Politika 22. avgust 2000.
G. Novaković

Desetoro mališana povređenih u terorističkom napadu u Crkvenim Vodicama kod Obilića samo su, na žalost, poslednji u dugom nizu postradalih na Kosmetu, gde su, uprkos prisustvu brojnih snaga bezbednosti Ujedinjenih nacija, šiptarski zločini svakodnevni. Rukovodeći se nacionalnošću kao jedinim kriterijumom za izbor svojih žrtava, a u želji da sa Kosova i Metohije nestane sve što je srpsko, teroristi nisu štedeli ni najmlađe. Monstruoznost nekih od zločina u kojima su žrtve bila upravo deca retko je zabeležena bilo gde u svetu.

Najstravičniji do sada počinjeni zločini u južnoj srpskoj pokrajini svakako su oni u kojima su žive spaljene dve šestomesečne bebe, pred kojima je jugoslovenska javnost zanemela prošle godine. Polovinom avgusta prošle godine albanski banditi su u centru Prizrena zapalili kuću u kojoj je izgorela Lela Dimić sa svojom šestomesečnom bebom i to samo zbog toga što se nije odazvala pozivu takozvane OVK na "informativni razgovor".

Mesec dana nakon toga, takođe u Prizrenu, četvorica albanskih terorista su iz ruku majke Dragane Mladenović, za kaznu što nije htela da se iseli u Srbiju, otrgli šestomesečnog dečaka Savu, bacili ga u šupu za drva, a zatim je zapalili. Počinioci ovih monstruoznih zločina, naravno, nisu pronađeni.

Nisu pronađeni ni zločinci koji su avgusta prošle godine kidnapovali Veselina Takića i njegovu šestogodišnju unuku Anu. Telo devojčice vojnici Kfora pronašli su nekoliko dana kasnije izmasakrirano. Šestogodišnjoj devojčici teroristi su odsekli ruku.

Osim ovakvih stravičnih zločina postoji i duži spisak terorističkih napada u kojima su, uz odrasle, žrtve bili i mališani. Dečak i devojčica poginuli su polovinom prošle godine u terorističkom napadu Šiptara na selo Klokot u američkoj zoni odgovornosti, u kome je povređeno još šestoro odraslih ljudi. U maju ove godine u napadu albanskog teroriste Afrima Zećirija na grupu meštana sela Cernice u opštini Gnjilane ubijena su tri Srbina, među kojima i četvorogodišnji dečak Miloš Petrović.

Sestre Kristina (4) i Bojana (3) Ristić iz Gračanice preživele su, srećom, udes do kojeg je došlo kada je automobil, kojim su sa svojom majkom Natašom iz Batusa išle ka Gračanici, naišao na nagaznu minu, koju su postavili teroristi.

Eksplozivne naprave, takođe, su više puta do sada bile uzrok smrti ili ranjavanja dece. Tako je u aprilu ove godine u selu Resnik, 15 kilometara istočno od Kline, ranjeno šestoro mališana uzrasta do 10 godina u eksploziji ručno pravljene eksplozivne naprave. Četvoro mališana tom prilikom je teško povređeno. Nešto slično dogodilo se i u oktobru prošle godine kada je dvoje dece poginulo, a treće teško ranjeno u eksploziji u polju u selu Mala Kruša kod Prizrena. Kfor je nakon toga saopštio da nema nikakvih podataka da na tom prostoru postoji minsko polje, kao ni zaostali projektili od vazdušnih udara NATO.

Na dugačkom spisku mališana nastradalih na Kosmetu, od dolaska Kfora i UNMIK- a, koji očigledno stravične zločine nad decom ne mogu da spreče, jeste i ime dvanaestogodišnje Turkinje Izabele Tamniku, koja je ubijena u centru Prizrena. Napadač koji je ostao nepoznat pokušao je da je siluje, a kada je ona počela da se brani, usmrtio je nožem u grudi.

Pouzdanih podataka o tome koliko je dece na Kosmetu nastradalo u terorističkim zločinima, nažalost, nema, ali već navedeni primeri svedoče o tome da ubice iz redova terorističke OVK nemaju milosti ni prema kome, pa ni prema najmlađima.

Od njih se, međutim, tako nešto i ne može očekivati, posebno ako se zna da mnogo obzira nemaju ni prema vlastitoj deci. Ne samo da se dešavalo da i mali Albanci stradaju, najčešće u eksplozijama postavljenih mina, nego su neki od njih nastradali i tako što su bili direktno uključeni u terorističke akcije. U novembru prošle godine belgijski dnevnik "Libr Belžik" objavio je tako da teroristi iz redova OVK nasilno regrutuju dečake i devojčice mlađe od 18 godina i angažuju ih za obavljanje najtežih zadataka, posebno onih u kojima teroristi ne bi mogli da se angažuju. Prema pisanju belgijskog dnevnika, reč je o jedinoj paravojnoj organizaciji u Evropi koja regrutuje decu, kršeći tako na najgrublji način Konvenciju o pravima deteta. Angažovanjem najmlađih za terorističke akcije bave se još jedino, kako piše belgijski list, kurdski pobunjenici.