Sreda, 5.septembar - Susret sa Gidom van Rilerom, Rolfom Simonom, Monik Finberg, poseta Institutu za sudsku medicinu, razgovor sa Larijem Kičenom iz UNMIK policije, poseta groblju Dragodan iznad Prištine, odlazak u Kosovsku Mitrovicu i poseta Trepči, razgovor sa srpskim liderima na Kosovu i Metohiji (nestali, kidnapovani, obdukcija, privatni zatvori i logori, položaj Srba na Kosovu i Metohiji)

Dobar deo dana je bio posvećen problemu nestalih i kidnapovanih lica. Sve je počelo susretom sa Gido van Rilerom, načelnikom jedinice UNMIK za nestala lica na Kosovu.

"Imamo mobilne timove koji prikupljaju informacije sa celog Kosova. Upravo je jedan tim otišao u Orahovac, gde će prikupiti 50 antemortem podataka. Jednica za nestala lica je počela sa radom u novembru 1999.godine. Proverili smo 120 mesta za koje se mislilo da su privatni zatvori i svi rezultati su do sada bili negativni. Što se tiče nestalih lica, trenutno imamo 500 zatvorenih slučajeva, a još imamo 3600 nerazjašnjenih slučajeva. Neki ljudi su pronađeni u stranoj zemlji, neki u nekom zatvoru", kazao je Riler.

Problem sa listom od 1300 nestalih Srba, prema njegovim rečima, je taj što se na njoj mogu naći samo ime i prezime nestalog, a to nije dovoljno.

"Sa ove liste imamo kompletne podatke za 500 slučajeva, a od tih 500, imamo 26 identifikovanih Srba i svi su ubijeni. Ti podaci već postoje dva meseca, a tome bih dodao da imamo još 1256 neidentifikovanih tela na Kosovu. I želim da kažem tim povodom, da i albanski politički lideri postavljaju potpuno ista pitanja kao i Srbi", rekao je Riler.

Monik Finberg, šef Biroa za nestala i pritvorena lica UNMIK-a, bila je drugi sagovornik na ovu temu.

"Ovaj problem je osetljiv za sve zajednice, bitan i za SRJ i za UNMIK. UNMIK je jasno rekao da postoje neidentifikovane grobnice i proces istrage će se nastaviti. Proces identifikacije traje dugo i u toku jedne nedelje se obavi 1-2 identifikacije. Taj proces može biti jako složen i zato su antemortem podaci koji dobijamo od porodica jako važni. Haški tribunal je bio ovde do prošlog novembra 2000.godine i ono što je preostalo da se završi preuzela je UNMIK-ova jedinica", kazala je Finberg.

Ona je međutim rekla, da po ovom pitanju nije napravljena haotična situacija jer mandat haškog Tribunala je bio da prikupi dokaze za počinjene ratne zločine. "Proces identifikacije se razlikuje od njihovog mandata, a to nije predstavljalo prioritet u to vreme".

Vršenje ekshumacije će, prema njenim rečima, biti dramatično na lokacijama za ljude koji žive u tim mestima.

"Mi vršimo pritisak, po ovom pitanju i na albanske političke lidere", rekla je ona.

Tarija Formista, finski forenzičar, na Institutu za sudsku medicinu u Prištini

Odlazak u Institut za sudsku medicinu u Prištini, nosio je sa sobom i male neprijatnosti. Bez obzira što je već sve bilo dogovoreno, albanski portir je pokušao da spreči ulazak srpskih novinara. "Nemate dozvolu upravnika", bile su njegove reči. Ipak, odlučnost Dereka Paundera iz OEBS-a je imala veću snagu.

Posle svega ušli smo u salu, gde smo zatekli Tariju Formistu, finskog forenzičara i antropologa, prilikom vršenja jedne obdukcije. Ona kaže da je njena dužnost da prikupi sve informacije u vezi sa skeletom.

