Beograd, 23. marta (Tanjug) - Stradanje građana Jugoslavije od NATO bombi nikad se ne sme zaboraviti, jer je i to preduslov da se tako nešto više nikad i nikome ne ponovi, da se izvuče nauk za vreme koje dolazi.

NATO bombe koje su, počev od 24. marta uveče, tri meseca padale širom Jugoslavije nisu nikoga poštedele: stradale je mala devojčica u Batajnici, troje učenika u Murinu, putnici u vozu, izbeglice kod Đakovice, bolesnici u medicinskom centru u Beogradu... Bilans je bio stravičan: u NATO napadima u tih 78 dana poginulo je najmanje hiljadu civila, među kojima je bio veliki broj žena i dece, mnogo više nego policajaca i vojnika.

Punih 78 dana, pod dvoličnim objašnjenjem, gađani su Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Pančevo i drugi gradovi u Jugoslaviji. "Cilj napada NATO su vojni i za armiju strateški važni objekti", danima je pokušavao da objasni zvanični predstavnik Alijanse Džejmi Ssej. Na žalost, hiljade ubijenih civila su neumoljiva činjenica.

Među prvim civilnim žrtvama bili su putnici voza na linijii Beograd - Solun, pogođenog u Grdeličkoj klisuri. Tada je poginulo 30 do 50 putnika.

"Ovo je najprecizniji rat u istoriji civilizacije. Ali, greške se ne mogu do kraja isključiti. To mi zovemo kolateralna( usputna) greška", tako je objasnio bivši komandant NATO snaga u Evropi Vesli Klark, iako je iza njegovih bombardera u Grdeličkoj klisuri ostalo i nekoliko dečjih sanduka.

U aprilu je uništen most na Limu u varošici Murino, gde je poginulo troje dece i tri odrasle osobe. U Aleksincu su, istog meseca, potpuno razrušeni Dom zdravlja, zgrada Hitne pomoći, Zavod za zaštitu zdravlja,16 porodičnih kuća, 400 stanova, tržni centar. Poginulo je 15, a povređeno više od 50 ljudi.

Polovinom aprila na putu Đakovica - Prizren NATO avioni bombardovali su dve kolone civila, mahom Albanaca, koji su se vraćali u svoje domove. Poginulo je najmanje 75, a ranjeno više od 100 civila. Komanda NATO u Briselu priznala je ovaj zločin tek posle 24 časa, pravdajući to greškom pilota.

Istog meseca pogođena je zgrada Televizije Srbije u centru Beograda u kojoj je poginulo 16 radnika. Oštećeno je i Pozorište "Duško Radović", Dečji kulturni centar, crkva Sv. Marka i Ruska crkva. Srećom, tamo tog časa nije bilo dece niti vernika.

U Surdulici, u ulicama Jovana Jovanovića Zmaja, Beogradskoj i Drinske divizije, sve zgrade su sravnjene sa zemljom. Poginulo je 20 civila, od kojih 11 dece, 200 ljudi je povređeno. Na taj gradić palo je oko 200 projektila.

U ranim jutarnjim satima, aprila meseca, NATO je bombradovao i srušio Varadinski most koji je spajao Petrovaradin i Novi Sad, oštetio je i most kod Beške. Bombe su padale i u neposrednoj blizini Pećke patrijaršije. NATO nije imao milosti ni prema bolesnicima, pravdajucći to sprečavanjem "humanitarne katastrofe". Maja meseca bombardovan je Kliničko bolnički centar "Dr Dragiša Mišović" na Dedinju, kada su poginula tri pacijenta i čuvar, a mnogo njih je ranjeno. Jedan laserski vođen projektil potpuno je uništio zgradu Neurološke klinike, a oštećena je svih 24 objekta, među njima i porodilište.

U napadu na Niš, gde su upotrebljene kasetne bombe, poginulo je 14 civila, a preko 70 je ranjeno. Pogođen je Institut za patologiju Kliničkog centra, pijaca, autobuska stanica.

Te i mnoge druge tragedije treba sačuvati od zaborava, ne radi neke osvete, nego da neki novi Klark i NATO generali ne bi ponovili istu grešku.

Savezna vlada je na predlog jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunice, 24. mart proglasila Danom sećanja na ubijene i nastradale u agresiji na našu zemlju 1999. godine.

"Kao država i kao narod dužni smo da spoznamo i pamtimo zlo koje su nam drugi naneli i zlo koje smo mi drugima naneli, ako ni zbog čega drugog, a ono da bismo izbegli ponavljanje zla", napisao je Koštunica, obrazlažući svoj predlog da se 24. mart proglasi Danom sećanja na nastradale u NATO agresiji.