RIM, 10.januara (Tanjug) - Unosan biznis sa nuklearnim otpadom, u koji su uključene američke i britanske firme, jedan je od mogućih razloga što su Vašington i London odbacili italijansku inicijativu za usvajanje moratorijuma na upotrebu projektila sa osiromašenim uranijumom, piše danas italijanski dnevnik "Manifesto".

List precizira da je osiromašeni uranijum, koji je ugrađen u glave raketa ispaljivanih na teritoriju Bosne i Kosmeta, proizvod jedne američke kompanije koja blisko saradnjuje sa javnom kompanijom British Nuclear Fuel (BNFL), u vlasništvu britanske vlade.

Reč je o kompaniji koju nisu privatizovali ni prethodni britanski premijer Margaret Tačer, ni aktuelni Toni Bler, piše "Manifesto" i dodaje da je, uz političko-vojne motive, glavni razlog američko-britanskog odbijanja italijanskog predloga o moratorijumu "ekonomska američko-engleska imperija zasnovana na upotrebi osiromašenog uranijuma".

Britanska kompanija BNFL bavi se nuklearnim otpadom i njegovom ponovnom upotrebom. Toliko je uspešna, navodi italijanski list, da koristi i nemački, japanski i francuski nuklearni otpad, a toliko moćna da njene brodove i vozove sa smrtonosnim tovarom ne mogu da zaustave ni Grinpis, ni pristalice ostalih svetskih ekoloških organizacija.

Štiti je policija "na pola zemaljske kugle", dok je njeno sedište za reciklažu osiromašenog uranijuma u Britaniji, Selafild, sinonim za opasnost i bolest.

Upozoravajući da je sve u vezi sa BNFL vojna tajna, italijanski dnevnik ocenjuje da to i ne čudi, kada se zna da su u njenom upravom odboru bila, a i danas su, mnoga poznata imena britanskog establišmenta. Među njima se nabrajaju Kris Lounglin, predsednik Svetskog instituta za nuklearni transport, i ser Najdžel Viks, nekadašnji predsednik monetarnog komiteta EU i privatni sekretar prvih laburustičkih premijera Vilsona i Kalagana. BNFL direktno sarađuje sa više američkih kompanija, od kojih je STARMET poslednja u lancu proizvodnje projektila sa osiromašenim uranijumom.

U osnovi, proizvodna ideja je jednostavna: bombe postaju teže, a osiromašeni uranijum se u dodiru sa ciljem zapali i sprži ga. Sem toga, ima li nešto bolje nego se nuklearnog otpada osloboditi bacajući ga na neprijatelja? - pita "Manifesto".