BEOGRAD, 20. avgusta (Tanjug) - Koalicija "Zajedno za Jugoslaviju" i Demokratska opozicija Srbije (DOS) usvojili su ovog vikenda u Budvi Polazne osnove za zajedničku platformu o ustavnom preuređenju SR Jugoslavije.

"Novim ustavnim uređenjem na osnovama suverene volje građana Crne Gore i Srbije državna zajednica treba da stekne trajne i legitimne temelje budućeg zajedničkog života. Time se uspostavlja federativna i demokratska zajednica i stvaraju uslovi za ostvarivanje sloboda i prava građana, za pouzdanu zaštitu nacionalnih manjina i ravnopravnost dve države članice. Novo ustavno uređenje omogućiće, takođe, sve preduslove za ulazak državne zajednice u regionalne i evropske integracione procese.

Državna zajednica Crne Gore i Srbije zasnivaće se na sledećim legitimacionim načelima:

• suverenoj volji građana Srbije i Crne Gore,
• istorijskoj državnoj tradiciji Srbije i Crne Gore,
• vekovnim kulturnim, političkim i ekonomskim vezama Crne Gore i Srbije,
• opredeljenju građana da utemelje državnu zajednicu na načelima vladavine prava u kojoj će se postojano štititi osnovna prava i slobode, prava nacionalnih i etničkih zajednica i vršiti vlast ograničena pravnim načelima i pravilima
• opredelenju Crne Gore i Srbije da se skladnim delovanjem državne zajednice ostvari puna međunarodna afirmacija i državne zajednice i država članica, a time i efikasan ulazak u savremene regionalne i evropske integracione procese.

Državna zajednica imaće oblik federacije sastavljene od dve države članice koje imaju status federalnih jedinica.

Polazeći od ovih legitimnih osnova treba ustanoviti delatan ustavni sistem državne zajednice na dobrobit i korist svih njenih građana.

1. NADLEŽNOST DRŽAVNE ZAJEDNICE

Državna zajednica Crne Gore i Srbije (SR Jugoslavija) imaće nadležnosti koje proističu iz saglasne volje država članica izražene u saveznom Ustavu. Predlaže se da to budu sledeće nadležnosti:

• jemstva osnovnih prava i sloboda građana i zaštita posebnih prava pripadnika nacionalnih i etničkih zajendica,
• jedinstvena spoljna politika i Ustavom utvrđena mogućnost država članica da ostvaruju posebnu međunarodnu saradnju,
• jedinstven odbrambeni sistem i kontrola granica državne zajednice, uz parlamentrnu kontrolu odbrambenih snaga,
• jedinstveno tržište, carinski, monetarni i spoljnotrgovinski sistem zajednice,
• saobraćaj i veze u skladu sa sistemom odbrane i međunarodnim konvencijama.

2. USTANOVE DRŽAVNE ZAJEDNICE

- SAVEZNA SKUPŠTINA

Savezna skupština je predstavničko i zakonodavno telo državne zajednice. Sastoji se iz dva doma:

VEĆE DRŽAVA ČLANICA, koje ima pođednak broj poslanika iz federalnih jedinica. Način izbora poslanika u ovo veće je u nadležnosti država članica.

VEĆE GRAĐANA, koje čine predstavnici građana državne zajednice. Ustavom se određuje minimalni broj poslanika iz država članica u ovom veću i način izbora poslanika.

Skupština donosi sve odluke u dvodomnom postupku, usvajanjem istovetnog predloga odluke u oba doma. Za donošenje odluke potrebna je većina poslanika u svakom od domova, ukoliko Ustavom nije drugačije određeno.

- PREDSEDNIK REPUBLIKE

Predsednik republike predstavlja državnu zajednicu u zemlji i inostranstvu. Bira ga i opoziva Savezna skupština. Predsednik republike može se opozvati samo na osnovu mišljenja Saveznog suda o tome da je prekršio Ustav. Inicijativu za opoziv može da podnese bilo koje od skupštinskih veća.

Predsednik republike predlaže Saveznoj skupštini izbor visokih državnih funkcionera u izvršnoj vlasti i sudstvu. Predsednik republike i predsednik Savezne vlade ne mogu biti iz iste države članice.

Predsednik republike rukovodi Vrhovnim savjetom odbrane. Ovo telo pored predsednika republike čine i predsednici država članica.

- SAVEZNA VLADA

Savezna vlada je nosilac izvršne vlasti u državnoj zajednici. Sastoji se od predsednika i ministara, koji resorno pokrivaju nadležnosti federacije. Predsednika Vlade bira Savezna skupština na predlog predsednika republike. Predsednik Vlade bira ministre. Vlada radi na osnovu kolegijalnog i resornog principa. Odgovorna je Saveznoj skupštini. Nepoverenje predsedniku vlade izražavaju oba skupštinska doma.

- SAVEZNI SUD

Savezni sud objedinjava ustavnosudsku i redovnu sudsku funkciju. On vrši ustavnosudsku kontrolu ustavnosti i zakonitosti i odlučuje o vanrednim pravnim sredstvima kada se iscrpu sva pravna sredstva u sudskim sistemima država članica. U slučaju nedovoljne zaštite prava pravnih i fizičkih lica u državnoj zajednici, ona će moći da povedu postupak za zaštitu svojih prava pred međunarodnim sudovima na osnovu prihvaćenih međunarodnih konvencija od strane državne zajednice.

- NARODNA BANKA

Narodna banka obezbeđuje funkcionisanje jedinstvenog monetarnog sistema.

- OMBUDSMAN

Uvodi se ombudsman za zaštitu osnovnih prava građana i posebnih prava pripadnika nacionalnih i etničkih zajednica.

3. NAČIN SPROVOĐENJA SAVEZNIH NADLEŽNOSTI

Nadležnosti državne zajednice dele se na isključive i mešovite. Isključive nadležnosti u potpunosti ostvaruju ustanove državne zajednice. U oblasti mešovitih nadležnosti Savezna skupština donosi osnove sistema, a skupštine država članica vrše dodatnu regulaciju određene materije. U tom slučaju sve odluke sprovode izvršni i upravni organi država članica.

Isključive savezne nadležnosti su:

• spoljna politika
• jedinstvena odbrana i kontrola granica
• monetarni sistem
• carinski sistem
• obligaciono pravo, hartije od vrednosti, sudski i upravni postupak.

Mešovite nadležnosti su:

• osnovna prava i slobode i zaštita nacionalnih i etničkih zajednica u skladu sa međunrodnim standardima
• svojinski odnosi
• poreski sistem
• bankarski sistem
• spoljnotrgovinski sistem
• saobraćaj i veze
• penzijsko osiguranje i osiguranje imovine i lica.

U domenu svojih samostalnih nadležnosti države članice mogu saglasno da uređuju oblasti od zajedničkog interesa bez posredovanja organa državne zajednice.

4. PROMENE USTAVA

Za promenu ustavnih odredaba koje uređuju nadležnosti državne zajednice, sastav i način biranja saveznih ustanova potrebna je saglasnost država članica. Za ostale ustavne odredbe neophodna je dvotrećinska većina svih poslanika u oba doma Savezne skupštine".