Goran Pitić

- Postoje dva elementa, odnosno segmenata na koje politička kriza, ukoliko potraje, može da utiče. Prvo se odnosi na donacije i priliv donacija, a drugo je vezano za poslovne mogućnosti i pitanje makroekonomske politike i povećanje rizika za ulaganja - rekao je za "srbija-info" ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Goran Pitić.

Prema njegovim tvrdnjama, humanitarna pomoć nastaviće da pristiže nezavisno od dešavanja na našoj javnoj sceni. Postoji, međutim, opasnost da postanje manje ažurna i da kod nekih administracija više ne možemo da preskačemo komplikovane stepenike i novac dobijamo brže.

- Politička situacija može da utiče na odluke Svetske banke, Evrpske bake za obnosu i razvoj, Evropske banke za investicije, koje bi trebalo da tokom septembra i oktobra ovde razviju svoje aktivnosti. Ove institucije mogu da odlože svoja ulaganja u rokonstrukciju, što bi se loše odrazilo na našu ekonomije - kaže Pitić, naglašavajući da, kada je Pariski klub u pitanju, za sada postoje signali koji ukazuju da naša pozicija nije još narušena.

Međutim, nastavlja Pitić, činjenica je da pojedini poverioci pružaju podrušku postojećoj Vladi i previranja bi mogao da dovedu do "preispitivanja stavova po pitanju otpisivanja nekoliko milijardi dolara i reprograma dugova".

- Sada da pogledamo privatni kapital. Već su krenule, da tako kažem, glasine da se Srbija trenutno nalazi na raskrsnici da li će krenuti putem naprednih zemalja u tranziciji ili će se političke razmerice prebaciti na put napuštanja reformskih pravaca. To je izbor modela koje su pratile zemlje koje nisu izbarale izazov tranzicije. Možemo reči da biramo hoćemo li biti kao Poljska i Mađarska ili, na primer, Bugarska i Rumunija - ističe Pitić.

Sa jačanjem političke krize povećava se takozvani nekomercijalni rizik. Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, naime, objašnjava da u uslovima kada ne postoje garancije od te vrste rizika, povećava se broj onih koji će odustati od investicija, "posebno oni sa dugoročnim interesima, dok će biti mnogo veći priliv spekulativnog kapitala".

- Ono što ozbiljni strani ulagači traže jeste kontinuiran progres u snižavanju rizika i zaustavljanje pravih reformi. Strani investitori će čekati da se situacija smiri, ali se svakim danom naši troškovi povećavaju. Bez priliva privatnog kapitala, mi ostajemo na repu Evrope - istakao je ministar Pitić.

Pročitajte i ...

• Đelić: "Zbog ekonomskog razvoja, kriza mora brzo da se završi"
  
• Stamenković: Izbori - ekonomski zločin prema narodu
  
• Vlahović: Politička kriza povećava rizik ulaganja
  
• Pajević: Kriza ugrožava ekonomske odnose sa inostranstvom
  
  *****

  Đelić: "Zbog ekonomskog razvoja, kriza mora brzo da se završi"

  Beograd, 21. avgust 2001. godine - Uvođenje sistema bruto plata i druga rasterećenja privrede u junu mesecu, prema statističkim podacima, već su donela dobre rezultate. Najnovije analize Republičkog zavoda za statistiku govore da su prošlog meseca plate u proseku "skočile" za 20 odsto, dok su troškovi života povećani za šest procenata. To znači da je došlo do realnog povećanja plata za 16, a od početka godine za ukupno 11 odsto - rekao je za "srbija-info" ministar finansija i ekonomije u Vladi Srbije mr Božidar Đelić.

