Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica

Beč, 27. novembra (Tanjug) - Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica izjavio je, obraćajući se učesnicima Osme ministarske konferencije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Beču, da je kosovsko pitanje najteže i najvažnije pitanje danas u Evropi.

"Teško da je potrebno naglasiti da je kosovsko pitanje najteže i najvažnije evropsko pitanje danas. Ne može se preceniti njegov značaj, zbog činjenice da bi ono lako moglo da zapali čitav region. Kao demokrata i kao čovek koji se čitavog života zalagao za vladavinu prava, duboko sam uveren da međunarodna zajednica, a pre svega OEBS, neće dozvoliti da se to desi. U tome očekujem vašu pomoć", rekao je jugoslovenski predsednik.

Koštunica se založio za Kosovo kao multietničku zajednicu.

"Slično tome, Jugoslavija mora ostati 'najmultietničkija' zemlja na Balkanu. To je naša istorijska sudbina", dodao je on, ocenjujući da pomirenje, kao preduslov za održivu multietničnost, nije moguće bez opšteg sporazuma o manjinskim pravima.

Jugoslovenski predsednik se založio za otvoreni srpsko-albanski dijalog, u kom međunarodna zajednica, pre svega OEBS, može da pomogne, ali ne da deluje kao arbitar.

Ističući da na Kosovu "nasilje eskalira i više se ne zasniva samo na etničkoj pripadnosti, nego poprima i političke dimenzije", Koštunica je ocenio da se "radi o klasičnom terorizmu, koji je 1960-tih i početkom 1970-tih godina pogodio razvijene evropske zemlje".

"Radi se o pokušaju da se golom silom sprovede političko rešenje koje nema podršku naroda. Nasilje se preliva na jug Srbije. U kopnenoj Zoni sigurnosti, kojom, prema međunarodnim dokumentima, može da patrolira samo lako naoružana lokalna policija, i u kojoj nikakvo prisustvo vojnih ili paravojnih jedinica nije dozvoljeno, sada su se ušančili albanski teroristi. Oni uznemiravaju i Srbe i Albance", rekao je Koštunica.

Jugoslovenski predsednik je ocenio da Kfor i UNMIK ne uspevaju da svoj deo posla urade kako treba, podsećajući da njihov mandat nedvosmisleno proizilazi iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i Vojno-tehničkog sporazuma.

Koštunica je upozorio da nova faza u kosovskim zbivanjima mora da bude posebno važna za OEBS, koji je tamo organizovao lokalne izbore.

"Bez bilo kakve namere da diskutujem o velikoj manjkavosti izbora - činjenici da ni Srbi koji su ostali na Kosovu ni dvostruko veći broj interno raseljenih Srba koji se sada nalaze širom Srbije, nisu učestvovali u njima, moram da priznam da je glasanje zaista značilo korak dalje utoliko što je omogućilo da pobedi albanska umerenija politička koncepcija", rekao je jugoslovenski predsednik. Međutim, njihovi militantni sunarodnici sada ugrožavaju tu istu koncepciju.

Povodom povratksa SRJ u OEBS Koštunica je rekao da to znači povratak Jugoslavije u Evropu i svet.

"U potpunosti sam svestan toga da je, dok prolazimo kroz izuzetno dug i buran vremenski period, OEBS proširio obim svoje aktivnosti i produbio odnose među svojim državama članicama, što znači da ćemo morati da uložimo napore da držimo korak sa ostalim državama članicama. Za nas to uopšte neće biti teško. Naprotiv", istakao je on.

Koštunica je naglasio da nam je potrebna stabilna bezbednosna situacija u Evropi, i u tom kontekstu, stabilnost našeg sopstvenog regiona.

Podsetivši da su "u deceniji koja je iza nas, bivše jugoslovenske republike su doživele bolne međuetničke ratove", jugoslovenski predsednik je postavio pitanje kako dalje razvijati dobrosusedske odnose.

Prema njegovom mišljenju, primena ljudskih prava, naročito manjinskih prava, uporedo sa evropskim standardima demokratije su osnovni preduslovi, ali nedovoljni sami za sebe.

"Čvrste garancije nepovredivosti granica, sadržane u Završnom aktu iz Helsinkija, još uvek su nužne. Badenterova komisija je konačno rešila pitanje granica na Balkanu svojim zaključcima, a OEBS im je dao svoju čvrstu podršku. Mi smo ih takođe prihvatili i to potvrdili svojim ulaskom u Ujedinjene nacije i OEBS, čime smo izrazili svoje opredeljenje za sveobuhvatnu međunarodnu saradnju", rekao je Koštunica.