U četvrtak 9. avgusta 2001. godine u Vladi Srbije povodom ovog slučaja zakazana je vanredna konferencija na kojoj su se novinarima povodom ovog slučaja obratili potpredsednik Vlade Žarko Korać i ministar pravde republike Srbije Vladan Batić.

Korać i Batić: Istraga o ubistvu ići će do kraja

Beograd, 9. avgust 2001. godine - Javno tužilaštvo je pokrenulo istragu povodom ubistva bivšeg funkcionera Državne bezbednosti Momira Gavrilovića i navoda u medijima da je državni vrh umešan u ovo ubistvo. Neko pokušava da kompromituje vlast i čin ubistva dovodi čak u vezu sa predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom - rekao je potpredsednik Vlade Republike Srbije dr Žarko Korać na današnjoj vanrednoj konferenciji za novinare u Vladi Republike Srbije.

Ministar pravde i lokalne samouprve dr Vladan Batić posebno je istakao da su natpisi lista "Blic" o umešanosti državnog vrha u ubistvo "nastavak hajke čiji je cilj da se diskredituje Vlada Srbije i uopšte državna vlast". On je rekao da je već kontaktirao glavnog urednika ovog beogradskog dnevnika, Veselina Simonovića, koji mu je rekao da je redakciji poznato ime izvora.

- Zato će Tužilaštvo u cilju istrage zatražiti da se obelodani izvor iz Kabineta predsednika države - naglasio je Batić tražeći istovremeno da se i sam Vojislav Koštunica oglasi povodom ovih optužbi.

Ministar pravde je danas rekao da "niko nije nedodirljiv" i da će, u slučaju da se otkrije da je neko iz državnog vrha zaista učestvovao u organizovanju Gavrilovićevog ubistva, taj otići u zatvora. Ali, prema tvrdnjama Batića i neko ko je eventualno širio lažne informacije, takođe mora da bude osuđen.

- Moramo da prekinemo sa praksom iznošenja insinuacija i neproverenih informacija. Ovog puta je u pitanju optužba za organizovanje ubistva, dakle krivično delo i neko će morati da za to odgovara - rekao je Batić.

Potpredsednik Vlade Srbije dr Žarko Korać je istakao da demokratija podrazumeva potpunu slobodu javne reči, ali i odgovornost za ono što se iznosi.

- Ako se na naslovnim stranicama tiražnih listova iznose insinuacije da postoje neki tajni materijali, neki tajni dokumenti kojima je raspolagao preminuli i da je on zbog toga likvidiran, onda neko zna informacije koje su veoma relevantne za istragu - rekao je Korać.

Na pitanje novinara da li neko iz Vlade ima informaciju da li je pokojni Gavrilović nekoliko sati pre ubistva bio u Palati Federacije, potpredsednik Korać je potvrdno odgovorio.

- Kalkulacije da će ubistvo stvoriti do sada najveću krizu u DOS-u, mislim da nisu tačne i da sve to nema nikakve veze sa odnosima u koaliciji. Ovde je postala praksa da je svaki događaj povezan sa krizom u DOS-u - istakao je Korać na današnjoj konferenciji za štampu u Vladi Srbije.

Predsednik SRJ Vojislav Koštunica

Javno obraćanje predsednika SRJ Vojislava Koštunice:

"Sutra se navršava nedelju dana kako je ubijen pukovnik Momir Gavrilović, dugogodišnji službenik MUP-a, tačnije, Službe državne bezbednosti, koju je napustio u avgustu 1999.godine. Reč je o čoveku koji je obavljao razne, veoma odgovorne dužnosti u minulom, dobro znamo koliko teškom vremenu. Već sama ta činjenica, kao i mučki način na koji je ubijen, morala bi ozbiljno da zabrine javnost.

