Ministar Goran Pitić

BEOGRAD, 28. avgust - Bili bismo zadovoljni da do kraja ove godine dobijemo barem polovinu sredstava obećanih na donatorskoj konferenciji, odnosno 600 do 700 miliona dolara ili oko milijardu maraka. Za sada je, opet polovina od te sume, ili blizu 400 miliona dolara u fazi realizacije, a najveći deo tih sredstava biće usmeren u energetiku, rezervne delove i eventualni uvoz struje, zatim poljoprivredu za nabavku dizela, đubriva i stočne hrane, u podršku privatizaciji i razvoju malih i srednjih preduzeća i najzad u zdravstvo i nabavku lekova, socijalne programe i podršku budžetu, objašnjava Goran Pitić, republički ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom na čemu se zasniva prognoza da bi u poslednjim mesecima ove godine ekonomska i socijalna situacija trebalo da bude bolja.

Po njegovim rečima, Švajcarska je najavila da je spremna da pomoć od 40 miliona švajcarskih franaka utroši do kraja ove godine- za humanitarne svrhe, energiju i transport, pomoć institucijama i gradovima i za podršku budžetu.

Naredne nedelje bi trebalo da se efektuira francuska pomoć od 15 miliona maraka, za isplatu dečijih dodataka u Srbiji. Austrijanci su spremni da u socijalu usmere 4 miliona maraka i još deset u privatni sektor. U narednih sedam meseci Velika Britanija bi izdvojila oko 16 miliona maraka za pomoć najugroženijim slojevima stanovništva, a od 30 miliona dolara koje je obezbedila Svetska banka u narednim mesecima bi 9,2 miliona takođe bilo usmereno u socijalu.

Norvežani će sa 15 miliona maraka finansirati nekoliko programa, a nemačka pomoć će popraviti daljinsko grejanje i vodosnabdevanje u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. U toku je realizacija ugovora sa Evropskom bankom, teškog 120 miliona maraka namenjenih Beogradu, a od ugovorene pomoći EU od 240 miliona evra 75 odsto bi trebalo da se realizuje do kraja ove godine- u energetici, poljoprivredi, zdravstvu i za razvoj opština na jugu Srbije, pre svega Preševa.

Trenutno je trećina ovih sredstava u fazi realizacije, objašnjava Pitić. Od oktobra, kaže ministar, i Evropska investiciona banka počeće da ulaže u projekte infrastrukture, puteve i železnicu, a obećanih 200 miliona maraka, prema očekivanjima, treba da se realizuje do kraja godine. Uz pomoć za reprogram našeg duga Evropskoj investicionoj banci EU je spremna da do kraja septembra izdvoji i 35 miliona evra za devizne rezerve, a Svetska banka da od 120 miliona dolara 80 miliona izdvoji za Srbiju i podršku budžetu za ovu godinu.

Tako bi realno izgledao scenario priticanja dela donatorske pomoći, odnosno sve to bi moglo i da bude ugroženo sa nastavkom političke krize u zemlji. Ne verujem, kaže Pitić, da će biti ugrožen deo humanitarne pomoći, ali u svakom slučaju može biti dovedena u pitanje sadašnja blagonaklonost donatora i usporen rad državnih administracija u delu pomoći od koje se upravo očekuje da obezbedi u narednim mesecima neophodne baj- pasove u državnim finansijama.

- Poljuljani kredibilitet Vlade, međutim, doneo bi velike štete na multilaterarnom planu, tamo gde su pored ekonomskih bitni i politički uslovi, odnosno mogao bi da uspori realizaciju već donetih odluka Evropske investicione banke, EU i Svetske banke, kao i formiranje finansijskih tržišta i institucija. Kada je u pitanju Evropska banka za obnovu i razvoj može se postaviti pitanje povećanog političkog rizika, i kvaliteta garancija za njene programe. Najveći negativni efekat sigurno bi bio ukoliko bi političko zaoštravanje kod kuće uslovilo drugačiji tretman SRJ od sadašnjeg kod Pariskog i Londonskog kluba.

Pomeranje fokusa sa ekonomskih reformi na politički teren moglo bi da umanji spremnost kreditora da nam odobre visoke koncesije, a u tom slučaju šteta bi se merila sa nekoliko milijardi dolara. I najzad, takva klackalica i slanje nejasnih političkih i reformskih poruka svetu umanjiće priliv ozbiljnog privatnog kapitala u Srbiju, odnosno privlačiće pre svega špekulativni kapital, kojem nisu cilj ulaganja u domaću privredu već brza zarada, a šta to znači može se videti na primeru Rusije, upozorava Pitić.

B. Jager