BRISEL, 28. juna (Tanjug) - U Briselu je sve spremno za početak donatorske konferencije za Jugoslaviju, koja će sutra biti održana u sedištu Evropske unije.

Uoči samog početka konferencije, praktično se sve zna, osim ključnog podatka - koliko će se novca skupiti od donacija.

Organizatori konferencije, Svetska banka, Evropska komisija i Jugoslavija, očekuju da će se sutra u Briselu prikupiti oko 1,2 milijarde dolara i ta sredstva bi bila namenjena finasiranju saniranja praktično svih kriznih oblasti - od energetike, saobraćaja i zdravstva, do budžetskih potreba.

Ono što se već sada zna jeste da će Svetska banka, koja je za sutrašnju konferenciju pripremila obimnu studiju na oko 500 stranica, i Evropska unija biti najveći donatori - od njih se očekuju donacije od oko 600 miliona dolara.

Koliko će ostali donatori ponuditi, u ovom trenutku je gotovo nemoguće saznati. U Briselu se svi slažu da to najviše zavisi od stava Vašingtona. SAD, koje su juče potvrdile učešće na konferenciji, još ranije su nagovestile da bi, ako učestvuju, ušle u donaciju od 150 miliona dolara. Japan je spreman na donacije u vrednosti 100 miliona dolara.

Donacije koje se sutra u Briselu odobre, ili obećaju Jugoslaviji biće, zapravo, investicije, što znači da se sutra Jugoslaviji neće dodeljivati nikakva humanitarna pomoć, već isključivo krediti, i to za one projekte za koje strani investitori budu zainteresovani.

Pred potencijalnim donatorima sutra će se naći projekti koje su pripremile obe federalne jedinice - Srbija i Crna Gora. Ukupna vrednost tih projekata je upravo onolika koliko Svetska banka očekuje da se prikupi sredstava - oko 1,2 milijarde dolara. Na osnovu tih projekata donatori se uklapaju, pre svega, po kriterijumu sopstvenih interesa, trudeći se da ulaze u što manji rizik.

Suština je da se što pre izađe iz ciklusa humanitarne pomoći i uđe u period investicione aktivnosti, što bi suma od 1,2 milijarde dolara omogućila. U Briselu se, inače, čuje da je sutrašnja konferencija samo prva u nizu od bar pet takvih skupova, koji bi trebalo da se održe u naredne tri godine. Cilj je da se u tom periodu prikupi oko četiri milijarde dolara.

Prema ocenama briselskih stručnjaka, sutrašnja konferencija je, ipak, za Jugoslaviju najvažnija, jer se sa njom "probija led" i ulazi u period jačanja poverenja prema politici Beograda.

Kako se procenjuje, sutra se praktično otvaraju vrata Pariskog kluba kreditora i relano je očekivati da već u septembru počnu pregovori između Beograda i država poverilaca u tom klubu. Ako sutrašnja konferencija bude uspešna, vrata Pariskog kluba, tvrde upućeni u Briselu, biće širom otvorena. A to znači da bi Jugoslavija realno mogla očekivati otpis oko 5 milijardi dolara u Pariskom klubu i još tri milijarde u Londonskom klubu, u kome glavnu reč, kao poverioci, imaju komercijalne banke.