Tačno je da je pokojni Gavrilović u petak, 3. avgusta pre podne, bio u mom kabinetu i razgovarao sa mojim saradnicima. Svi dolasci u moj kabinet su javni i unapred su zakazani. Služba obezbeđenja Palate federacije nikoga ne može da pusti u kabinet, ukoliko prethodno nije najavljeno ko i kod koga dolazi. Tu nema nikakve tajne. Momir Gavrilović je jedan od brojnih posetilaca koji dolaze, nažalost, najčesće da ukažu na neke probleme i nepravde. Malo ih je, verujte, koji dođu da nešto ili nekog pohvale. Poneko dođe i da se izjada i da zatraži eventualnu pomoć.

Momir Gavrilović, kome ovo nije bio prvi dolazak, nije došao s tim ciljem. Nije dosao ni da traži posao. Došao je zabrinut zbog stepena kriminalizacije društva, u želji da ukaže na prodor organizovanog kriminala u privredni život, na snagu i razgranatost delovanja pojedinih klanova, i na ono što je, kao iskusni policajac, smatrao nedovoljno primerenim odgovorom, ili popustljivošću i nesnalaženjem vlasti i nadležnih organa. Zašto, uostalom, da ne upotrebim i jednu težu reč: govorio je o korupciji.

Mediji su, moram reći, bez obzira na izvesnu dozu nečega što bih nazvao senzacionalizmom, reagovali adekvatno: videli su vest u onome što zaista jeste vest i opasnost u onome što zaista jeste opasnost po čitavo društvo. Verovatno ni tog pomalo senzacionalističog tona ni raznoraznih nagađanja ne bi bilo da je posle ubistva blagovremeno usledio sasvim adekvatan odgovor nadležnih organa.

Mi ne možemo zatvarati oči pred kriminalom, niti sve možemo pripisivati nasleđu starog režima. Broj nerešenih ubistava i otmica ljudi time se ne smanjuje. Naprotiv, sve je više novih slučajeva. Država tome mora stati na put, ako misli da opstane.

U svim predizbornim obećanjima DOS-a isticano je da ćemo dekriminalizovati društvene i privredne tokove. Borba protiv korupcije bila nam je jedan od najčesće isticanih ciljeva.

Tačno je da je situacija u okruženju loša, tačno je da organizovani kriminal ne poznaje granice, tačno je da smo na balkanskoj raskrsnici svercerskih puteva, tačno je da je bezbednosna situacija na Kosovu, a sada i u susednoj državi Makedoniji, izuzetno nepovoljna.To, međutim, samo znači da moramo maksimalno uvećati napore u borbi protiv kriminala. Zato očekujem od nadležnih organa da što pre istraže i reše ovaj i ostale nerasvetljene slučajeve.

U uslovima koje sam postavio za zajednički izlazak na republičke izbore, uslovima koje su moji partneri iz DOS-a bez primedbi prihvatili, stajalo je, između ostalog, da će Koalicija ostati čvrsto opredeljena za izgradnju pravne, demokratske države, što podrazumeva i preispitivanje svih nezakonitih postupaka pre, ali i posle 5. oktobra 2000.

Naši građani, za koju god da su političku opciju glasali,a listom su glasali za DOS, imaju pravo da očekuju da se društvo, u maksimalnoj mogucoj meri, oslobodi kriminala. Ne samo zato što je teško, gotovo nemoguće, da neko ulaže u privredu duboko kriminalizovane države - ukoliko, razume se, ne želimo da budemo banana-država u koju se ulaže samo radi pranja novca- nego i zato što su demokratija i kriminal nespojivi. Korupcija razjeda društveno tkivo i uništava državu.

Kao predsednik Jugoslavije, dužan sam da se zalažem za ustavnost i zakonitost. Ni ne pomišljam da od te svoje ustavne obaveze odustanem.

Razume se da su moji saradnici, koje ja mogu da oslobodim službene tajne, spremni da razgovaraju sa istražnim organima, ukoliko to oni budu smatrali celishodnim.

Ne želim da verujem da je Momir Gavrilović ubijen zato što je došao u kabinet predsednika Republike da predoči određene informacije.

