na Kosovu i Metohiji.

Na Kosovu i Metohiji kao i u čitavoj Srbiji i Jugoslaviji zagarantovana je puna ravnopravnost građana u privređivanju u privatnom i javnom sektoru - pravo vlasništva, ravnopravnost u zapošljavanju, u ostvarivanju prava u zdravstvu, obrazovanju, kulturi, veroispovesti i medijima.

Mediji: Pravo na informisanje na maternjem jeziku, nacionalnih manjina, među kojima i albanskoj, garantovano je Ustavom i zakonima. Na Kosovu i Metohiji u ovom času izlaze 52 dnevna i nedeljna lista, i drugih periodičnih publikacija na albanskom jeziku, sa preko 2,5 miliona primeraka godišnjeg tiraža, što predstavlja veći tiraž nego što to ima cela Albanija.

Pripadnicima nacionalnih manjina garantovano je i pravo na besplatno osnovno obrazovanje na maternjem jeziku. Albanskoj takođe.

Pogrešne predstave: Na osnovu izloženog jasno se vidi da su predstave koje stvaraju i šire pojedini mediji i krugovi (lobiji) da su na Kosovu i Metohiji navodno ugrožena prava pripadnika albanske manjine, apsolutno lišene svakog osnova. One imaju jedan cilj - da podstaknu i ostvare secesiju. Neprimerene formulacije u poznatom anti-srpskom i anti-jugoslovenskom stilu pojedinaca, su još jedna ilustracija dugoročnog angažmana na podršci separatizmu i terorizmu na Kosovu i Metohiji, kao i kontinuiranog delovanja na ugrožavanju teritorijalnog integriteta Srbije i SRJ.

Narkomafija: Proizvodnja lažnih vesti, kao i separatizam i terorizam na Kosovu i Metohiji, obilato se finansiraju iz prihoda albanske narkomafije. Pojedinim političarima, lobijima, PR firmama, pojedinim medijima - ništa ne smeta što je novac koji dobijaju, zarađen na štetu zdravlja mladih Evrope, SAD i Kanade.

Aktuelno stanje: Policija obavlja svoje redovne dužnosti čuvanja javnog reda i mira. Apsolutno su neistinite tvrdnje da se policija u svom delovanju svetila, zlostavljala i ubijala civile, silovala žene - i slične izmišljotine. Uvek je delovala defanzivno poštujući zakon i pravila službe.

Situacija na Kosovu i Metohiji je mirna i pod kontrolom. Normalno funkcionišu sve privredne, društvene, saobraćajne i druge delatnosti. Nema nikakvih vanrednih pokreta vojske niti mobilizacije. Njen je zadatak - bezbednost granica kao i svuda u svetu.

Ne postoje nikakve opasnosti od destabilizacije. Akcije policije bile su vezane za uski lokalitet Drenice kojeg su teroristi pokušali da pretvore u bazu pod svojom kontrolom. To je sada sređeno. Lokalitet su 08. marta posetili diplomatski predstavnici oko 40 zemalja i veća grupa stranih novinara. Jasno, postoji mogućnost izolovanog terorističkog napada.

Strani ambasadori i šefovi diplomatskih misija, kao i strani novinari mogli su se uveriti, putujući Pokrajinom da nigde nije bilo nikakvih scena, niti znakova koji bi odudarali od stanja normalnog života i rada. U samom selu Donje Prekaze, pod dejstvima policijskih snaga, oštećeno je samo par kuća, gde je bio centar terorističkog vođstva i terorista. Posebno je bilo vidljivo da okolne kuće, kao ni ostale u selu, nemaju znakove oštećenja, što jasno govori da je policija napadala samo teroriste.

Akcijom policije na Kosovu i Metohiji niko i ništa nije ugroženo - osim terorista. Ali, zato je zadržan javni red i mir i povećana bezbednost svih građana.

SRJ i Srbija prihvataju sve odredbe Okvirne konvencije o zaštiti nacionalnih manjina, uključujući i stav da su prava pripadnika nacionalnih manjina predmet i međunarodne saradnje.

Međutim, SRJ je protiv pokušaja internacionalizacije pitanja Kosova i Metohije i nametanja rešenja suprotnih ustavnom uređenju zemlje i međunarodnim normama. To je mešanje u unutrašnje stvari Srbije i zato je neprihvatljiva. Primena dvostrukih standarda u odnosu na terorizam je nedopustiva, ako se želi efikasna borba protiv terorizma kao univerzalnog zla. Pokušaji izjednačavanja terorističkih napada i odbrane od napada terorista, odnosno legitimne akcije policije na njegovom suzbijanju, na zaštiti građana od terora, odbrani javnog reda i mira predstavlja unošenje konfuzije i podršku terorizmu što je nedopustivo i opasno. Ničemu ne vodi prihvatanje ili minimiziranje opasnosti od terorizma na Kosovu i Metohiji navodnim nasiljem policije.

Izjednačavanje terorizma i legitimne akcije policije na njegovom suzbijanju predstavlja namerno unošenje konfuzije i prikrivanje podrške terorizmu i separatizmu.

Šta SRJ očekuje od drugih zemalja:

- Odlučnu i jasnu osudu terorizma.

- Pritisak na lidere dela pripadnika albanske nacionalne manjine da jasno osude terorizam i da odustanu od javno proklamovanog programa secesije.

- Podršku principijelnom stavu da se sva konkretna pitanja ostvarivanja prava pripadnika nacionalnih manjina moraju rešavati dijalogom u okviru Srbije i u skladu sa međunarodnim normama, odonosno Okvirne konvencije SE o zaštiti manjina koju Vlada Srbije u potpunosti prihvata i poštuje.

- Saradnju po pitanjima ostvarivanja prava pripadnika nacionalnih manjina - DA, nametanje rešenja sa strane i mešanje u suverene poslove Srbije i SRJ - NE.

- Odbijanje metoda dezinformacije, veštačkog podizanja napetosti, primene dvostrukih standarda, pokušaja internacionalizacije i nametanja rešenja sa strane.

- Podršku SRJ kao konstitutivnog faktora mirovnog procesa, stabilnosti i razvoja u regionu, normalizaciju statusa u međunarodnim političkim, ekonomskim i finansijskim organizacijama.