Politika, 23. marta
Beograd - Premijer Srbije dr Zoran Đinđić izrazio je, po povratku iz Vašingtona, nadu da će američki Kongres 31. marta doneti odluku koja neće usporiti naš povratak u međunarodne organizacije i ostaviti nas bez finansijske pomoći.

Njegova poseta, kako je rekao na konferenciji za novinare, imala je za cilj da objasni teškoće nove vlasti u Srbiji, pošto je u svim razgovorima čuo da Vašington nije zadovoljan dosadašnjim ispunjenjem uslova koje je jugoslovenskoj vladi do ovog datuma postavio, odnosno našom saradnjom sa Haškim tribunalom, sprovođenjem Dejtonskog sporazuma i amnestiranjem albanskih političkih zatvorenika.

Republički premijer se u SAD sastao sa državnim sekretarom Kolinom Pauelom (koji je, kaže, izrazio simpatije prema Srbiji danas), vodio razgovore u Savetu za spoljnu politiku Senata, Komitetu za spoljnu politiku, Komitetu za međunarodne odnose Kongresa, Savetu za nacionalnu bezbednost, zatim sa savetnikom za bezbednost predsednika SAD, savetnikom za bezbednost potpredsednika, predstavnicima instituta Republikanske i Demokratske partije, a imao je i radnu večeru sa novinarima Nove Atlantske inicijative i sa urednicima "Vašington posta" i "Fajnenšal tajmsa".

Izuzetno važnim Đinđić smatra razgovor sa direktorom MMF-a, posle kojeg vidi naše "približavanje reprogramiranju dugova" i nadu da nećemo ostati bez finansijske pomoći i da će "od 31. marta moći da se nastave i ostvare započete demokratske promene u Srbiji".

"Teško je bilo objasniti da naša vlada postoji sedam nedelja i da je dobro posejala seme promena, jer američkim zvaničnicima situacija u saveznoj vladi nije bila jasna. Objasnio sam im da zakon o saradnji sa Haškim tribunalom ne možemo da donesemo ako za to nemamo većinu u parlamentu i da bi insistranje na tome pre izbora u Crnoj Gori izazvalo nestabilnost u zemlji i regionu. To nikako ne želimo da dozvolimo, što smatram da su moji sagovornici shvatili. Što se tiče Dejtonskog sporazuma i albanskih zatvorenika, obećao sam, na osnovu stavova vlade, Generalštaba i Ministarstva pravde, da ćemo do 31. marta imati zvaničan stav o prestanku finansiranja 1730 oficira Republike Srpske iz budžeta Vojske Jugoslavije, i da će Ministarstvo pravde doneti odluku da se puste na slobodu svi osuđeni za verbalne političke delikte. Izveštaj o tome poslaćemo Kongresu do tog datuma", rekao je premijer Đinđić.

"Nadamo se da će Vašington bar biti neutralan kada se radi o našem stupanju u međunarodne organizacije. Jer, bez toga i reprogramiranja dugova, ulazimo u krizni budžet. Tražio sam da nam se rok "poverenja" pomeri za još dva meseca iz razloga koje sam naveo, jer se nadam da nam se neće desiti paradoks da prva demokratska vlast SRJ ne dobije podršku najveće zemlje u demokratskom svetu. To ne bi bilo dobro ni za nas a ni za njih i nadam se da će pobediti pragmatizam", izjavio je srpski premijer.

Na naše pitanje da li je došlo do pomaka u razgovorima o albanskom terorizmu izjavio je da razmatranje te teme tokom posete Vašingtonu smatra izuzetno važnim i ozbiljnim, iako nije dobio nikakva jasna uveravanja. On je objasnio da Amerika mora da zauzme drugačiji stav prema Albancima koji su radikalni i onima koji su iz umerenih prešli u radikalne. Samo osudom političkog radikalizma i političkim razračunavanjem sa terorizmom mogu da se ohrabre umereni Albanci i pomogne rešavanju krize.

"Rekao sam da smo otvoreni za sve dijaloge, navodeći i izuzetnu osetljivost srpske vlade prema manjinskom pitanju i činjenicu da je jedan broj lidera partija manjina u njenom rukovodstvu. Objasnio sam im da nam je, pre svega, bitna stabilnost regiona", izjavio je srpski premijer.

Na pitanje da li nezadovoljstvo američkih zvaničnika zbog "neispunjavanja" postavljenih uslova znači da Milošević može da bude izručen Hagu do 31. marta, Đinđić je odgovorio odlučno: "Ne" i objasnio: "Najlakše bi bilo izručiti Miloševića. Odgovornost bivšeg predsednika je pravno a ne političko pitanje zbog čega smatram da ni u Vašingtonu ni ovde nisam nadležan da o tome razgovaram. Naša vlada, izložio sam u Vašingtonu, sarađivala je sa Hagom u granicama mogućnosti na koje sam tamo ukazao".

Mirjana Nikić