Zoran Đinđić, republički premijer

Beograd, 28. jula (Tanjug)- Predsednik srpske vlade Zoran Đinđić istakao je, u intervjuu za nemački radio Dojče vele, da nije zadovoljan dosadašnjim rezultatima pristizanja pomoći koju je Zapad obećao Srbiji radi ekonomske obnove.

"Postoje određeni principi kojih se međunarodna zajednica drži, a koji su postali deo njene prirode. Jedan od njih je i sporost. Drugi je raskorak između političkih obećanja i onoga o čemu se u stvari suštinski radi. Kada se obeća 300 miliona evra, i ljudi to pročitaju u novinama, onda računaju na 600 miliona nemačkih maraka i pitaju se u koje će svrhe taj novac biti upotrebljen. Međutim, kada pročitaju i ono što je sitno kucano shvate da u tu sumu ulazi i 225 miliona evra koji su namenjeni vraćanju starih dugova", precizirao je Đinđić.

"To podseća", ukazao je premijer Srbije, "na lavirint u kome se stalno gubite". "Počeli smo sa sprovođenjem reformi u finansijskom i poreskom sistemu, kao i u državnom budžetu. Obećano nam je da će međunarodna zajednica finansirati i izjednačiti deficite u određenim oblastima. Da nije bilo tog obećanja ne bi smo tek tako lako liberalizovali cene, povisili cenu struje ili uveli tako strogu disciplinu u raspodeli državnog budžeta", naglasio je Đinđić.

"Za sprovođenje takvih reformi u ostalim zemljama u tranziciji bilo je potrebno tri, četiri pa čak i pet godina. Mi smo ovaj zadatak obavili u roku od tri meseca. Da nam svetske finansijske organizacije nisu obećale pomoć, mi bismo reforme sproveli mnogo obazrivije. Takođe ne smemo da zaboravimo i nadu građana koja je datim obećanjima bila probuđena, a koji se sada pitaju gde je taj obećani novac", zaključio je Đinđić.

Srpski premijer je u razgovoru na nemačkom radiju naveo da pored Italije, najveća podrška, u koju spada i finansijska, stiže iz Nemačke i to još od prošle godine kada je SR Jugoslavija bila u krizi snabdevanja strujom, što se ogleda u davanju povoljnih kredita u visini od 100 miliona maraka, kao i nepovratne pomoći od takođe 100 miliona maraka.

"Postoje mnoge nemačke firme, kao što su Tisen (Thyšen), Krup (Krupp), Simens (Siemens), ali i druge koje su zainteresovane za naše tržište. Međutim, ozbiljne investicije podrazumevaju i razne garancije sa naše strane, kao i rešavanje situacije u Pariskom klubu u kojem prvo treba da podmirimo stara dugovanja da bismo uopšte mogli ponovo da se zadužujemo", rekao je pritom Đinđić.

Govoreći o odnosima sa Crnom Gorom, šef srpske vlade je izjavio da smatra da "Crnogorci moraju da donesu odluku za koju će sami da snose odgovornost ne prebacujući je na Srbiju". On je precizirao da "vlada u Podgorici mora da odluči šta želi i da za tu odluku pridobije većinu u skupštini". "Što se nas tiče, prihvatićemo svaku odluku većine crnogorskog stanovništva, bilo da je reč o jednoj zajedničkoj ili dve samostalne države", rekao je Đindić.

On je takođe ocenio da je sadašnji status Kosova neprihvatljiv. Istakao je da "se mora znati koja su naša prava kao srpske demokratske vlade na Kosovu" i da "Ujedinjene nacije moraju da nam odgovore na to pitanje".

"Moramo da znamo šta je u našim rukama, koje su nam obaveze, jer samo tako možemo da obavljamo naš zadatak. Ovako, lebdimo u vazduhu i nismo ni na nebu ni na zemlji", zaključio je Zoran Đinđić na kraju intervjua za Dojče vele.