Četvrtak, 6.septembar - Razgovor sa Majklom Daksnerom, odlazak u Školu kosovske policije u Vučitrnu, razgovor sa Hansom Hekerupom, odlazak u KFOR-ovu bazu Mejn i razgovor sa Skiakerom, Lucom i drugim oficirima KFOR-a (obrazovanje na Kosovu, obuka policije, pritvoreni, Ustavni okviri, uloga KFOR-a)

Početak dana je bio posvećen problemima u obrazovanju na Kosovu. Majkl Daksner iz Odeljenja za nauku i obrazovanje UNMIK-a, kaže da je jedan od najvećih problema odnos UNMIK-a i predstavnika srpske zajednice koji su zaduženi za obrazovanje i da je taj odnos daleko od jasnog.

"Mi imamo dobre odnose sa roditeljima, a sa druge strane se suočavamo sa neprijateljskim stavom prema nama. Mislim da su žrtve svega toga deca i nastavnici", rekao je Daksner.

On je međutim, vrlo negativno ocenio odnos nekih srpskih političara prema planu i programu obrazovanja na Kosovu, govoreći da se reforma u obrazovanju na Kosovu može porediti sa reformama u Srbiji.

Palčak (levo) i Albiston

Nakon sastanka s Daksnerom, krenulo se za Vučitrn. DŽek Palčak, upravnik Škole za kosovsku policiju u Vučitrnu, je rekao da njihov primarni mandat dolazi delom od UN, delom od OEBS-a.

"Mi želimo da razvijemo policiju na Kosovu zasnovanu na demokratskim principima i nadamo se kada to završimo da ćemo imati policiju koja će biti poštovana od svih građana Kosova, pošto nećemo biti ovde zauvek mi spremamo izlaznu strategiju. Naš trenutni mandat je da obučimo 5700 ljudi do decembra 2002.godine", rekao je Palčak.

On je izneo i podatak da je među polaznicima ove škole 40 odsto bivših pripadnika OVK, 19 odsto bivših policajaca, 18 odsto žena i 17,5 odsto pripadnika manjina na Kosovu. Na pitanje kako se kontroliše prošlost bivših pripadnika OVK, Palčak je kazao da se to radi na više načina i iz više izvora, a da je najvažnije da oni nemaju kriminalnu prošlost i da nisu počinili nikakav zločin.

Naš drugi sagovornik - Kris Albiston, policijski inspektor - izneo je uverenje da u kosovskoj policijskoj službi nema govora o nezvaničnoj strategiji OVK jer "oni moraju biti odani toj službi".

"U Gnjilanu možete videti mešovite patrole - Srbe, Albance i međunarodne policajce. Jedini deo gde nemamo pripadnike KPS, je severni deo Mitrovice i mi pokušavamo da ubedimo srpske lidere te zajednice da prihvate KPS. Mislim da se krećemo u dobrom pravcu, dug je put pred nama a sve će zavisiti od političkih prilika, mogućnosti i volje da ljudi žive sa svojim komšijama", rekao je inspektor Albiston.

Po povratku iz Vučitrna čekao nas je razgovor sa Hansom Hekerupom, šefom UNMIK-a. U razgovoru sa srpskim novinarima, rekao je da ono što UNMIK radi predstavlja pokušaj da se stvari izmene i prevaziđe ono što se dogodilo u prethodne dve godine.

"Mi želimo da izmenimo situaciju za Srbe ovde i politički i bezbednosno, i zato je jako bitno da kosovski Srbi učestvuju i na registraciji i na izborima", kazao je on.

Hekerup je ponovio da su Ustavni okviri u vezi sa Rezolucijom 1244, gde se kaže da je kosovo sastavni deo SRJ, čak iako nije eksplicitno napisano u okvirima, to je uključeno.

"Ono što su neki želeli je bosanski model što nije dobro funkcionisalo, ali mi smo to dobro razradili."

On je naglasio da je imao nekoliko susreta sa Vojislavom Koštunicom, Goranom Svilanovićem i Nebojšom Čovićem.

"Moram da priznam da je postavljanje Čovića izmenilo čitav postupak. Mislim da je Čović deo rešenja, ali ne i deo problema. Osim što je pragmatičan, vrlo je odgovoran i konstruktivan. Naravno, mi ne možemo da rešimo sve probleme ali postupak sada ide brže nego ranije."

