Republički ministar finansija Božidar Đelić

Beograd, 19. septembra 2001.godine (Beta) - Republički ministar finansija Božidar Đelić ocenio je da samo smanjivanje poreskih stopa ne bi rešilo problem visokih kamatnih stopa.

Đelić je za najnoviji broj magazina "Ekonomist" rekao da iako su porezi za bankare značajno smanjeni u prvim koracima velike poreske reforme, mnogi bankari nisu ispunili svoja obećanja da će smanjiti cenu novca ili bar to nisu učinili u očekivanoj meri.

Iako se složio sa ocenom da su porezi na finansijske transakcije i provizije Zavoda za obračun i plaćanje (ZOP) previsoke, Đelić je istakao da se sa tim "otišlo predaleko", kao i da visoko opterećenje utiče na kamate navodeći da se zbog toga neke finansijske transakcije obavljaju u gotovini, a ne preko računa.

Prema njegovim rečima, radna grupa koju čine predstavnici Vlade Republike Srbije, Narodne banke Jugoslavije (NBJ) i poslovnih banaka, moraće da razmotri mere "koje bi na ekonosmkim osnovama trebalo da doprinesu snižavanju kamatnih stopa".

Đelić je objasnio da će to podrazumevati neku vrstu čvrstog dogovora sa bankarima, ali je dodao da sigurno neće doći do "zamrzavanja" kamata, jer smatra da bi u tom slučaju novac "pobegao u sive kanale".

Za smanjenje kamate je osim poreza, presudan i niz drugih faktora, objasnio je ministar finansija Vlade Republike Srbije navodeći da je potrebno napraviti ambijent u kojem bi menice i hipoteke "bile pravi instrumenti obezbeđenja" kao i da je potrebno uvesti čvrsto budžetsko ograničenje, koje bi privrednike primoralo da na vreme izmiruju svoje obaveze.

U sklopu mera koje bi doprinele smanjenju kamatnih stopa, Đelić je ukazao da se veća pažnja mora posvetiti "previsokim troškovima samih banaka", s obzirom da su plate u nekim od njih među najvišim u zemlji, iako su same banke u izuzetno teškoj situaciji.

Odobravanje licenci za rad stranih banaka na domaćem tržištu i eventualni ulazak "bar jednog velikog svetskog igrača", sigurno bi mogli doprineti snižavanju kamata koje, kako kaže Đelić, zajedno sa svim ostalim merama, "ne bi imalo nikakvog efekta" ukoliko se ne povrati poverenje stanovništva u banke i štednju.

Đelić je ocenio da bi povratku poverenja u domaći bankarski sistem i povećanju štednje stanovništva, mogla doprineti predstojeća zamena marke u evro, ukoliko za to budu osigurani stabilni uslovi.