Povodom druge godišnjice početka agresije NATO na Jugoslaviju predsednik Savezne Republike Jugoslavije dr Vojislav Koštunica je izjavio:

"Danas kada, kao država i narodi, verujemo da je pred nama vreme buduće, period kada ćemo kao ravnopravni partner i punopravni član svetske porodice država doprinositi napretku, miru i neponavljanju zla koje nas je više puta zadesilo u prethodnom veku, dužni smo da svoje vreme prošlo sagledamo, bez ulepšavanja, bez zla u sebi, bez želje za osvetom. Dužni smo da pamtimo istinu prošlosti upravo u ime vremena sadašnjeg i vremena budućeg.

Mi se moramo sećati svih žrtava i strahota natovskog bombardovanja. Sećanje je spomen na žrtve, ali je sećanje i želja da više nikada niko ne bude žrtva i opomena da više niko nikada ne ubija druge, ali i ono ljudsko u sebi. Istorija se ne ponavlja ako se pamti. Zlo koje su nam naneli i koje smo drugim naneli se neće ponoviti ako ga zabeležimo u svom sećanju.

Ono zbog čega ljudi žive, sanjaju, stvaraju, misle i sećaju se jeste budućnost. Naša budućnost jeste saradnja sa međunarodnom zajednicom. Mi svoju državu vidimo kao jednu od kuća u globalnom selu koje se zove svet, kuću koja kao i sve ostale ima svoje dvorište, svoju ogradu, svoje mrtve i svoje žive koji poštuju dobrosusedske odnose i koji čuvaju svoju kuću da bi sačuvali i svoje selo.

Naša saradnja sa svim međunarodnim organizacijama pa i saradnja sa Severnoatlantskim paktom, koja je očigledno nužna, počivala bi na lošim temeljima ako i mi i oni ne bismo prihvatili istinu i realnost i prošlosti i sadašnjosti. U tom slučaju nam ni budućnost ne bi bila realna, izvesna niti iskrena.

Istinita je činjenica da je našu zemlju Severnoatlantska alijansa bombardovala 78 dana. To nije politička konstrukcija. Natovske "humane" bombe ubile su na teritoriji Jugoslavije oko 1500 civila, među njima 81 dete. 'Humanost' obogaćena osiromašenim uranijumom polako ubija i mnoge vojnike drugih država i nacija. Nećemo jedni pred drugima obarati pogled i svima će nam biti lakše da sarađujemo ako se suočimo sa istinom o Grdeličkoj klisuri, tragediji na verski praznik, pijačni dan na varvarinskom mostu, užasu majki kojima se rušila tavanica porodilišta 'Dragiša Mišović', Surdulici, Murinu, Aleksincu, izbegličkoj koloni na putu Đakovica - Prizren, ako se suočimo sa istinom da su natovske bombe ubijale najvećma Srbe, ali i albansku decu, starce i žene.

Istina je i da je mnogo zla na Balkanu, posebno na Kosovu, moglo biti izbegnuto da se u poslednjih pedeset, a naročito proteklih desetak godina, vodila smislena državna i nacionalna politika.

Naopaki potezi, nečinjenje, bežanje pred istinom može proizvesti i proizvodi nove humanitarne katastrofe na Balkanu. Svi potencijali mlade demokratije u SRJ usmereni su na to da se te katastrofe spreče i da opstanu multietničke balkanske države koje će postojanje manjina povezivati a ne gurati u nova stradanja i ratove. Demokratija, na svojim prvim stazama, očekuje pomoć, a ne saplitanje, i očekuje od onih koji su po odluci Saveta bezbednosti UN preuzeli na sebe odgovornost za bezbednost, da čuvaju ne samo ličnu bezbednost već i bezbednost Balkana. SRJ želi da uđe u novi vek bez mržnje i zla, da uđe u vreme buduće sa istinom i pomirenjem", kaže se u jučerašnjoj izjavi predsednika Vojislava Koštunice povodom druge godišnjice početka agresije NATO na Jugoslaviju.