  Nema korupcije u srpskoj vladi

  Beograd, 22. avgusta 2001. (Beta) - Ministar finansija Božidar Đelić izjavio je da će napustiti Vladu Srbije ukoliko se dokaže da je u njoj bilo korupcije, piše "Blic". Đelić je u intervjuu tom beogradskom dnevniku kazao da je i iz Rusije otišao "onog momenta kada je ustanovio da je bilo korupcije u toj Vladi". "Do sada korupciju u Vladi Srbije nisam konstatovao. Nisam video ništa što liči na to. Ako toga ima, jako je važno da se dokaže tako nešto, jer to ne sme ni u kom slučaju da se prikrije", rekao je srpski ministar finansija. On je dodao da se ne oseća "ni malo pogođenim" optužbama o korupciji u Vladi, da se ne boji kritike, kao i da je "veoma ponosan" na ono što je njegovo ministarstvo do sada uradilo. "Ako DOS misli da neko drugi može to bolje da radi, nije problem, jer ja sigurno nisam ovde došao zbog fotelje ili funkcije. Ipak, ne osećam se ugroženim", kazao je Đelić. Ministar finansija smatra i da bi se kriza Vlade Srbije loše odrazila na direktno investiranje u privatizaciju u našoj zemlji, jer, kako je kazao, "strane kompanije neće da ulažu ako ne znaju kakva je Vlada, kakva je njena politika". "Ne bih voleo rumunski scenario gde je postojala jedna koalicija koja nije mogla da se dogovori oko minimuma zajedničkog programa. Tamo je mrcvarenje trajalo dve godine, a naš narod i zemlja to ne zaslužuju", kazao je Đelić i naglasio da do kraja godine "naši građani ne mogu da očekuju sjajnu situaciju", ali da mogu da očekuju "blagi rast standarda".

  Prema tvrdnjama ministra, prvi put posle 13 godina svi budžetski izdaci, kao što su penzije, socijalna i druga pomoć, isplaćivani su na vreme, iz realnih izvora, "a ne kao do sada, iz primarne misije i doštampavanja novca". On je, takođe, naveo da je već isplaćeno više od 50 odsto otkupljene pšenice, kao i da se remont elektroenergetskog sistema, odvija po planu.

  - Ovo je trenutak kada dotok svežeg kapitala potstiče razvoj i zato nije dobro da se stvara rizik za strane ulagače zbog političke krize. Nisam član ni jedne partije i mislim da ovo što se dešava može da bude dobro da se konačno raščiste odnosi u koaliciji, ali to mora kratko da traje - rekao je mr Božidar Đelić, ističući da on vidi tri ključna rizika.

  Kao prvi problem, ministar vidi predstojeći Pariski klub. S obzirom na to da je pri kraju lobiranje sa američkom administracijom i sa ostalim poveriocima o reprogramiranju i otpisu duga, Đelić kaže da bi duža politička nestabilnost u zemlji odložila ili sasvim uništila ove napore.

  - Vremenom raste i rizik ulaganja u našu zemlju, što znači manje ulaganja i nezainteresovanost za privatizaciju, od čega zavisi naš dalji privredni rast. Kao treći problem naglašavam regionalno povezivanje. Mi bi na prostoru jugoističnog Balkana trebalo da budemo lokomotiva razvoja i svet nas vidi kao veoma važan ekonomski faktor za regionalnu integraciju. Ako se kriza u okviru DOS nastavi, mi ćemo i dalje imati samo tržište od osam miliona ljudi - kaže Đelić u izjavi za "srbija-info".

  Stamenković: Izbori - ekonomski zločin prema narodu

  Beograd, 22. avgusta 2001. (Beta) - Saradnik Instituta ekonomskih nauka Stojan Stamenković izjavio je danas da bi održavanje izbora u sadašnjem trenutku bio "ekonomski zločin" prema ovom narodu.

  - Mi se nalazimo u ekonomskoj rupi i ekonomija treba da bude prioritet nad svim pitanjima u sadašnjem trenutku - rekao je Stamenković i dodao da bi "ne daj Bože" novi izbori dodatno otežali ekonomske prilike.

  - Ukoliko ne dobijemo Napuljske uslove, koji podrazumevaju otpis dve trećine spoljneg duga, Jugoslavija će za četiri do pet godina zapasti u takvu dužničku krizu koja će proizvesti ekonomske efekte teže od onih koji su nastali nakon desetogodišnje vladavine Miloševića - rekao je Stamenković.

  Onaj ko hoće izbore treba da se suoči sa tim da će ukoliko pobedi na tim izborima biti zbrisan sa političke scene za godinu dana.

  Ekonomski deo Vlade Srbije radi dobro i kvalitetno i rezultati su pred vratima, a onaj ko kaže da u reformama nije napravljen korak napred politički je diletant, rekao je Stamenković.

  Stamenković je podsetio da je plan da iz donacija oko 250 miliona dolara ide u budžet, međutim, ukoliko dođe do zastoja u prilivu tih sredstava postoji opasnost da dođe do inflatornog pritiska.