Teško mi je da poverujem i da je osnovni cilj ovog ubistva bilo zastarašivanje i odvraćanje onih koji smatraju da bi određenim svojim saznanjijma mogli da doprinesu boljitku naše zemlje.

Siguran sam, uostalom, a praksa je to već pokazala, da se odgovorni ljudi i istinski rodoljubi, sa razvijenom građanskom svesću, ne daju lako zastrašiti. Siguran sam, isto tako, da su takvi ljudi kod nas u većini".

Simonović: Batić vrši pritisak na medije

Beograd, 10. avgusta 2001. (Beta) - Glavni i odgovorni urednik beogradskog dnevnika "Blic" Veselin Simonović izrazio je zadovoljstvo zbog toga što je tužilaštvo pokrenulo istragu zbog ubistva nekadašnjeg službenika Državne bezbednosti Momira Gavrilovića, ali je kritikovao ministra pravde Vladana Batića, jer "vrši pritisak na medije".

U izjavi koju je objavio današnji "Blic" Veselin Simonović je izrazio "iznenađenje i razočaranje činjenicom da ministar pravde vodi istragu i time vrši pritisak na medije".

- Štitili smo svoje izvore informisanja i za vreme Miloševićeve vladavine, pa ne vidim razlog da sad odustanemo od zakona svoje profesije - navodi Simonović.

Ministar Vladan Batić

Batić: Ne postoji zagarantovana tajnost informacija

Kada je reč o teškim krivičnim delima ne postoji ni tajnost informacija, niti službena tajna, tvrdi republički ministar pravde Vladan Batić, podsećajući da se u slučaju Gavrilović radi o najtežem krivičnom delu ubistva.

Komentarišući izjavu glavnog urednika "Blica" Veselina Simonovića da "vodi istragu i time vrši pritisak na medije" Batić je za naš sajt istakao:

- Naprotiv, mislim da se ovde radi o svesnoj zloupotrebi medija. "Neimenovani izvori" više priliče žutoj štampi i rubrikama "rekla-kazala", a ne o ovakvim situacijama koje zadiru u srž našeg drušva.

Potpredsednik Žarko Korać

Korać: Koštuničina izjava ne doprinosi borbi protiv kriminala

Beograd, 10. avgust 2001. godine - Potpredsednik Vlade Srbije Žarko Korać je, komentarišući za B92 izjavu predsednika SRJ Vojislava Koštunice povodom slučaja Gavrilvić, rekao da je on "naravno podržao ono isto što smo i mi podržali ali u širem kontekstu".

- Koštunica je govorio o kriminalu koji razjeda nase društvo - kaze Korać i objašnjava:

- Ja sam tražio da se do kraja istraži i da se odgovori ko je umešan u ovo ubistvo. Ako postoji neko iz vrha vlasti ko je umešan, ja sam prvi koji će tražiti njegovu odgovornost, jer se na neki način to onda tiče i mene. Bojim se da Vojislav Koštunica nije odgovorio na sustinsko pitanje - kako će nam pomoći u borbi protiv kriminala činjenica da jedan visokotiražni list objavi na naslovnoj strani da iz njegovog kabineta njegovi saradnici dostavljaju sledeće podatke, koji nisu demantovani: da postoje neki podaci i dokumenti kojim raspolaže kabinet - kaže Korać.

Prema tvrdnjama potpredsednika Republičke vlade predsednik Koštunica ni na koji način se na to nije osvrnuo, "iz čega zaključujem da nikakvih dokumenata nema i drugo da postoji jasna veza između tog ubistva i onoga o čemu je nesrećni Gavrilović govorio".

- Kao što znate, Koštunica je rekao da se nada da ta veza ne postoji - takav stav se može smatrati razumnim, jer dok se nešto ne dokaže ne može se tvrditi. Ali je za sve nas bitan način rada - da neidentifikovan izvor iz kabineta prenese jednom listu po svom izboru jednu interpretaciju događaja, koji ima dalekosežne posledice za naše društvo i posle toga taj izvor i dalje ostane anoniman. Mislim da to neće doprineti borbi protiv kriminala, već naprotiv stvoriće novu konfuziju u našem društvu - rekao je Korać.

