Novinari beogradskih medija su u periodu od 2.9. do 8.9. imali priliku da se uvere kako izgleda život Srba, Albanaca i drugih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji pod privremenom upravom međunarodne zajednice

Strah, mržnja i nepoverenje - tri su utiska koji nosite sa Kosova i Metohije. I pored napora međunarodne zajednice, stanje na tom prostoru podseća na ono koje godinama gledamo na Bliskom istoku. To je nešto čemu se skoro ne nazire kraj, a oni koje ne ispunjava mržnja prema drugom i različitom, ostaju zatočenici pasivne i poslušne većine, koja svoju sreću i poziciju vidi i gradi na nesreći drugih. Izolovanost i ugroženost srpske zajednice je ogromna, i nju po svemu sudeći čeka dalja neizvesnost opstanka na tim prostorima. Naredni redovi koji slede, predstavljaju samo mali deo i pokušaj da se na jedan informativno-dokumentaran način predstave sagovornici i utisci sabrani iz Prištine, Lipljana, Lapljeg Sela, Dečana, Kosovske Mitrovice, Gračanice, Vučitrna…

Ponedeljak, 3.septembar - Razgovori sa Sajmonom Hejzlokom, Gerijem Metjuzom, Tomom Kenigsom, Metjuom Votlijem, Danom Evertsom, Tonijem Prestonom, Ali Sadrijom, Ilberom Racijem, Srbima u zgradi YU programa u Prištini, susret sa albanskim novinarima, demonstracije Albanaca iz Kline u Prištini koji traže svoje nestale članove porodica (Ustavni okvir, registracija, izbori, rad civilne administracije, carina, budžet)

Sajmon Hezlok

Prvog dana boravka u Prištini, novinari su imali priliku da razgovaraju sa Sajmonom Hejzlokom, šefom Odeljenja za informisanje UNMIK-a, koji je to iskoristio za nekoliko uvodnih napomena. "Privremeni Ustavni okvir za Kosovo predstavlja primer poteškoća koje ima međunarodna zajednica , jer smo mi uhvaćeni između čekića i nakovnja - Albanci nam govore da nismo otišli predaleko po pitanju nezavisnosti Kosova, a Srbi nam kažu da smo otišli predaleko. To je za nas pitanje kompromisa, ali i pitanje Rezolucije 1244, jer mi želimo da se uvede vlada Kosova unutar uprave UNMIK-a, da se uspostavi neka srž i ekonomija, a za sve to su nam potrebni i ministri i vlada i vođe. S tim u skladu, u Privremene okvire ugrađene su garancije za predstavnike manjina. Albanski politički lideri su se najviše interesovali kakva je budućnost Kosova i Kosovskog zaštitnog korpusa, jer oni žele da to postane nacionalna garda. Ustavni okvir nije pretpostavka kakvo će završno rešenje biti, a to me je jednom prilikom pitao i ruski predsednik Putin - zašto nismo mogli da uradimo i sprovedemo kompletnu Rezoluciju 1244. Odgovorio sam da je uvođenje samouprave na Kosovu upravo sprovođenje te Rezolucije, i da se problemi ne mogu rešavati odvojeno jer se moraju imati jedinstveni mehanizmi."

Naravno, najviše polemičkih tonova, izazvalo je pitanje srpskog učešća na kosovskim izborima, kao i pitanje registracije. "Ako se 200 hiljada Srba registruje i glasa, oni će imati 10 posto glasova i dvadeset mesta u Skupštini Kosova. Sa tih 20 mesta, u Skupštini od 120 poslanika, dobijate veliku moć za raspravljanje i pregovore. Imaćete uticaj na sve zakone koji prolaze kroz Skupštinu. Smatram da je puno lakše da srpski poslanici opstruiraju rad Skupštine iznutra i ne razumem to razmišljanje da se ostane van institucija, a ovako se pruža mogućnost da ustaneš u Skupštini i kažeš nešto o problemima srpske zajednice", bili su argumenti Hejzloka.