"Vršenje analize preko zuba nije baš laka, a ovde se radi o muškoj osobi - zbog prepoznatljivog dela iznad oka i potiljka, i starijoj osobi - nedostaje mnogo zuba, karijes, a kad pogledamo i rebra dobijamo isti podatak. Kada želimo da procenimo starost skeleta, moramo ceo skelet pogledati, ali i pored toga nikada nije moguće potpuno tačno odrediti. Skeleti se razlikuju kod naroda, počev od načina ishrane pa do ostalih detalja", objasnila je Formista, dodajući da je slučaj skeleta na kome radi star dve godine.

Već pomenuti i prisutni Derek Paunder iz OEBS-a, sa odeljenja za nestale osobe, izneo je prilikom kratkog razgovora podatak da je prošle godine na Kosovu zabeleženo 350 ubistava, i to većinom iz vatrenog oružja.

"Ove godine je taj broj smanjen za trećinu, i do sada je bilo oko 110 ubistava. Mislim da situacija polako dolazi pod kontrolu", kazao je Paunder.

Sa Instituta pošli smo nazad u Čaglavicu pored Prištine, gde nas je čekao Lari Kičen, iz odeljenja UNMIK-a za krivičnu istragu ubistava i istraživanje logora i zatvora.

"Došli smo do informacije da je na Kosovu u vreme ratnih sukoba postojalo 135 privatnih zatvora, koji više nisu aktivni i to podvlačim, bez obzira da li su u pitanju Srbi ili Albanci. Moram da kažem da je postojalo mnogo i lažnih informacija i to će pomoći da se obelodani ono što je i dovelo do nesporazuma", kazao je Kičen.

Od 1999.godine pa do 2.septembra ove godine, prema podacima koje je on izneo, na Kosovu je bilo kidnapovanih i ubijenih Srba i Albanaca -1334.

"Postoje tvrdnje da i u Albaniji postoji 6 privatnih zatvora i mi na tome sada radimo. Želim da kažem da blisko sarađujemo sa srpskim ministarstvom unutrašnjih poslova, koje je bilo kooperativno i od kojeg smo dobili niz značajnih informacija", rekao je on.

Groblje na Dragodanu, iznad Prištine, posetili smo pre puta za Kosovsku Mitrovicu, nakon našeg insistiranja. Tu se trenutno nalazi 130 neidentifikovanih leševa sa celog Kosova i Metohije, a 2000.godine oni su bili ekshumirani od strane haškog Tribunala. Sa tog groblja je identifikovano 6 srpskih leševa, a jedan od njih - telo Petrije Piljević je predat porodici. Srbi sa Kosova i Metohije veruju da je na ovom groblju najveći broj leševa srpske nacionalnosti. Indikativno je da se humke na groblju nalaze blizu otpada sa smećem.

Loše impresije sa Dragodana su se nastavile. Voz iz Kosova Polja za Kosovsku Mitrovicu, kojim smo putovali oko jednog sata, predstavlja pokušaj međunarodne administracije na Kosovu da pomiri nepomirljive krajnosti, tako uočljive širom te oblasti. Vojnici KFOR-a kontrolišu i obezbeđuju "slobodu kretanja" albanskih i srpskih putnika, koji tačno znaju "gde im je mesto" u tom vozu, koji polazi svakog dana u 14.30. Prednji i zadnji vagoni su namenjeni Srbima, a srednji Albancima - mogućnosti dodira su vrlo kontrolisani. Dve srpske putnice koje su išle za Prilužje - srpsku enklavu koja broji oko 7 hiljada Srba, ipak kažu da im ova linija mnogo znači jer se tako svakog dana vraćaju kući s posla iz Kosova Polja. Kontrola kretanja ide dotle da vam se vojnik KFOR-a nalazi i ispred NjC, kada poželite tamo.

Kosovska Mitrovica, podeljen je grad na srpski (20 hiljada stanovnika) i albanski deo (80 hiljada stanovnika) mostom preko Ibra, i bošnjačku mahalu koja broji oko 2 hiljade Muslimana. Angus Remzi, lokalni administrator UN za ovaj grad, kaže da odnosi između dva najveća naroda ovde nisu dobri i da bi bez KFOR-a bilo još više nasilja, a 400 vojnika KFOR-a kontroliše u gradu prolaz ljudi i vozila.

