Beograd, 13. februara (Tanjug) - Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica ocenio je danas u Beogradu da bi suđenje bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću u zemlji bilo "najbolje i najpravednije" i istakao da "nema uslovljavanja kad je reč o saradnji Jugoslavije sa Haškim tribunalom, koja je naša međunarodna obaveza".

Koštunica je, na redovnoj konferenciji za novinare u Palati federacije, precizirao da evropski i svetski zvaničnici s kojima je razgovarao nisu ni sa čim uslovljavali pomoć našoj zemlji, ali da "postoje ekstremni stavovi" u međunarodnoj zajednici, "ali još više u našoj javnosti, da je saradnja sa Hagom naš vitalni nacionalni interes".

"Začuđujuće je da u našoj javnosti postoje takva tumačenja koja idu na štetu nacionalnih interesa", ocenio je Koštunica, označavajući kao "prioritetni nacionalni interes - očuvanje, odnosno definisanje onoga što je SRJ kao država".

Ostvarenje tog interesa, dodao je jugoslovenski predsednik, nikako ne bi smelo da dovede u pitanje pravo jedne od federalnih jedinica na samostalnost, ukoliko je to želja većine njenih građana.

Upitan da prokomentariše podršku lidera Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka samostalnosti Crne Gore i zahtev za većim ovlašćenjima Vojvodine, Koštunica je konstatovao da je koalicija DOS na izbore izašla sa programom za zajedničku federalnu preuređenu državu, uz jačanje regionalne i lokalne samouprave.

Po Koštuničinoj oceni, bilo bi poštenije da su Čankovi socijaldemokrati to pitanje postavili pre septembarskih izbora, nego "kad su zadovoljili apetite na svim izborima".

Predsednik SRJ je zaključio da prvo mora biti rešeno pitanje odnosa Srbije i Crne Gore, a potom ustavna rekonstrukcija Srbije jer je važeći republički ustav iz 1990. godine "anahron, pošto ga je donela jednopartijska skupština jedne od šest republika nepostojeće Jugoslavije".

Govoreći o situaciji na jugu Srbije, Koštunica je istakao da je na tom području "najmanje uputna upotreba sile", jer "prvo moramo dati šansu miru".

Program o rešavanje krize na jugu Srbije Koordinacionog tela, koji je izložio Nebojša Čović, Koštunica je okarakterisao kao "važan dokument, jer se kompleksno pozabavio ne samo posledicama, već i uzrocima terorizma".

Po njegovom mišljenju, uloga međunarodne zajednice u tom regionu je da pomogne dijalog, ali i da pomogne Albancima da "iznedre pregovarače" koji će zastupati interes naroda - zajednički život, a ne širenje nasilja. Koštunica je podvukao da sa teroristima ne može biti pregovora. Demokratski svet i Evropa jasno podržavaju taj jugoslovenski stav jer bi uključivanje terorista u pregovore bio presedan koji bi sutra mogao da se primeni u Francuskoj, Španiji..., rekao je Koštunica.

Rešenje problema Koštunica vidi u ukidanju zone kopnene bezbednosti, njenom sužavanju ili prebacivanju jednog dela te zone na teritoriju Kosova, gde bi "možda zajednički patrolirali Vojska Jugoslavije i Kfor, odnosno naša sa policijom UNMIK-a".

Za rešavanje problema na Kosovu, jugoslovenski predsednik je rekao da je "potrebno strpljenje i poštovanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN", podsećajući da ta rezolucija podrazumeva povratak 226.000 prognanih Srba, Crnogoraca i ostalih nealbanaca, ali i jugoslovenske vojske.

Osvrćući se na situaciju na severu Kosova, jugoslovenski predsednik je ocenio da ni jedan potez ne bi trebalo da bude ishitren i da se mora težiti kompromisima.

Odgovarajući na pitanje novinara, Koštunica je rekao da naša zemlja neće uputiti zvaničan zahtev za naknadu ratne štete, počinjene NATO bombardovanjem pretprošle godine, ali da je "jače od svake forme" stalno podsećanje na tu štetu i političku odgovornost aktera bombardovanja.

Ocenjujući da će "tek delić (štete) biti nadoknađen", jugoslovenski predsednik je podsetio da ne postoje samo obaveze naše zemlje prema međunarodnoj zajednici, već i obaveze te zajednice prema nama. On je podsetio da je međunarodna zajednica, ne samo bombardovanjem 1999. godine, već i nepromišljenjim odlukama 1991. i 1992. godine "dala šansu ratu, a ne miru".