Svedok kulturnog bogatstva Srba

DEČANI, 21. aprila (Tanjug) - Srpski srednjovekovni manastir Visoki Dečani u Dečanu, posvećen monahu Joanikiju Devičkom, samo je jedan u nizu srpskih duhovnih svetinja koji je osetio vandalsko ponašanje tzv. OVK dolaskom "mirovnih" snaga na Kosovo i Metohiju juna prošle godine.

"Da je Kfor želeo da zaštiti manastir, teroristi nas ne bi opljačkali, ne bi polomili freske, ikone, ne bi nas pretukli, silovali...", veli igumanija manastira mati Anastazija grupi novinara u nedavnoj poseti i dodaje, "ali, oni nisu razmišljali o nasilju nad Srbima, o našim duhovnim objektima, svedocima kulturnog bogatstva i vekovnog postojanja Srba na ovim prostorima".

Manastirsko imanje je udaljeno nepun kilometar od manastira Visoki Dečani. "Teroristi su opljačkali i manastirsku poljoprivrednu ekonomiju, odakle su odvezli tri traktora, dva putnička automobila, stoku...", priseća se igumanija.

U manastiru Devič živi sada osam sestara i jedan sveštenik. Manastir je udaljen 6 kilometara od Srbice, kosmetske opštine, koja je bila, a i danas je leglo albanskih terorista.

Osim Srba, ranije su u manastir često dolazili i Albanci, Turci, muslimani iz okolnih sela, priča mati Anastazija.

Teroristički napadi na srpska sela u okruženju manastira počeli su novembra 1997. godine zbog čega je manastir gotovo tri godine u izolaciji, a sestre i sveštenici žive u nesigurnosti i strahu od terorističkih akcija. Od hrane imaju samo osnovne namirnice, priča mati Anastazija naglašavajući da je lakše izdržati bez hrane nego ovu izolaciju.

"Zatvoreni u krugu prečnika 300 metara, okruženi bodljikavom žicom, oklopnim transporterima i vojnicima Kfora, čini da se osećamo sigurnijim, ali ne i bezbednim", veli igumanija dodajući da je "bezbedan čovek koji može da se kreće kuda želi a da ne strahuje da će mu se nešto dogoditi".

Manastir danas ne posećuju vernici, jer najbliža sela u kojima žive Srbi su Banje i Suvo Grlo, a i sami žive u izolaciji. U manastiru su meštani sela Banje u proteklih devet meseci bili samo jednom i to u pratnji Kfora.

Započeto renoviranje manastira pre tri godine prekinuto je zbog terorističkih akcija, priseća se mati Anastazija i dodaje:

"Konaci nam propadaju, jer krovovi prokišnjavaju, imanje koje je udaljeno nepun kilometar od manastira raznosi nam reka, a mi ne možemo da ga zaštitimo. Nedavno nam je voda odnela most na reci Lauša, koja prolazi kroz imanje. Zemlja se obrušava i preti opasnost od klizišta, a mi to ne možemo da saniramo", priča igumanija Anastazija Tanjugovom reporteru.

Uprkos svim negativnim dešavanjima po Srbe u proteklih par godina, mati Anastazija izražava nadu u bolju sutrašnjicu i veli: "Ostajemo ovde, jer smo ubeđeni da neko ipak misli o kosovskim svetinjama i korenima srpstva".

Sestrinstvo manastira kontaktira sa srpskim narodom jedino kada poseti Kosovsku Mitrovicu, mada retko, jer bez pratnje Kfora nije bezbedno.

"Nedavno sam čula da se najavljuje proces početka povratka proteranih Srba i to me raduje. Srbima u izbeglištvu poručujem da sam na njihovom mestu, vratila bih se na Kosmet, ali ih istovremeno ne mogu na taj povratak obavezati. Znam da su bili izloženi čestim maltretiranjima, ali Srbi treba da se vrate i to ne samo oni koji su lane otišli, već i svi drugi koji su otišli i mnogo ranije", naglašava mati Anastazija.

"Na tome treba svi da radimo, a ne samo pojedinci", kaže igumanija i dodaje da Srbi, gde god da žive, treba da razmišljaju o Kosovu i da svi ulože maksimalne napore da se Srbi vrate svojim korenima, na svoja vekovna ognjišta, na svetu srpsku zemlju - Kosovo i Metohiju.

Igumanija Anastazija je pohvalno govorila o ruskim snagama Kfora koje obezbeđuju manastir, ističući da su jugoslovenska i ruska vojska slične. Igumanija je dodala da se u protekla četiri meseca, otkako manastir obezbeđuju ruske snage Kfora, u ovom svetom srpskom duhovnom objektu krstilo oko 30 Rusa.