Beograd, 6. februara - Plan za rešenje krize na jugu Srbije, koji je danas podržala republička vlada, predstavlja ponudu umerenim Albancima i drugim etničkim zajednicama za saradnju na izgradnji demokratske države i njenom uključivanju u Evropu, izjavio je premijer Srbije Zoran Đinđić.

"Cilj tog plana je da se izoluju ekstremisti i teroristi i, uz podršku domaće i svetske javnosti, krene u energično suzbijanje terorizma", objasnio je on novinarima posle sednice vlade.

Najavljujući razgovore sa albanskom zajednicom, Đinđić po prvi put nije isključio ni mogućnost da u njih budu uključeni predstavnici ekstremista, koji su spremni da odustanu od metoda postizanja političkih ciljeva primenom fizičke sile, pod uslovom da nisu ubijali ili počinili neka krivična dela.

Đinđić je objasnio da je predlog plana podneo koordinator savezne i republičke vlade za krizna područja juga Srbije Nebojša Čović i podsetio da on predviđa uključivanje umerenih Albanaca u institucije Republike Srbije, čišćenje celog regiona od naoružanih civila i ekonomski oporavak kriznog područja da bi se predupredilo iseljavanje stanovništva iz ekonomskih razloga.

Na sednici vlade, prema rečima Đinđića, razgovaralo se i o sinošnjem, najžešćem napadu albanskih terorista na položaje srpske vojske i policije na području sela Lučane, otkako su 21. novembra upali u kopnenu zonu bezbednosti.

Srpski premijer je to protumačio kao pokušaj ekstremista da razvoj situacije u pravcu mirnog, političkog rešenja vrate ponovo na konfrontaciju, jer je očigledno da takav plan saveznih i republičkih vlasti "ima podršku međunarodne zajednice".

Đinđić je ukazao da su iscrpljeni resursi iz kojih su teroristi crpili svoju snagu, a to su strani mediji i međunarodna podrška, i da su oni sada, "prepušteni sami sebi, konačno postali ono što jesu - naoružane bande".

"A kao naoružane bande oni su predmet policijskog tretmana, oni više nisu politički problem", podvukao je Đinđić i dodao da zato žele da politizuju svoje prisustvo na terenu.

Na taj način, kako je rekao, oni nastoje da uvuku naše snage u sukobe s ciljem da "opet postanemo predmet kriznih grupa i nekih međunarodnih konferencija", a da se oni vrate na političku scenu.Podsetivši da "naše snage imaju nalog da ne reaguju", Đinđić je istakao da "ćemo pokušati da taj pristup održimo, jer on daje rezultate".

Na pitanje kako tumači zahteve političkih predstavnika Albanaca s juga Srbije da u dogovoru o rešenju krize treba da učestvuju i predstavnici ekstremista koji sebe nazivaju "Oslobodilačkom vojskom Preševa, Bujanovca i Medveđe", Đinđić je odgovorio: "Mi predviđamo razgovore sa predstavnicima etničke zajednice Albanaca na jugu Srbije".

To, kako je objasnio, podrazumeva i predstavnike vjerskih zajednica i lokalne samouprave, a našem pregovaračkom timu su ostavljene odrešene ruke da na licu mesta utvrdi ko su mu partneri za razgovor.

Đinđić je najavio da će u tom pregovaračkom timu, pored predstavnika savezne i republičke vlade, biti i predstavnici lokalnih Srba, vojske, policije i Srpske pravoslavne crkve.

Premijer je podsetio na lični stav da treba razgovarati sa svim faktorima ili ljudima koji su "deo problema ili rešenja". Po njegovoj oceni, samim razgovorom nikome se ne daje, niti oduzima legitimitet. "Naša pozicija je mnogo jača, jer je naš cilj legitiman, a to je uspostavljanje mira i bezbednosti za sve građane koji tamo žive".

"Cilj ekstremista je da nasiljem ostvare neke političke ciljeve. Mi im kažemo, pokušajte da to ostvarite političkim sredstvima. To znači, uđite u politički sistem. Utoliko je naša pozicija jača i mislim da neće biti oslabljena ukoliko naša delegacija bude razgovarala i sa nekim ko je po svom statusu terorista", zaključio je Đinđić.