LONDON, 6. aprila (Tanjug) - Sud Ujedinjenih nacija u Hagu do sada nije dovoljno pokazao da je nepristrasan, čime je stvorio dovoljno razloga da građani Jugoslavije i Srbije veruju da je Tribunal anti-srpski, ocenjuje se u najnovijem izveštaju Komiteta britanskog Parlamenta za spoljnu politiku. Među onima koje je Sud do sada javno optužio 78 odsto je Srba, podseća se u izveštaju o Jugoslaviji koji je Komitet, posle višemesečnih diskusija i istraživanja, objavio ovih dana.

Uz to, među optuženim Srbima ima i visokih poličara a, primećuje se, relativno je malo optuženih funkcionera iz drugih etničkih zajednica sa prostora bivše Jugoslavije.

Moguće je naravno, objašnjava se u izveštaju, da su Srbi u bivšoj Jugoslaviji počinili više ratnih zločina od drugih pa je zato Haški sud i optužio veći broj Srba.

Ali, ukazuje se, Sud zato ima obavezu da objasni zašto je više Srba i da li je utvrdio činjenice da su oni počinili više zločina. To do sada, sugeriše se, Haški tribunal nije uradio.

Članovi Komiteta su, navodi se primer, saznali da je jedan patolog iz Beograda Haškom sudu dostavljao dokaze i evidenciju o zločinima protiv Srba i dva puta je Sud tu dokumentaciju gubio.

Sud u Hagu tako, upozorava se, sam stvara uslove za sumnje i praktično daje dovoljno povoda. U tome je, ocenjuje se u britanskom izveštaju, najtipičniji primer bivšeg generala Hrvatske vojske Mirka Norca, koga je sud u Hrvatskoj optužio za zločine nad Srbima.

Norac se "dobrovoljno predao" hrvatskom sudu tek kada je od Haškog tribunala dobio garancije da neće biti odveden u Holandiju i da nije na listi optuženih. Tribunal je, pri tom, saopštio, navodi se, da je "važno pomoći državi koja sudi svojim osumnjičenim za ratne zločine" koje su počinili na njenoj teritoriji.

To može, ocenjuje britanski Komitet, da iskomplikuje situaciju u Jugoslaviji, posebno u slučaju bivšeg predsednika Slobodana Miloševića. U izveštaju se precizira da prema Haškom sudi znači: "Jedini razlog zašto se Norcu može suditi u domaćem sudu, a Miloševiću ne može, jeste to što je Sud u Hagu izabrao da optuži Miloševića, ali ne i Norca".

Britanski parlamentarni komitet u izveštaju ne dovodi u pitanje opredeljenje da svi optuženi treba da budu isporučeni Sudu u Hagu, ali upozorava da u postojećim okolnostima treba imati više razumevanja, pre svega, za političku realnost u Jugoslaviji. Zato Komitet za spoljnu politiku pozdravlja otvorenu mogućnost da se optuženima za ratne zločine u nekim okolnostima može suditi i u SR Jugoslaviji.

Uz sve to, ukazuje se u izveštaju, Sud u Hagu bi trebalo da ima mnogo više razumevanja za političke teškoće i realnosti u kojima nova demokratska vlast Jugoslavije nastoji da pokrene neophodne reforme. Na to je, navodi se, u razgovoru sa članovima Komiteta posebno ukazao britanski ambasador u Beogradu Čarls Kroford.

S tim u vezi se ističe, kako se precizira, "neprijateljski stav" glavnog tužioca Suda u Hagu Karle Del Ponte prema jugoslovenskim vlastima. Njeni oštri zahtevi da se odmah isporuče svi optuženi mogu samo, ocenjuje se, zaoštriti situaciju i povećati negativno raspoloženje prema Sudu i takav stav ne može dovesti do ispunjenjenja njenih zahteva.

Komitet britanskog Parlamenta za spoljnu politiku zato preporučuje vladi u Londonu da utiče na Sud u Hagu da ispravi dosadašnje greške, uspostavi pravedan odnos prema svima koji su činili ratne zločine.

Jedan od uslova tog procesa je, poručuje Komitet, uspostavljanje saradnje sa vlastima u Beogradu, a ne podgrejavanja predrasuda i "neprijateljstava".