Beograd, 1. jula - Organizovanog kriminala i korupcije u Jugoslaviji ima više nego u srednjoj Evropi, a manje nego u zemljama bivšeg Sovjetskog saveza, izjavio je danas Tanjugu saradnik Instituta za kriminološka istraživanja Dušan Davidović.

"Ekonomija kriminala" je najsuroviji oblik "sive ekonomije", objasnio je Davidović. Prema njegovom mišljenju, ključnu ulogu u borbi protiv kriminalne ekonomije, u zemlji i svetu, mora da odigra država koja treba od "prljavog novca" da stvori fondove za finansiranje rada policije, carina i sudstva.

U istočnoj Evropi i Jugoslaviji prisutne su dve vrste kriminala - "ulični kriminal" i "kriminal belih okovratnika", ukazao je on.

"Ulični kriminal" (krađe, pljačke, uzimanje reketa) pripisuje se najsiromašnijim slojevima društva, a "kriminal belih okovratnika" (bankarske pronevere, pronevere s računa preduzeća, fiktivni ugovori) rezervisan je za najmoćnije članove društva. Nosioce ovih krivičnih dela je teže otkriti i goniti zbog njihovih uticajnih položaja, mogućnosti da prikriju dela i veze kojima se oni služe da bi izbegli odgovornost.

"Andergraund preduzetničke grupe" poznate u svakodnevnom životu pod imenom "mafija" svoj posao su vremenom usavršile, tako da su se danas proširile i na regularne poslove, istakao je on, dodajući da je mafija dobro izgradila "industriju pranja novca", umešala se u programe privatizacije, legalne kupovine preduzeća i banaka koje su ranije bile u drzavnom vlasništvu.

U strukturi ukupnog kriminala na teritoriji Srbije, u periodu od 1997. do 2000. godine, privredni kriminal je učestvovao sa 13 do 15 odsto, podsetio je Davidović, ukazavši da je u poslednje dve godine uočen značajan pad prijavljenih krivičnih dela u privredi.

Borba protiv privrednog kriminala i korupcije je vladin prioritetan zadatak, jer je dobila takve razmere da je dovela društvo do metastaze. Mala grupa ljudi se enormno obogatila koristeći svoja poznanstva i veze, bliskost s vlastima, nedorečenost zakonskih propisa, međunarodne sankcije i hiperinflaciju.

Prema njegovoj proceni, u proteklih desetak godina, oko 200 Srba postalo je milion puta bogatije nego što je bilo.

Usvajanjem Zakona o jednokratnom oporezivanju ekstra-profita ili ekstraimovine, republička vlast predvidela je da počinioci tih dela vrate državi veći deo protivzakonito stečene imovine i kapitala. Pod lupom zakona naći će se mnoga velika preduzeća i pojedinci koji su sprovodili postupak privatizacije.

Najveća pljačka i istoriji ove države je Zajam za privredni preporod Srbije, kazao je on i precizirao da je realna vrednost Zajma u periodu od 1990. do 2000. godine iznosila 145 miliona maraka, a vrednost vraćenog novca bila je 83 miliona maraka. Gubitak je, dakle, iznosio 62 miliona maraka, što predstavlja poresku osnovicu.