Početak isplate druge rate pšenice u roku, tačno mesec dana od plaćanja prvih 40 odsto, dokaz su da Vlada Republike Srbije, za razliku od predhodnih godina, ispunjava svoja obećanja.

Stimulativna zaštitna cena pšenice, tačno utvrđeni rokovi za isplatu tri rate, poštovani rokovi za isplatu prve dve rate, plaćanje iz realnih, budžetskih prihoda, aktivna zaštita seljaka od mahinacija - glavne su smernice ovogodišnjeg otkupa žita u zemlji. Organizovano, transparentno, štiteći sa jedne strane proizvođače žita, a sa druge strane stabilan kurs dinara i reformske ekonomske tokove, Republika Srbija je u avgustu nastavila sa ovogodišnjim otkupom pšenice.

Kao što je obećano na početku žetve 2001. godine, druga rata, počela je da se isplaćuje tačno mesec dana posle isplate prve rata. U prvom krugu zemljoradnicima koji su pšenicu ponudili državnim rezervama, isplaćeno je 40 odsto, dok se, od 9. avgusta, isplaćuje 30 odsto novca. Istovremeno je za robne rezerve otkupljeno planiranih 400.000 tona merkantilne, u toku je otkup još 50.000 tona, kao i 100.000 tona semenskog žita.

Predhodile su joj pripreme - kako bi pomogla proizvodnju žita, Vlada Republike Srbije obezbedila je regresirano dizel gorivo po ceni od 24 dinara i u vreme prihrane i u vreme žetve poreskim zakonima sredstva za zaštitu bilja, mehanizacija i rezervni delovi u poljoprivredi oslobođeni su poreza na promet, što je ove godine imalo efekta, budući da se pojavila žitna pijavica.

Isplata prve rate za otkup žita, koja iznosi 40 odsto od ukupnog iznosa, započela je ove nedelje, kao i što je planirano. Ovogodišnja zaštitna cena za sve tri kategorije pšenice, iznosi 7,5 dinara (25 pfeninga) i ona predstavlja jednu od najvećih u Evropi i svetu. Poređenja radi, zemljoradnicima u Mađarskoj isplaćuje se 5,6 dinara, dok je cena pšenice u Sajedinjenim Američkim Državama 7,2 dinara.

Savezna i Republička vlada opredelile su se da minimalni iznos bude atraktivan zbog stimulacije seljaka da i sledeće godine seju pšenicu, kao i pomoć posle niza godina tokom kojih država nije brinula o rokovima isplata i obezvređivanju dinara u odnosu na marku.

Tako je prošle godine bila utvrđena cena od 19 pfeninga po kilogramu, ali je u vreme isplate cena pala i na 10 pfeninga, zbog kašnjenja isplata i rasta marke na crnom, tržišnom, kursu.

Bitna promena u odnosu na otkupe tokom poslednje decenije jesu realni izvori iz kojih se novac isplaćuje. U skladu sa strateškim opredeljenjem Vlade da inflatornog štampanja novca i isplata iz primarne emisije neće biti, ove godine u republičkom budžetu rezervisan je iznos za kupovinu određene količine žita. Ukupna novčana sredstva, koje bi trebalo angažovati za potrebe Republičke direkcije za robne rezerve iznose 175 miliona nemačkih maraka. Za potrebe kupovine pšenice izdvojiće se 125 miliona, dok je 50 miliona DEM izdvojeno za potrebe naturalne razmene, tačnije zamene pšenice za seme, đubrivo, mehanizaciju i slično.

Na taj način Republika će kupiti 450.000 tona merkantilne i 50.000 tona semenske pšenice, kao i 100.000 tona merkantilne i 50.000 tona semenske pšenice, kroz naturalnu razmenu za mehanizaciju i đubriva. Kako ističu u Direkciji za robne rezerve, država neće preuzimati pšenicu koja će ući u takozvanu naturalnu razmenu, sve dok mehanizacija ne bude obezbeđena.

Deo ukupne količine biće iskorišćen za takozvane gvozdene rezerve pšenice, a deo će biti iznet na tržište i prodat mlinsko-pekarskim industrijama, tako da će se novac vratiti ponovo u budžet. Država je obezbedila dovoljne rezerve žita da u slučaju potrebe može da interveniše i obezbedi dovoljno jeftinog, "narodnog hleba".

Pred početak žetve, Republička vlada je sprovela i do sada najopsežniju pripremu i kontrolu pri merenju i skladištenju pšenice. Sve vage su baždarene, a angažovane su i tržišna, finansijske, poljoprivredna inspekcija, kao i odeljenja pri OUP-ima za privredni kriminal. Svaki seljak, u slučaju da je nezadovoljan, može da se obrati inspektorima, koji su u obavezi da provere njegove tvrdnje.

Sprovedena je još jedna zaštitna mera, koja zemljoradnike štiti od nakupaca. Naime, svako ovlašćeno skladište bilo je u obavezi da Direkciji za robne rezerve dostavi utvrđenu dokumentaciju, posle čega se novac isplaćivao. Na spisku je račun, koji sadrži tačan naziv i mesto skladištenja, kontakt, količinu pšenice, žiro račun, cenu i iznos koji se isplačuje preko spiska zemljoradnika, kao i obračun troškova organizacije proizvodnje.

Na osnovu vremena kada je dokumentacija poslata, počele su i isplate zemljoradnicima. Isplata prve rate je gotova, započela je druga isplata (30 odsto) u gotovom novcu, a Republike Srbija se obavezala da će za mesec dana započeti isplatu treće, poslednje rate za pšenicu koja je prodata Direkciji za robne rezerve.