BEOGRAD, 6. marta (Tanjug) - Šef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanović ocenio je u intervju Televiziji Politika da bi se realno rešenje kosovskog problema moglo tražiti u nepromenjivosti granica, posebnom statusu Kosova i obnovi institucija, i da bi u razgovorima o budućnosti Pokrajine, trebalo imati u vidu veze tih prostora sa drugim delovima Srbije.

Svilanović je kao centralna pitanja naveo povratak raseljenog srpskog stanovništva u enklave gde je to moguće i sudbinu nestalih.

Po njegovom mišljenju, ne bi trebalo žuriti sa traganjem za statusom Kosova i verovatnije je da će se prvenstveno razgovarati o izborima na Kosovu i uslovima pod kojima bi trebalo da budu raspisani.

Govoreći o eventualnom učešću Srba na tim izborima, jugoslovenski ministar inostranih poslova je istakao da to zavisi od izbornih uslova, dodavši da je prva ponuda, "o kojoj će se još razgovarati", već stigla u Beograd od šefa misije UNMIKA Hansa Hekerupa.

Svilanović je precizirao da su tim predlogom predviđeni izbori za Skupštinu Kosova, u kojoj bi udeo srpskih poslanika bio osam do deset odsto, da bi bilo izabrano i Predsedništvo Skupštine i vlada, koja bi obavezno imala jednog ministra Srbina.

On je naglasio da Jugoslavija insistira na jasnom definisanju organa koji bi se birali i njihovoj nadležnosti, a posebno se zahteva obezbeđenje pretpostavki da Srbi mogu da se vraćaju, biraju i budu birani na kosovskim izborima, bez obzira da li su trenutno na Kosovu ili samo planiraju da se vrate.

Kada je reč o razgovorima o budućem statusu Kosova, koji će na red doći za nekoliko godina, "ko god sedne s druge strane stola, tražiće nezavisnost", ocenio je Svilanović.

Po njegovom mišljenju, osim predstavnika Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i kosmetskih Albanaca, za stolom bi trebalo da budu i predstavnici UN i "u posebnom statusu, kao gosti" - predstavnici Albanije, Bugarske, Makedonije i Grčke.

Jugoslovenski šef diplomatije je objasnio da insistira na zastupljenosti svih zainteresovanih vlada iz regiona jer je Kosovo "regionalni problem" i nestabilnost tog područja predstavlja nestabilnost za sve okolne države, koje "nisu deo problema, ali jestu deo rešenja".

Tvrdnje da će se sa Kosova obavezno tražiti nezavisnost, potvrdio je i bivši lider Oslobodilačke vojske Kosova Hašim Tači, čiji je kraći intervjuu emitovan pred Svilanovićem, kao gostom u studiju. Na pitanje da li će Kosovo ostati deo Jugoslavije, Tači je kategorički izjavio: "Nikada".

Procenjujući buduće razgovore o statusu južne srpske pokrajine, Tači je izrazio nadu da će to biti "međunarodna konferencija za mirno ocepljenje Kosova od Srbije".

Uz ogradu od terorističkog napada na srpski autobus kod Podujeva i terorističkih akcija u Kopnenoj zoni bezbednosti, Tači je istakao da bi rešenje problema na jugu Srbije trebalo tražiti u povlačenju jugoslovenskih snaga bezbednosti iz tog područja, naglasivši da je "dobro što ih (vojske i policije) na Kosovu više nema".

Jugoslovenski ministar inostranih poslova je naglasio da bi nasilje, koje još traje na Kosovu, moralo da postane predmet ozbiljnih razgovora. "Imamo vrlo ozbiljne razloge da zahtevamo da se utvrdi ko je činio zločine prema Srbima, sve ovo vreme na Kosovu", rekao je Svilanović.

Upoređujući odnos međunarodne zajednice prema antiterorističkim akcijama koje se odobravaju Makedoniji, ali ne i Jugoslaviji, on je rekao da "postoji veliki teret zbog ranijih poteza vojske i policije, i svega onoga što se na Kosovu događalo pre, a naročito tokom (NATO) bombardovanja".

Mudrije od vojnog obračuna sa teroristima je da se ide korak po korak i da se nastavljaju razgovori, ocenio je ministar.