Zoran Đinđić

Beograd, 11. septembra 2001. (Beta) - Premijer Srbije Zoran Đinđić izjavio je da na Kosovu sada postoji "humanitarna katastrofa" i da je od dolaska NATO u pokrajinu 2.000 ljudi nestalo ili su ubijeni.

Đinđić je u intervjuu televiziji BBC rekao da na Kosovu "imamo najgore etničko čišćenje u poslednjih 300 godina" i ocenio da je to "rezultat pogrešne politike na obe strane".

NATO intervencija na Kosovu bila je "loša odluka zasnovana na veoma pogrešnim procenama o rešenju za ovaj problem i sad je situacija na Kosovu gora nego ikad poslednjih godina", rekao je Đinđić.

Govoreći o Makedoniji, Đunđić je kazao da je Makedonija veoma nestabilna zbog nerešenog albanskog pitanja i da je kriza u toj zemlji posledica nerešavnja problema na Kosovu.

On je kritikovao albansku stranu u Makedoniji jer je "započela rat" zato što je imala "probleme da njen jezik postane zvanični jezik" u zemlji, dodajući da makedonski Albanci učestvuju u vladi i imaju svoje partije u njoj.

Milutinovićev položaj nije preterano važan

Upitan o izručenju predsednika Srbije Milana Milutinovića, koji je takođe jedan od haških optuženika, Đinđić je rekao da međunarodna zajednica insistira na saradnji sa Tribunalom, ali da "trenutno oni nisu tako koncentrisani na pojedinačne osobe". - Oni insistiraju na saradnji, a saradnja podrazumeva i transfer optuženih osoba, ali ne svih u isto vreme. Milošević je bio poseban slučaj, ali drugi optuženi nisu tako posebni, mada Milutinović jeste vrlo važan", dodao je on. Na komentar novinara da time ostavlja utisak da je voljan da sarađuje kada mu to odgovara, a da odbija saradnju kad mu ona ne odgovara i da to nije principijelno, Đinđić je odgovorio: "Niko nije vršio pritisak da pošaljemo gospodina Miloševića u Hag"...Postojao je pritisak da se ostvari konkretna saradnja sa Hagom". Upitan o saradnji premijera i predsednika Srbije, Đinđić je odgovorio da Milutinovićev položaj "nije preterano važan" i da "on potpisuje zakone". Na pitanje da li se stidi što je Milutinović na čelu države, Đinđić je rekao: "Imam druge probleme".

Đinđić je ocenio da NATO u Makedoniji "sanira posledice, a potrebno je da rešava uzrok..." i dodao da NATO ima odgovornost da kontroliše naoružane trupe na Kosovu i spreči izvoz krize na jug Srbije i u Makedoniju.

- Ukoliko pokušaj da se formira etnička država uspe, ukoliko Kosovo postane albanska etnička država, možda sa delom Makedonije, to bi imalo posledice u Bosni, možda u Srbiji. Neke druge etničke grupe će reći u redu, i mi to želimo i treba da pokušamo da stvorimo svoju etničku državu. Zato mi želimo multietničko društvo integrisano u Evropu - rekao je Đinđić.

Na pitanje o izručenju Slobodana Miloševića Haškom tribunalu, Đinđić je ponovio stav da je to bio "izbor između dve loše opcije".

Upitan zašto je u tom slučaju zaobišao savezne vlasti, Đinđić je odgovorio da je to bilo "nužno". Na opasku novinara da jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica nije bio obavešten o tome, Đinđić je odgovorio: "Žao mi je, ali to je njegov problem".

- Moja dužnost bila je da pokušam da zaštitim zemlju, ne zbog moje lične pozicije, nego zbog jasnih dokaza da bez saradnje sa Hagom nemamo šansu da nastavimo integraciju u svet i ispunimo obećanje da će ova zemlja ponovo biti normalna - objasnio je srpski premijer.

Komentarišući odnose vlada Srbije i Republike Srpske Đinđić je rekao:

- Vlada Srbije ima sa delom Bosne, koji je Republika Srpska, normalne odnose, slične onima sa Bugarskom, Mađarskom, ništa posebno.