ORAHOVAC, 1. jula - Turobnu monotoniju preostalih orahovačkih Srba, koji u pravim logorskim uslovima žive u sopstvenoj državi, u subotu su nakratko razvejali jugoslovenski Crveni krst i Savezni komitet za Kosovo koji su dopremili 20 tona pomoći (konzervirana hrana, higijenski artikli i odeća).

Konvoj su od Zvečana dopratili danski vojnici Kfora - dva puna kamiona naoružanih vojnika i četiri džipa.

Na prostoru od 500 metara u prečniku oko crkve Uspenja Svete Bogorodice u Orahovcu, gde je do juna 1999. godine živelo 3.000 Srba, sada ih ima samo 500 i oni zavise isključivo od humanitarne pomoći.

Srbi, među kojima su starci, ali i deca koja pohađaju osnovnu školu i gimnaziju, žive u tri ulice zarobljeni zidovima i nevidljivom granicom od dela grada u kome ima 20.000 Albanaca.

U krugu oko crkve vreme za Srbe je stalo. Po dolasku holandskih vojnika Kfora u junu 1999. godine, teroristi "Oslobodilačke vojske Kosova" oteli su 43 Srbina o čijoj sudbini se ni sada ništa ne zna.

"U Orahovcu, gde je živelo 3.000 Srba i 20.000 Albanaca i oko 50 Roma, danas su svi ovde osim Srba", rekao je reporteru Tanjuga Nebojša Vitošević, momak koji radi kod Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.

Pošto gradom vladaju Albanci, Srbima su isključeni telefoni, a pretili su da će to uraditi i s vodom i strujom.

Vitošević kaže da su pre nekoliko meseci došli iz UNMIK-a da Srbima naplate račune za struju i vodu, ali su odustali kada su shvatili da oni žive zarobljeni, bez ikakvih prihoda.

"Tražio sam da mi uključe telefon jer mi treba zbog posla, ali su mi tražili 200 maraka samo za uključenje", rekao je on. "Pretplata mesečna bi bila sedam maraka, plus potrošeni impulsi, tako da sam odustao jer ne mogu da plaćam".

Od juna ove godine Srbi ne dobijaju nikakvu humanitarnu pomoć, izuzev s vremena na vreme jugoslovenskog Crvenog krsta i francuske humanitarne organizacije "Aktid".

"Aktid" je jedina međunarodna humanitarna organizacija koja brine o Srbima u Orahovcu i svake druge srede donosi hranu.

Prema rečima Vitoševića, "Aktid" donosi voće, povrće, jaja, mleko, sir i ostale namirnice za 600 ljudi, više nego što ima Srba, što im Albanci često zameraju.

Posle teških i upornih razgovora sa Svetskim programom hrane koji je pooštrio kriterijume i od juna je trebalo da donosi pomoć samo za 25 Srba u Orahovcu, "izborili smo se da nam donose pomoć za 300 ljudi", kaže aktivista Crvenog krsta Blagoje Radić.

Leposava Vukić (78) živi sa sinom, snahom i unucima u kući u kojoj je provela ceo vek.

"Imamo osmoro dece, tri sina u Beogradu i ćerku iz Starog Grackog, sela na Kosovu, koju nisam videla pet godina", kaže plačnim glasom baka Leposava. "Mi ne možemo odavde a oni ne smeju odande".

Njene ukućane, kao i sve Srbe u Orahovcu, najviše pogađa što su zaboravljeni.

"Niko od novih vlasti nije ni jednom došao makar da pita kako smo, ako nam već ne pomažu", požalila se ona.

Ulice oko crkve avetinjski su prazne. Pred nekoliko kuća sede na klupama starci, igraju šah i ubijaju vreme. Na ulicu istrči i poneko dete i radoznalo gleda retke posetioce i vojnike Kfora.

U kvartu je 50 srpskih kuća potpuno prazno, zamandaljeno i prepušteno zubu vremena. Iz nekih dvorišta proviruje šiblje izraslih i neokresanih ružičnjaka i vinova loza s već otežalim zelenim grozdovima.

"Pritiska nas OEBS da se registrujemo za izbore i pokazuju nam dokument koji je, navodno, potpisala vlada Srbije u kome se kaže da su saglasni da se mi registrujemo", veli Vitošević i dodaje da je raspoloženje naroda apsolutno suprotno.

Jedina nada za ulogorene Srbe u Orahovcu je autobuska linija za Zvečan koju će UNMIK, kako je obećao, ubuduće jednom sedmično organizovati.

Piše Vera Raškov