Goran Vesić

Goran Vesić: Istražiti ko prikriva dokaze

Beograd, 10. avgust 2001. godine- Istraga o ubistvu bivšeg pripadnika SDB-a Momira Gavrilovića, osim pronalaženja ubice, mora da se završi tako što će biti osuđen ili neki političar za koga postoje dokazi u kabinetu predsednika SRJ da se bavi korupcijom, ili "anonimni izvor iz kabineta" koji je širio lažne vesti i uznemiravao javnost. Takođe, potrebno je utvrditi i činjenicu da li je novinar "Blic"-a, izmislio priču o pisanim dokazima - poručio je visoki funkcioner Demokratske stranke Goran Vesić povodom pisanja ovog lista da se pokojni Gavrilović na dan ubistva sastao sa ljudima iz kabineta predsedenika Koštunice i predao dokumenta iz kojih se, navodno, može utvrditi povezanost nekih ljudi iz aktuelnog političkog rukovodstva sa organizovanim kriminalom.

Odgovornost za izgovorenu reč

Kritike izrečene u slučaju Gavrilović nisu uperene protiv slobode štampe ili dnevnog lista "Blic", istakao je Vesić, dodajući da odgovornost za izgovorenu reč, ipak, mora da postoji. - Ne postoji garantovana tajnost informacije ukoliko ona može da dovede do počinilaca ubistva - prokomentarisao je Vesić navode o tajnosti izvora informacija.

Simptomatično je, tvrdi Vesić, da se pisani dokazi o korupciji, koji su inače ključni momenat celog slučaja, posle dva dana više uopšte ne spominju. Dokazi su opipljiva stvar kojih "ili ima, ili nema", te, tvrdi Vesić, ako ih ima treba da budu predočeni nadležnim organima i javnosti.

- Iznesene su teške optužbe na račun hiljada ljudi koji čine državni aparat. Te optužbe moraju da budu individualizovane jer se mora znati imenom i prezimenom ko je za šta odgovoran - istakao je Vesić, podsećajući da se anonimni izvor, umesto toga da dokaze preda policiji, ipak opredelio za to da sakrije važne informacije i anonimno da vest novinarima.

U ime stranke Vesić je izrazio podršku nastojanjima predsednika Koštunice i Vlade Republike Srbije da se intenzivira borba protiv kriminala, postavljajući, pri tom, pitanje - kakva je pomoć policiji i borbi protiv kriminala kada neko ko je zaposlen u kabinetu predsednika SRJ, neko koga plaćaju građani, zloupotrebio svoju funkciju plasirajući javnosti informacije koje je bio dužan da preda policiji i Tužilaštvu.

DSS: protiv svaljivanja krivice na novinare

Beograd, 10. avgusta 2001. (Beta) - Demokratska stranka Srbije danas je oštro kritikovala pokušaje da se krivica za ubistvo bivšeg pripadnika Državne bezbednosti Momira Gavrilovića svali na novinare i ocenila da je to "pokušaj da se izbegne odgovornost za nečinjenje ili nedovoljno činjenje u sopstvenoj nadležnosti".

- Pokušaj da se krivica svali na neke druge ljude, a pogotovu na noviunare koji profesionalno rade svoj posao, opasan je napad na slobodu javne reči, ljudska prava i novinarsku etiku - navela je DSS u saopštenju.

Stranka je navela da se u Srbiji preti "tužbama, zatvorom, a od nekih urednika se traži i da rasvetle ubistva".

- Od tužilaštva se zahteva da pokrene istragu, što na prvi pogled izgleda sasvim normalno, međutim, da li su tužilaštvu potrebni bilo čiji nalozi da postupi po svojoj službenoj dužnosti - upitala je DSS i dodala da se "odgovornost ne može svaljivati ni na koga drugog".