Za Kosovski zaštitni korpus, Hejzlok je rekao da se vodi računa o tome ko je u sastavu i naveo primere ljudi sumnjive prošlosti - jedan otpušten, pet suspendovano, a dvojici se sudi zbog ratnih zločina. "Sviđalo se to kosovskim Albancima ili ne, ja sam u jednom nastupu na lokalnoj TV stanici u Prištini rekao da je Kosovo po Rezoluciji 1244 sastavni deo SR Jugoslavije, a ljute se i kad govorim o autonomiji Kosova i lokalnoj samoupravi", kazao je on.

Ono što je potom usledilo, bio je susret sa Tomom Kenigsom, zamenikom Hansa Hekerupa, koji je odgovoran za civilnu administraciju. " U oblasti zdravstva, sve bolnice su popravljene i pružaju usluge svim zajednicama, a jedan od naših principa je pružanje pomoći svima i besplatno. Škole su takođe obnovljene jer je dosta novca donatora upotrebljeno za tu svrhu. 400 hiljada učenika sada ide u 8 hiljada škola i tu nas očekuju velike reforme koje će se približiti evropskim standardima", bile su njegove reči.

Registracija Srba za izbore na Kosovu

Grafički prikaz 1 (130 KB) Grafički prikaz 2 (125 KB) Grafički prikaz 3 (35 KB) Grafički prikaz 4 (49 KB) Izvor: Civilna misija UN na Kosovu i Metohiji

Međunarodni saobraćaj je moguć iz Prištine, prema rečima Kenigsa, osposobljen je aerodrom i prisutno je 20 aviokompanija.

"Imali smo 450 hiljada putnika prošle, a preko 600 hiljada ove godine. Prema kapacitetu, prištinski aerodrom će postati veći od skopskog", kazao je on, dodajući da je UNMIK obnovio oko 300 kilometara putne mreže, registrovao oko 180 hiljada vozila. "Uradili smo oko 910 hiljada ličnih karata i podeljeno je oko 300 hiljada putnih isprava", rekao je Kenigs.

Ove školske godine na Kosovu će biti sprovedena dva nastavna programa - srpski i albanski, a oba će biti, prema njegovim rečima, po evropskim standardima. "Mi želimo da koordiniramo reforme sa srpskim zvaničnicima za obrazovanje, to neće biti lako ali je moguće.Bilo bi jako korisno kada bi srpska zajednica naučila albanski jezik i obratno, jer se time povećavaju njihove mogućnosti za tržište rada, ali niko neće biti na to prisiljavan. Mi želimo balansiran pristup", bio je izričit Kenigs.

Posle razgovora sa Kenigsom, pošlo se put Gračanice. Na putu ka Gračanici, prolazeći kroz centar Prištine, videli smo grupu od 200 Albanaca iz Kline, koji su sa transparentima i fotografijama nestale rodbine demonstrirali, zahtevajući da nestali budu pronađeni - ratne posledice su još prisutne.

U Gračanici je usledio razgovor sa Metju Votlijem, iz UNMIK-a, zaduženog za registraciju manjina na Kosovu. "Početak registracije je bio jako loš i spor, i do skoro smo gubili vreme. Sada posle poziva srpskih vlasti situacija se poboljšava..

Nakon razgovora sa Votlijem, posetili smo Osnovnu školu "Kralj Milutin" u Gračanici, gde je bila u toku registracija. Prema onom što smo videli stekao se utisak da je broj registrovanih Srba porastao i da su apeli vodećih srpskih političara i patrijarha Pavla urodili plodom.

