Ivanjica, 16. septembra - Planina Golija od sledeće nedelje zvanično će prema odluci Uneskoa postati prvi rezervat biosfere u Jugoslaviji čime će se pridružiti zajednici od 400 bisera prirode na planeti Zemlji.

U okviru programa "Čovek i biosfera", vlada Srbije kandidovala je u julu ove godine Nacionalni park Goliju za rezervat biosfere, da bi samo tri meseca kasnije Unesko ovu planinu proglasio za rezervat, što je do sada, prema rečima direktora Zavoda za zaštitu prirode Srbije Radomira Mandića, nezabeležen primer, jer procedura najčešće traje od tri do pet godina.

Zvanični sertifikat o proglašenju Golije za rezervat biosfere trebalo bi da stigne u Beograd tokom naredne sedmice. Time će proizvodi sa Golije steći pravo da se reklamiraju kao retkosti rezervata biosfere i na stranom tržištu budu skuplji za 30 do 40 odsto.

Nacionalni park Goliju čini 75.000 hektara netaknute prirode, okićene najrazličitijim vrstama biljnog sveta, bez obzira na pojedine ogoljene predele, zbog čega je narod planinu i nazvao Golija.

Lepotom se ističe relikt i endemit golijski javor, ali i kulturna baština koju čine srednjovekovni manastiri Studenica, Klisura, Sopoćani, Stari Ras.

Prema procenama ekologa, golijska flora čini 25 procenata biljnog sveta Srbije, a nju neguju i čuvaju uglavnom staračka gorštačka domaćinstva iz 32 sela i 150 zaselaka.

Od 1948. do 1991. godine broj meštana se prepolovio, tako da Golija trenutno ima 11.300 žitelja prosečne starosti od 50 do 65 godina, koji se bave poljoprivredom, uzgajaju čuveni ivanjički krompir, te jabuke, maline, šljive i kruške, čija se stabla nadvijaju nad mnoštvom lekovitog bilja.

Meso sa Golije i mlečni proizvodi su, takođe, na ceni. A na Belim vodama, prošaranim penušavim belim izvorima, izgleda da je najpopularnija prerada pečuraka - lisičarke i vrganja, čiji bi jedan kilogram na stranim tržnicama mogao da košta 150 nemačkih marka.

Prema rečima privrednika ivanjičkog kraja, cena pečuraka je sada u inostranstvu mnogo niža, jer nema uslova za finalnu preradu proizvoda, koja je mnogo skuplja nego delimično prerađena pečurka koja se trenutno izvozi.

Strujna i PTT mreže su slabe, na Goliji nema mobilne mreže, a za kanalizaciju izgleda da još nije pronađeno najbolje rešenje. Veliki problem je i bespravna gradnja vikendica, koje ponekad "niknu" na predelima koja su prirodnjaci proglasili zonom prvog stepena zaštite.

Proglašenje Golije za rezervat biosfere deo je nastojanja Uprave za zaštitu životne sredine vlade Srbije i nove ekološke politike, koja bi, prema rečima direktora Uprave Anđelke Mihajlov, trebalo da počiva na stručnosti i opredeljenosti ka razvoju.