  Vlahović: Politička kriza povećava rizik ulaganja

  Beograd 20.avgust - Preti nam zaustavljanje prvih sredstava za pomoć našoj privredi iz inostranstva, kao i gubljenje povrenja stranih investitora. U slučaju nove političke krize povećava se rizik ulaganja u našu zemlju, iako je on u poslednje vreme sve manji - rekao je ministar za privredu i privatizaciju u Vladi Republike Srbije Aleksandar Vlahović analizirajući za "www.srbija-info.yu" pokušaje da se izazove pad Vlade i najave da se u skorijem roku spremaju republički izbori.

  Prema njegovim tvrdnjama, ovakvi trendovi vraćaju našu zemlju i privredu za nekoliko koraka unazad.

  - To nije dobro, jer su počele da stižu pozitivne vesti o podizanju našeg renomea u svetskim ekonomskim krugovima. U "Fanenšajl Tajmsu" je 15. jula izašao oglas za tender, koji će biti raspisan u 16 preduzeća u prvom krugu privatizacije. Do sada je već pristiglo 35 pisama od najjačih svetskih preduzeća, koji su spremni da učestvuju u tenderima. Prvi efekti bi se osetili već u decembru, a ceo proces za tih 16, plus 11 novih preduzeća, za koje će uskoro da izađe oglas, bio bi gotov do aprila sledeće godine. U pitanju su ulaganja od milijardu i 300 do 400 miliona maraka, koja bi se posle usmerila na socijalne programe, finansiranje malih i srednjih preduzeća, kreditiranje obrtnih sredstava - istakao je Vlahović, dodajući da bi većina tih aranžmana propala u slučaju političke krize.

  Pajević: Kriza ugrožava ekonomske odnose sa inostranstvom

  BEOGRAD, 20. avgusta 2001. (Beta) - Ekonomski stručnjak organizacije G17 plus zadužen za odnose sa inostranstvom, Milan Pajević, ocenio je da se kriza nastala zbog izlaska Demokratske stranke Srbije iz republičke vlade negativno odražava na međunarodne odnose Jugoslavije u oblasti ekonomije.

  Govoreći za nemački radio "Dojče vele" o mogućim posledicama krize srpske vlade na strana ulaganja i pomoć, Pajević je ocenio da bi mogle biti ozbiljne u trenutku kada Jugoslaviji predstoji realizacija sredstava obećanih na Donatorskoj konferenciji u Briselu i pregovori sa Pariskim i Londonskim klubom poverilaca o reprogramiranju dugova.

  "Sve su to stvari koje traže apsolutni politički mir i političku stabilnost, a svakako ne koristi bilo koja vrsta uznemiravanja kakvu imamo trenutno", rekao je Pajević i upozorio da je upravo ovo poslednja stvar koja pogoduje nastavku i razvijanju onoga na čemu se radilo poslednjih deset meseci.

  Pajević je rekao da očekuje da će predstavnici najuticajnijih ambasada u Beogradu već od sutra pokušati da dobiju informacije o tome kakve posledice može imati kriza vlade, dodajući da je već bilo nekoliko takvih nezvaničnih poziva.

  "Logično je da čim se pojavi bilo kakav nagoveštaj unutrašnje političke krize svi odmah počinju drugačije da gledaju na stvari koje su obećavali i u koje su ušli poslednjih šest, sedam meseci upravo zahvaljujući našem ponašanju koje je govorilo da želimo stabilnost, mir, prosperitet, napredak", rekao je Pajević.

  Prema njegovoj oceni, najvažniji pregovori ovih dana jesu oni sa Pariskim klubom, koji bi trebalo Jugoslaviji da donesu niz olakšica u vezi sa otplatom velikih dugova."Predstoji veoma opsežan i naporan posao na pridobijanju svih donatora, odnosno poverilaca u Pariskom klubu i bojim se da bi ta stvar mogla da bude odložena ukoliko bi se ovakva kriza nastavila ili ne daj bože produbila. Mislim da je to narednih par meseci centralna stvar", rekao je Pajević.

  On je dodao da Jugoslavija očekuje i izvesna sredstva sa donatorske konferencije Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu, koja je predviđena za kraj oktobra.Prema rečima Pajevića, veoma je poželjno i da sa tog stanovišta postoji politička stabilnost, kao i jedinstven stav zemlje kada je reč o listi prioritetnih projekata, a naročito kada su u pitanju projekti od regionalnog značaja u kojima Jugoslavija učestvuje.

  POVRATAK NA VRH STRANE