Beograd, 30. jula - U Beogradu je juče održan sastanak radne grupe za izradu Platforme o ustavnom preuređenju Savezne Republike Jugoslavije, koja je posvećena redefinisanju odnosa po modelu minimalne federacije, rečeno je Tanjugu u saveznim organima.

Susret je nastavak razgovora Demokratske opozicije Srbije i koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" za izradu Platforme, započetih prošlog meseca u Miločeru.

U radnoj verziji Platforme, u koju je Tanjug imao uvid, predlaže se da nadležnost zajedničke države bude u oblasti osnovnih prava i sloboda i zaštite posebnih prava nacionalnih manjina i jedinstvene spoljne politike s mogućnošću da svaka država članica ostvaruje posebnu međunarodnu saradnju.

Takođe su predviđeni jedinstvena odbrana s parlamentarnom kontrolom odbrambenih snaga, jedinstveno tržište, carinski i monetarni sistem zajednice i saobraćaj i veze u skladu s međunarodnim konvencijama.

Savezne nadležnosti dele se na isključive i mešovite.

U isključivu nadležnost federacije spadaju spoljna politika, odbrana, monetarni i carinski sistem, saobraćaj i veze, obligaciono pravo i hartije od vrednosti.

Mešovite nadležnosti trebalo bi da se sprovode tako što će Savezna skupština donositi osnove sistema, a skupštine država članica dodatnu regulativu. Te nadležnosti su osnovna prava i slobode i manjinska zaštita, svojinski odnosi, poreski sistem, penzijsko i osiguranje imovine i lica.

Savezna skupština, predsednik Republike, Savezna vlada i Savezni sud su ustanove federalne državne zajednice, a dvodomna Savezna skupština je predstavničko i zakonodavno telo državne zajednice.

Veće država članica ima pođednak broj poslanika obeju federalnih jedinica, a način njihovog izbora je u nadležnosti država članica, dok Veće građana čine predstavnici građana zajedničke države. Ustavom će biti određen minimalan broj poslanika iz države članice u tom veću.

Skupština će donositi odluke u dvodomnom postupku, usvajanjem istovetnog predloga u oba doma. Za donošenje odluke biće potrebna većina poslanika u svakom od domova.

"Predsednik Republike predstavlja državnu zajednicu u zemlji i inostranstvu", kaže se u Platformi. "Bira ga i opoziva Savezna skupština. Predsednik se može opozvati samo na osnovu mišljenja Saveznog suda o tome da je prekršio Ustav. Inicijativu za opoziv može da podnese bilo koje od skupštinskih veća".

"Predsednik predlaže Saveznoj skupštini izbor visokih državnih funkcionera u izvršnoj vlasti i sudstvu. Predsednik Republike i predsednik Savezne vlade ne mogu biti iz iste države članice".

Savezna vlada nosilac je izvršne vlasti i sastojaće se od predsednika i pet ministara, koje bira premijer, a njega Savezna skupština na predlog predsednika Republike. Vlada je odgovorna Saveznoj skupštini, a nepoverenje predsedniku Vlade izražavaju oba skupštinska doma.

Savezni sud objedinjuje ustavnosudsku i redovnu sudsku funkciju, a predlaženo je i uvođenje ombudsmana za zaštitu prava pripadnika nacionalnih manjina u državnoj zajednici, navodi se u Platformi.

Za promenu ustavnih odredbi koje uređuju nadležnosti državne zajednice, sastav i način biranja saveznih ustanova, potrebna je saglasnost država članica, dok je za ostale ustavne odredbe neophodna dvotrećinska većina u oba doma Savezne skupštine.

Posle usvajanja osnovnog predloga, dve koalicije će zajedničku platformu ponuditi strankama u Srbiji i Crnoj Gori radi otvaranja svestranog političkog dijaloga o optimalnom modelu uređenja državne zajednice, a s predlogom dokumenta biće upoznata i međunarodna zajednica.