O Kosovskom zaštitnom korpusu, Hekerup kaže da se dosta o tome razgovaralo sa Albancima. "Kad smo dali nacrt Ustavnih okvira, bilo je potpuno neslaganje sa njihove strane i mi se na kraju nismo složili oko njegove uloge. KZK je organizacija za hitne slučajeve i oni nisu predati privremenoj upravi već su pod punim ovlašćenjem i kontrolom UNMIK-a i KFOR-a. Mi sada radimo i na stvaranju Srpskog zaštitnog korpusa, koji neće imati iste simbole, jer oni ovde igraju vrlo bitnu ulogu."

Šef UNMIK-a je obavestio novinare da je bio u poseti Osojanima i srpskim povratnicima.

"To je vrlo važan deo postupka. Povratnici su sredstvo za pomirenje i ne želim da se oni koriste kao političko sredstvo. Želim da se svi kosovski Srbi vrate koji su raseljeni, a to je procedura koja traje i to mora biti pripremljeno jako dobro."

On je posebnu pažnju u svom obraćanju novinarima posvetio i problemu pritvorenih.

"Za vreme mog boravka ovde 500 Albanaca je vraćeno, a ostalo je još 200 u srpskim zatvorima. Polovina su politički zatvorenici, a druga polovina kriminalci i oni treba ovde da dođu da odsluže kaznu. Mislim da ćemo naći rešenje za njih sa srpskim vlastima", rekao je Hekerup, dodajući da je na Kosovu pritvoreno i 46 Srba kojima se sudi, kako je rekao, po međunarodnim standardima.

Po završetku brifinga sa Hekerupom, novinari su posetili i KFOR-ovu bazu Mejn nadomak Prištine, gde im je bio omogućen razgovor sa glavnokomandujućim. Tom prilikom je ukazano da se posle 5. oktobra Beograd pojavio kao stabilizirajući faktor u regionu. KFOR je ocenio da kosovski Albanci misle da su promene u Beogradu umanjile njihove šanse za nezavisnost, kao i da multietnički koncept Kosova možda nije moguć, već neka vrsta koegzistencije. KFOR procenjuje da na Kosovu srpska zajednica čini 5-6 odsto stanovnika koja je skoncentrisana u malim enklavama, dok o KZK-koji broji 5052 pripadnika, govori kao o formaciji koja ima nameru da jednog dana postane vojska nezavisnog Kosova.

Skiaker (levo) i Luc

General Torsten Skiaker, komandant KFOR-a, ponovio je mišljenje da je međunarodna zajednica umorna od nasilja i ekstremizma u ovom regionu.

"Na Kosovu činimo sve da sprečimo da se nasilje ponovo pojavi", kazao je general Skiaker, dodajući da je vrlo zadovoljan saradnjom sa VJ. Njegov zamenik general Ernst Luc, potvrdio je novinarima da KFOR zaplenjuje dosta oružja koje je prisutno na Kosovu, i kao poslednji primer naveo slučaj iz Peći, kada su zaplenjeni kamioni s oružjem, koji su išli preko Bosne i Crne Gore.

Jedan od sagovornika je bio i pukovnik Kim Smit, šef Sstaba za civilno-vojne operacije Multinacionalne brigade Centar britanskog dela KFOR-a, zadužen za pomoć i zaštitu manjinskim zajednicama na Kosovu.

"Najviše napora ulažemo da podržimo srpsku zajednicu ovde, pogotovo u krajevima koji su udaljeni, a naročito onima koji žele da se vrate. Naziv te čitave akcije je, koja je kao kišobran iznad srpske zajednice - 'Trojan' ", kaže pukovnik Smit.

Najvecim uspehom, pukovnik Smit smatra povratak Srba u selo Šljivovo i severni deo prištinske opštine.

Nakon završene posete KFOR-u, stekao se utisak da su dali najpreciznije podatke i ocene stanja na Kosovu i Metohiji.

Pet dana na Kosovu i Metohiji
Ponedeljak, 3. septembar
Utorak, 4. septembar
Sreda, 5. septembar
Petak, 7. septembar