Utorak, 4.septembar - Susret sa albanskim liderima, odlazak u Laplje Selo i Lipljan, razgovor sa Erikom Morisom, odlazak u manastir Dečani i razgovor sa ocem Savom Janjićem i bratstvom manastira (problem povratka izbeglica, zdravstvena zaštita, školstvo, Srbi u Metohiji, Tači i Haradinaj o Kosovu)

Dan je počeo posetom bolnici u Lapljem Selu, čiji je donator francuski Crveni krst, a izgradnja upravo završena. Luis Kanjoko iz Odeljenja za zdravstvo UNMIK-a, rekao je da ova bolnica, površine nekoliko stotina kvadrata čija je izgradnja koštala oko milion maraka, ima 26 kreveta. Bolnica će pružati pomoć pacijentima u oblasti interne medicine i pedijatrije, imaće ambulantna kola i hitnu pomoć.

Čas likovnog ispred crkve Sv. Prečesta u Lipljanu (Kliknite na sliku da je uvećate)

Potom je usledio odlazak u Lipljan, gde postoji srpska zajednica koja broji oko 2100 ljudi, i poseta srpskoj deci, njih 132, koja u dvorištu crkve Sv. Prečeste izvode nastavu u znak protesta što im nisu obezbeđeni pristojni uslovi za početak školske godine i nastavak u jednoj od dve škole u Lipljanu koje koriste albanska deca. Prema rečima direktora OŠ "Braća Aksić" Miodraga Mikarića, deca će do daljeg biti u dvorištu crkve, a roditelji i nastavno osoblje odbija ponuđeno rešenje da se nastava izvodi u kontejnerima koje je UNMIK ponudio kao privremeno rešenje. Sesilija Pjaca, opštinski administrator UNMIK-a, je rekla da se traži odgovarajuća lokacija za školu i da se nada da će biti pronađeno zadovoljavajuće rešenje za srpsku decu.

Po povratku iz Lipljana, nešto što je izazivalo veliko interesovanje - razgovor sa Hašimom Tačijem, predsednikom Demokratske partije Kosova i Ramušem Haradinajem, predsednikom Alijanse za budućnost Kosova, koji su pristali na susret sa novinarima beogradskih medija. Ibrahim Rugova, predsednik Demokratskog saveza Kosova, odbio je takav susret.

Tači u razgovoru sa srpskim novinarima (kliknite na sliku da je uvećate)

Oba albanska lidera su, tokom razgovora, negirala svoju odgovornost za stradanje srpskog i nealbanskog življa na Kosovu i Metohiji, ponavljajući da su takva pitanja i konstatacije odraz propagande. "OVK i borba za demokratiju ne mogu da se osude", rekli su Haradinaj i Tači, ističući da oni cene "visoke demokratske vrednosti".

Tači je izrazio zadovoljstvo što se srpska populacija odaziva na registraciju, jer će se time, kako je rekao, demokratski život na Kosovu poboljšati. "Na Kosovu se govori i srpskim, turskim i bošnjačkim jezikom. Kosovu ne treba budućnost sa diskriminacijom, već etničkom tolerancijom", kazao je Tači. Budućnost Kosova je i za Tačija i za Haradinaja izvesna. "Kosovo će biti nezavisno i demokratsko, sa otvorenim granicama", rekli su Tači i Haradinaj.

Posle "vrućih" razgovora, usledio je susret sa Erikom Morisom, specijalnim predstavnikom UNHCR za Kosovo, koji je rekao da je situacija za neke pripadnike etničkih zajednica neprihvatljiva - prvo za srpsku, a zatim za romsku, zajednice Aškalija i Egipćana. "UNHCR je držao otvorenim pravo svih zajednica na povratak. Kada sam ovde stigao pre više od godinu dana, stav međunarodne zajednice je bio da ne može mnogo toga da se uradi, a znam da je teško angažovati političko rukovodstvo Kosova da razgovara na temu povratka", rekao je Moris.

Pošto novinarima nije bio omogućen odlazak u Osojane, gde je zabeležen povratak jednog dela srpske populacije, a zatim se jedna grupa zbog nepovoljnih životnih uslova ponovo vratila u centralnu Srbiju, Moris je rekao da Osojane može da se upotrebi u političke svrhe. "Mi imamo odmeren i pažljiv pristup tom pitanju jer verujemo da je situacija vrlo delikatna do izbora. Zbog toga mislimo da je diskretan pristup najbolji, a srpskoj zajednici želimo da se etablira", naglasio je Moris. Kasnije smo saznali da je Hans Hekerup, posetio tu malu srpsku enklavu bez prisustva medija.

Nakon susreta sa Morisom, pošlo se za manastir Dečani. Susret sa bratstvom manastira je bio ispunjen emocijama i uzbuđenjem, jer su ovakvi susreti posle rata na Kosovu postali prava retkost. Mala srpska enklava, kakav je postao manastir od 30 duša, zaštićen je od strane italijanskog kontigenta KFOR-a, isto kao što je za vreme II svetskog rata učinila italijanska vojska koja je okupirala Kosovo i Metohiju. Otac Sava Janjić, koji nas je dočekao ispred bratstva manastira, rekao nam je kako vidi trenutno stanje.

"Mislim da je veoma teško sada govoriti o šansama za normalan život na Kosovu i Metohiji. I među samim Albancima postoji nesređenost i dosta sukoba, ali ipak među njima postoji jedinstven stav o tome da se Srbi ne vraćaju ovde. Naš narod u ovim uslovima ovde teško može opstati jer Metohija je bez srpskog stanovništva - u Prizrenu ima 100 Srba, Orahovac i Velika Hoča jako malo, u Đakovici 6 starica, u Peći ih nema, u Goraždevcu oko 1000, ima nešto u Suvom Dolu i nekim malim enklavama", rekao je otac Sava.

On je objasnio da bratstvo manastira nije uvek u mogućnosti da prati sve što radi srpska Vlada. "Ali ohrabruje nas rad Nebojše Čovića da objedini sve srpske snage ovde i mi razumemo teškoće sa kojim se suočava naša država. Mi ovde ostajemo prepušteni Bogu i nadamo se da Srbi shvataju da Kosovo i Metohija nisu samo jedan ud koji treba odseći, već i srce i duša srpskog naroda.

U vezi predstojećih izbora na Kosovu, otac Sava je dodao "da naš izbor nije šta je bolje, već šta gubimo" i naglasio:

"Vladika Artemije je rekao: Bez slobodnog života, nema ni slobodnih izbora", kazao je on, dodajući da ne vidi neko veliko poboljšanje i sa i bez izbora.

Povratak iz Dečana je bio u kasnim večernjim satima.

Pet dana na Kosovu i Metohiji
Ponedeljak, 3. septembar
Sreda, 5. septembar
Četvrtak, 6. septembar
Petak, 7. septembar