Prag, 6. januara (Tanjug) - U tekstu pod naslovom "Balkan i evropsko licemerje" češki dnevnik "Mlada fronta dnjes" (M.F.Dnes) piše danas da "balkanski sindrom ponovo, ali u drugom obliku, ilustruje pristup Evrope prema Balkanu za poslednjih deset godina".

"Evropski mediji zovu na uzbunu u brizi za svoje vojnike, ali se malo ko pita šta će biti sa tamošnjim stanovništvom čiji boravak u (očigledno) zagađenim oblastima nije, kao što je to slučaj kod vojnika Kfora (na Kosovu) i Sfora (u Bosni), ograničen mandatom od nekoliko meseci", ukazuje češki list na drugi, važan aspekt problema povodom korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom za vreme vojnih operacija na Balkanu i zdravstvenih problema vojnika NATO.

Komentator Martin Ehl ocenjuje da i ovog puta Evropa "najpre rešava svoje partikularne interese, a tek potom probleme na licu mestu. A na kraju će se odgovornost svesti na Amerikance".

Češki dnevnik na kraju upozorava da Jugoslavija i Bosna u ovom času imaju važnije probleme nego da rešavaju probleme životne sredine i zdravlja stanovništva, kao da nijedna od tih zemalja "nema novca za istraživanje niti za lociranje zagađenja".

I češki istoričar Jan Pelikan u tekstu objavljenom u dnevniku "Pravo" upozorava da afera o smrti vojnika NATO od takozvanog "balkanskog sindroma" umnogome govori o "čudnom moralu koji preovladava u državama koje čine razvijeniji deo sveta".

Potvrđuje se, naglašava Pelikan, da tu preovladavaju različiti pristupi vrednosti ljudskog života. "Nasilna smrt stotina nevinih civila koji su postali žrtve "humanitarnog" bombardovanja, se opravdava kao neophodna cena realizacije plemenitih, a u stvarnosti nepromišljenih političkih ciljeva".

"Nasuprot tome, smrt nekoliko vojnika koji su izvršavali dobro plaćeni posao sa svešću o postojećim rizicima, shvata se gotovo kao nacionalna katastrofa", ocenjuje Pelikan ističući da, pri tome, cela stvar zalazi u kontekst pristupa zapadnih država prema balkanskoj krizi.

Pelikan smatra da informacije o tome da su bačene bombe koje sadrže osiromašeni uranijum ozbiljno zagadile životnu sredinu u nekoliko oblasti Balkana, predstavljaju "dalji povod za celovito preispitivanje značaja i posledica kosovske operacije".

On ističe da se sada postavlja čitav niz drugih pitanja o tome "Ko će platiti lečenje Albanaca, čije zdravlje ugrožava prisustvo osiromašenog uranijuma? Ko će sprovesti i platiti sanaciju pogođenog regiona? Ko će snositi odgovornost za upotrebu smrtonosnih oružja?"