"U južnoj Mitrovici, u Starom trgu, Zvečanu gde ima nekoliko kombinata i gde je nekada radilo 30 hiljada službenika, trenutno radi samo 2 hiljade. Ovde ima mnogo nezaposlenih mladih ljudi. Rudnik je poplavljen, većina opreme je uništena. Ipak, optimista sam, korak po korak život će biti bolji", uveren je Remzi.

Džon Vajt, šef Civilne policije u Kosovskoj Mitrovici, ističe da ovde postoji problem sigurnosti kretanja i sigurnosti uopšte.

"Odgovoran sam za policiju na prostoru Severne Mitrovice, Zvečana, Leposavića, Zubinog Potoka i u čisto albanskim mestima Vučitrn, Srbica i južni deo Mitrovice. U sastavu policije se nalazi - 429 međunarodnih policajaca, 455 pripadnika kosovske policije-dominantno albanskih i 358 pripadnika specijalnih snaga. Moram da kažem i da nisam srećan zbog malog broja srpskih policajaca u mojim snagama", rekao je Vajt, obraćajući se novinarima iz Beograda.

Posle razgovora sa međunarodnim predstavnicima, uputili smo se ka Hotelu 3, gde su nas čekali lideri Srba sa severa Kosova.

Srpski lideri na Kosovu: Oliver Ivanović, Momčilo Trajković i Milan Ivanović

Oliver Ivanović, predsednik Srpskog nacionalnog veća Kosovske Mitrovice, kaže da ni posle 2 godine KFOR i UNMIK nisu obezbedili slobodu kretanja za preostale Srbe na Kosovu i Metohiji.

"Mi sada ne vidimo kakva nam je budućnost na ovim prostorima, a za nas je jako važno aktivnije uključivanje republičke i savezne vlade u rešavanje problema", kazao je on, ukazujući pri tom da je registracija jako bitna zbog manipulacija brojkama i da se na taj način Srbi na Kosovu pojavljuju kao značajan element.

Momčilo Trajković, potpredsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, je rekao da bez Rezolucije 1244 i međunarodne zajednice nije moguće tražiti rešenje za Kosovo i Metohiju.

" I pored toga mislim da međunarodna zajednica snosi najveću odgovornost za konfuziju na Kosovu i Metohiji. Oni su ovde da bi rešavali probleme i približili srpsku i albansku zajednicu. Međutim, oni čak govore da nije vreme da se uđe u direktan dijalog. Međunarodna zajednica je primenila pogrešan metod za rešavanje krize, jer ona zasniva svoju strategiju na albanskim žrtvama, albanskom pitanju i stvaranju albanskih institucija. Realna situacija je u korist Albanaca, dok su Srbi izolovani u svojim enklavama", kazao je Trajković, podsećajući da je ubijen još jedan Srbin, Goran Simić na svojoj njivi kod Vitine.

Milan Ivanović, predsednik Političkog komiteta za odbranu Kosova i Metohije, istakao je da stanje teže i opasnije nego ranije, i da Srbi na Kosovu ne mogu prihvatiti majorizaciju.

Sa susreta sa političkim liderima, uputili smo se ka "Trepči". Dragan Milenković, direktor metalurgije i rafinerije Holding kompanije "Trepča", rekao je novinarima da je u severnom delu 1000 zaposlenih Srba sa platom od 250 maraka, dok je 2200 na čekanju sa prinadležnostima od 50 maraka, a sve to finansira EU.

"Oni će investirati u preradu starih akumulatora i to oko 2 miliona dolara, što u opremi, što u novcu. Taj deo 'Trepče' će prvi početi sa radom i projektovani kapacitet je 20 hiljada recikliranih akumulatora, a planira se 40 hiljada", kazao je Milenković, podsećajući prisutne da je taj deo fabrike prestao sa radom još januara 1991.godine.

Pet dana na Kosovu i Metohiji
Ponedeljak, 3. septembar
Utorak, 4. septembar
Četvrtak, 6. septembar
Petak, 7. septembar