U školi je Dan Everts, predstavnik OEBS-a na Kosovu i Metohiji, održao kratak razgovor sa novinarima. "Mi smo odgovorni za izgradnju institucija i demokratsko društvo koje će obezbediti budućnost građanima Kosova. Mi smo i lojalni UNMIK-u, ali smo i kritički raspoloženi prema njima. Kao promoter ljudskih prava i vladavine zakona, mogu da kažem da nismo bili zadovoljni sa nekim stvarima u prošlosti, pogotovo kad se govori o srpskoj zajednici", kazao je Everts, i zapitao se: "Zbog čega smo ulagali toliko napora u registraciju Srba? To je prilično jasno - da srpska zajednica mora da se unese u tokove događanja i na Kosovu I van njega - ako bi srpska zajednica ostala neprebrojana, ne bi mogla da učestvuje u političkim procesima. Ona mora biti sastavni deo procesa. Potreban je pritisak i na međunarodnu zajednicu i na albansku nacionalnu zajednicu i na albanske lidere da pomognu oko četiri glavna pitanja koja muče srpsku zajednicu: nestali, povratak, bezbednost i pravo svojine."

Iz Gračanice smo se vratili u Prištinu, u zgradu carine koja se nalazi u blizini pravoslavnog groblja. Tu nas je sačekao Toni Preston, zadužen ispred UNMIK-a za budžet Kosova, sa svojim saradnicima. "Budžet za 2001.godinu je 500 miliona maraka i to je budžet za normalan rad vlade na Kosovu. Za plate se na primer iz budžeta izdvaja oko polovina, dok primera radi za socijalnu zaštitu oko 80 miliona maraka. U procentima bi to ovako izgledalo: za obrazovanje 45 odsto iz budžeta, za zdravstvo 20 odsto, socijalnu zaštitu 16-17 odsto, za ostalo 8-10 odsto. Za Kosovski zaštitni korpus se izdvaja godišnje blizu 20 miliona maraka. Prikupili smo oko 12 miliona maraka od poreza i očekujem u budućnosti da prikupljamo od poreza oko milion maraka nedeljno, ako sve bude funkcionisalo", kazao je Preston.

Ali Sadriju, koupravnik centralnog budžeta, bio je pomalo iritiran insistiranjem novinara iz Beograda, na Rezoluciji 1244, gde se kaže da je Kosovo sastavni deo SRJ. Međutim, Sadriju je bio eksplicitan: "Kosovo ima svoju teritoriju i granice. Ove granice su i ranije postojale, a sada se njima i upravlja."

Slično je nastupio i Ilber Raci, direktor carinske službe UNMIK-a:

"Stekao sam utisak da vam neke stvari nisu jasne. Kao novinari treba da znate da po Rezoluciji 1244, UNMIK jedino ovlašćen da rukovodi Kosovom. Zakoni Srbije i Jugoslavije se ovde ne primenjuju i ne važe."

Nakon neugodnih razgovora, pošli smo u obilazak zgrade YU programa u Prištini, gde živi oko 200 preostalih Srba. Čuvaju ih engleski pripadnici KFOR-a, decu moraju da vode u školu i vraćaju nazad pod pratnjom.. Osećaju se izolovano i ugroženo, a dogodila su se i dva teška incidenta - na njih je bačena bomba i ispaljena raketa. Okupljaju se u kafeu koji drži njihov komšija turske pripadnosti i tu uglavnom provode večeri. Impresije su bile porazne, pogotovo kad se vide stražarska mesta ispred njihovih stambenih zgrada.

Dan se završio zajedničkim koktelom sa mlađim albanskim novinarima i predstavnicima UNMIK-a. Mnogi od albanskih novinara bili su zainteresovani da od srpskih kolega čuju mišljenje o aktuelnim političkim prilikama kako na Kosovu tako i u Srbiji. Obostrano je izraženo žaljenje zbog srpskih i albanskih žrtava tokom sukoba koji je trajao i koji se nastavlja kroz stradanje Srba i nealbanskog življa preostalog na Kosovu. U razumnoj i tolerantnoj atmosferi, pokazana je obostrana želja za nastavkom komunikacija koja ne bi bila uslovljena političkim razlikama. Ipak, mnogi od pozvanih novinara albanskih listova se nisu pojavili, kažu - možda iz straha.

Pet dana na Kosovu i Metohiji
Utorak, 4. septembar
Sreda, 5. septembar
Četvrtak, 6. septembar
Petak, 7. septembar