Ako je prezentacija nove verzije Internet stranica Ministarstva za informacije, odnosno vlade naše republike poslužila, pre svega, kao kratko upoznavanje sa izgledom i novim, znatno većim mogućnostima informisanja strane i domaće javnosti u ovom, televizijskom predstavljanju našeg projekta, trebalo bi pre svega skrenuti pažnju na način funkcionisanja i samu operativnost sistema koji nam je već danas, dakle prvog dana, omogućio da u svet pošaljemo istinite informacije o aktuelnim dogadjajima ali i da reagujemo na pogrešne informacije i laži koje predstavljaju snažno sredstvo pritiska na našu zemlju.

Internet, kao medij koji funkcioniše u oba smera, dakle predstavlja sredstvo kojim se u istom trenutku šalju ali i primaju informacije, omogućava nam da gotovo trenutno reagujemo.

Tako, na primer, u današnjem elektronskom izdanju Vašington Posta možemo pročitati da su nedavni manevri NATO-a u Albaniji i Makedoniji protumačeni kao ohrabrivanje terorista na Kosovu i Metohiji, dok u isto vreme britanski BBC prenosi stavove ministarskog sastanka Evropske Unije koja traži od lidera albanske nacionalne manjine da zaustave napade terorističkih bandi u kojima stradaju pripadnici snaga bezbednosti, ali i civili.

Primetan je pomak u izveštavanju elektronskih medija što se može primetiti i na Internetu i to na stranicama najjačih medijskih kuća. Medjutim, navodna briga je ponovo u funkciji medijskih laži koje se kao lajt motiv provlače kroz sve izveštaje.

Nema ni jednog zvaničnog podatka niti verodostojnog izvora koji bi potvrdio priču o navodnom talasu albanskih izbeglica. Davno su objavljeni demanti makedonske vlade ali i predstavnika snaga Ujedinjenih nacija u Makedoniji o tome da u bivšoj jugoslovenskoj republici boravi veliki broj izbeglica. Pa ipak, doduše pozivajući se na albanske izvore, zapadni mediji pišu o navodnom egzodusu.

Tako reći bez prekida i u svakom izveštaju iznose se pogrešni podaci o broju i demografskom sastavu Kosova i Metohije sa krajnje proizvoljnim ciframa koje variraju od milion i sedam stotina hiljada ljudi do čak dva miliona Albanaca dok se o broju Srba i Crnogoraca ali i drugih naroda koji žive u toj oblasti napominje samo da je njihov broj daleko ispod deset procenata.

Ako su gore navedeni opšti primeri namernih ili čak zlonamernih neistina, onda se u današnjim izveštajima velika pažnja posvećuje, pre svega, susretu jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića i ruskog lidera Borisa Jeljcina uz špekulacije o političkoj i strateškoj isplativosti vežbe NATO snaga nad nebom Albanije i Makedonije.

Svi zapadni mediji su izvestili da je reakcija Rusije bila oštra i da je govor ruskog ministra odbrane za vreme ali i posle susreta sa najvišim predstavnicima Pentagona kao i povlačenje ruskog predstavnika iz komande NATO-a u Briselu na ivici političkog skandala. Pored toga, postoje i komentari koji govore da bi prikazivanje vojne sile moglo da posluži, pre svega, kao ohrabrenje teroristima, odnosno "borcima za oslobodjenje Kosova", kako ih, pre svega, američki mediji zovu. Naravno da je reč terorizam separatista ponovo ostala nepoznata iako kratkim pregledom dnevnih vesti na sajtu Ministarstva za informacije ne bi smelo da bude nedoumica u kvalifikacijama onoga što se proteklih dana, ali i danas dešava na teritoriji Kosova i Metohije. Pored toga, način pisanja, odnosno navodno polemičan ton u današnjim izveštajima trebalo bi čitaocu da daju privid navodne objektivnosti iako se o vojnoj sili i merama nepravednog pritiska govori kao o nužnosti imajućI u vidu poluistine i laži koje ne govore o stvarnim ciljevima separatista ističući u prvi plan navodnu represiju policijskih pa čak i vojnih snaga naše republike za koju, opet, nemaju nikakvih dokaza.

Reakcije na njihovo izveštavanje ipak imaju efekta pa se tako mogu pročitati, doduše tek u naznakama, osude zločina koje teroristi vrše, kao i vesti o svakodnevnim pokušajima većih grupa Albanaca da sa većim količinama naoružanja sa teritorije Albanije prodru u našu zemlju.

Konačno, ali ne i najmanje važno, treba podsetiti da će ovaj naš pokušaj da sumiramo izveštavanje zapadnih medija u ovom danu ali i demanti netačnih i zlonamernih informacija i to ne samo na Internetu, vrlo brzo biti poslati na adrese odgovarajućih medijskih kuća i biti dostupne našim korisnicima na srpskom i engleskom jeziku. Da bi se upustili u borbu za medijsku istinu ali i za bolju poziciju naših informacija u globalnoj informativnoj mreži bilo nam je neophodno sredstvo koje upravo imamo pred sobom.

Predstoji nam borba u kojoj svakako nećemo odstupiti pred medijima koji misle da dovoljno dugo ponavljana laž može biti prihvaćena kao istina. Mi ćemo pokušati da te laži razotkrijemo i svetu ali i domaćoj javnosti pokažemo da informacija može biti roba, ali da ta roba na tržištu, ukoliko je ispravna i tačna, ima mnogo bolji tretman od laži.

Ministarstvo za informacije Republike Srbije

Beograd, 23. jun 1998.