Beograd, 23. maj (Tanjug) - Predsednik SR Jugoslavije dr Vojislav Koštunica ocenio je danas da dokumet "Ustavni okvir privremenih ustanova za Kosovo i Metohiju", specijalnog predstavnika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Hansa Hekerupa "nema privremeni karakter".

Koštunica je, na redovnoj konferenciji za novinare, rekao da se tim "nazivom prejudicira da Kosovo i Metohija ima odlike posebne države, s mnogim elementima nezavisnosti".

"Naziv kojim je dokument podario gospodin Hekerup protivreči samom sebi, jer s jedne strane privremene ustanove su nominalno u skladu sa Rezolucijom 1.244, a s druge, delom naziva dokumenta "ustavni okvir" to se zakida", kazao je Koštunica.

Prema njegovim rečima, mnogi elementi sadržani u Hekerupovim ustavnim okvirima, imaju obeležja zaokruženog državnog sistema.

"U dokumentu se govori o predsedniku i vladi Kosova, o sistemu ustavno-sudske kontrole, što ukazuje na elemente države, a ne privremeno rešenje na teritoriji jedne zemlje pod protektoratom međunarodne zajednice", rekao je predsednik SRJ.

"Zabrinjava i što su ovim dokumentom prekinute sve veze između pravnog sistema na Kosovu i sistema Srbije i Jugoslavije", dodao je Koštunica.

Podsetivši da je Kušnerova odredba iz 1999. godine bila kombinacija naših propisa i međunarodnih pravnih normi, Koštunica je naglasio da u Hekerupovom dokumentu ta veza uopšte ne postoji.

Predsednik SRJ je konstatovao da su instrumenti za zaštitu Srba i nealbanaca na Kosovu "veoma slabašni, skoro nikakvi, jer nisu dovoljni za zaštitu prava manjina".

"U sporovima između manjine i većine na Kosovu poslednju reč ima specijalni predstavnik generalnog sekretara UN, što znači sve je podređeno volji jednog čoveka. Ukoliko postoji način da se garantuje položaj i prava manjina, onda taj čovek mora imati odlučnosti, hrabrosti i smelosti da ne podleže pritisku većine, što Hekerup nije pokazao", istakao je Koštunica.

On je ocenio da je Hekerup, podlegao pritisku najekstremnijih delova većine na Kosovu i da nije položio ispit smelosti.

Koštunica je istakao da su skoro svi amandmani koje su predložile jugoslovenske vlasti, iako pravno utemeljeni, odbijeni.

"Zato se postavlja pitanje da li su naši zahtevi bili preterani. Tvrdim da su svi bili u okviru Rezolucije 1.244, što znači da ustavna rešenja moraju da imaju privremeni karakter..."

"Specijalni predstavnik generalnog sekretara nije uvažavao ove činjenice. Da dokument nema privremeni karakter vidi se i po samom nazivu "Ustavni okvir privremenih ustanova za Kosovo i Metohiju", istakao je Koštunica.

On je naglasio da će savezne i republičke vlasti Srbima na Kosovu proporučiti da se registruju za izlazak na predstojeće izbore, ali će pitanje njihovog učešća ostati otvoreno sve dok se neke nedoumice u Hekerupovom dokumentu ne reše.

"U protivnom, pitanje izlaska Srba postaće dramatično", dodao je Koštunica.

Govoreći o izjavi koju je u ime "OVPBM" (takozvane Oslobodilačke vojske Preševa Bujanovca i Medveđe) potpisao Šaćir Musliju i predstavnik NATO-a Šon Saliven, predsednik SRJ je ukazao na neodrživost mnogih političkih ocena u tom dokumentu, jer direktno ili indirektno amnestiraju teroriste od svake odgovornosti.

Nazivajući demilitarizaciju albanskih ekstremista na jugu Srbije "šarenom lažom", zbog načina na koji se ona sprovodi "dobrovoljno i bez ikakve odgovornosti", Koštunica je istakao da to upućuje na sumnju da je neće ni biti i da to, kao i zahtev za amnestiju svih koji dobrovoljno predaju oružje, dodatno zabrinjava.

Osvrćući se na situaciju u Crnoj Gori, predsednik SRJ je ukazao na neophodnost dijaloga političkih faktora unutar te republike, "dva skoro pođednaka dela Crne Gore", kako bi tek posle toga došlo do razgovora predstavnika Crne Gore, Srbije i savezne vlasti.

Prema njegovoj oceni, te procese remete izjave velikog broja crnogorskih "stručnjaka", koji "pokušavaju da dokažu da je za otcepljenje dovoljna bilo koja referendumska većina".

Koštunica je "posebno zabrinjavajućim" nazvao saznanje da se neki od mogućih učesnika u budućoj crnogorskoj vladi "otvoreno podmićuju".