BEOGRAD, 5. aprila (Tanjug) - Povodom kriminalnog hapšenja Momičila Krajišnika od strane SFOR-a, savezni ministar za inostrane poslove Živadin Jovanović uputio je, u ime Savezne vlade SR Jugoslavije, pismo Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija adresirano sadašnjem predsedniku Robertu R. Fovleru (Fonjler) ambasadoru Kanade. U pismu se navodi:

"Poštovani gospodine Predsedniče,
Jugoslovenska vlada i javnost najoštrije su osudile podmuklo i sramno hapšenje Momčila Krajišnika, jednog od najistaknutijih lidera srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, izvršenog na najbrutalniji način u noći 3. aprila 2000. godone od strane SFOR, po naređenju NATO pakta.

Ovo hapšenje izvedeno na teroristički način korišćenjem eksploziva radi obijanja kuće, zastrašivanjem i vezivanjem dece, i u stilu Gestapoa, samo je najnoviji i najdrastičniji u nizu kriminalnih, nemoralnih i politički motivisanih akata NATO-a pod plaštom Haškog tribunala, čiji je cilj zastrašivanje i porobljavanje srpskog naroda.

Momčilo Krajišnik, ne samo što je bio predsednik Parlamenta Republike Srpske, izabran na demokratskim izborima voljom naroda, čiji je ishod potvrdio i OEBS, već i član kolektivnog predsedništva Bosne i Hercegovine i najviši predstavnik Republike Srpske na pregovorima u Dejtonu. Zato je ovaj drski kriminalni akt utoliko absurbniji što Momčilo Krajšnik nikada nije obavljao izvršnu dužno osim što je nakon Dejtonsko-pariskog sporazuma izabran za člana predsedništva Bosne i Hercegovine.

Ovaj bezočni čin je potvrdio ono što vlada SR Jugoslavije još od osnivanja Tribunala ističe - da ovo ad hoc telo, koje je u suštoj suprotnosti sa principom međunarodnog krivičnog i humanitarnog prava, nije institucija prava i pravde, već politicka tvorevina u funkciji vršenja genocida nad srpskim narodom. Ona ne postupa po pravu i međunarodnim zakonima, već po diktatu američke administracije u cilju nametanja hegemonije i jednoumlja.

Ukoliko bi Tribunal stvarno delovao na osnovu pravde i prava on bi, pre svega, morao da pozove na odgovornost lidere NATO pakta i ličnosti koje su odgovorne za genocidnu agresiju na SR Jugoslaviju izvršenu najgrubljim kršenjem Povelje UN, međunarodnih zakona, nacionalnog prava zemalja članica, kao i samog osnivačkog akta NATO-a.

Ako bi to bio forum pravde on bi već odavno morao da optuži one lidere koji su naredili i upravljali agresijom protiv SR Jugoslavije, koji su naredili besomučno bombardovanje jedne suverene zemlje i čitavog naroda bez presedana u istoriji civilizacije, koji su naredili ubijanje hiljada nevinih ljudi od čega jednu trećinu čine deca, a preko četiri petine civili, ubijanje bolesnika u bolnicama, razaranje stotina škola, ogromnog broja bolnica, porodilišta, izbegličkih logora, sistema za grejanje i transport električne energije, televizijskih i radio stanica, rafinerija, puteva, mostova itd.

U situaciji kada se naočigled svetske javnosti odvija genocid nad srpskim narodom i drugim nealbanskim stanovništvom u srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija Tribunal nije preduzeo nijedan korak kojim bi pokušao da prekine taj produženi zločin.

Odsustvo gonjenja i hapšenja lica odgovornih za genocid nad Srbima u Hrvatskoj u vreme operacija "Bljesak" i "Oluja", kao i u Bosni i Hercegovini u vreme građanskog rata, predstavlja smišljeni podsticaj za nove zločine nad Srbima jer pokazuje da se mogu vršiti nekažnjeno. Čak i od istih zločinaca koji su zločinačko iskustvo sticali u Krajini i drugim delovima prethodne Jugosavije.

Svetski afirmisani pravni stučnjaci izrekli su svoju ocenu da Tribunal nije utemeljen na Povelji UN, jer ne postoji pravni osnov da se sudski organ osniva kao pomoćno telo Saveta bezbednosti. Svi međunarodni sudovi osnivaju se isključivo ugovorom. Da je Tribunal osnovan radi političkih ciljeva, manipulacije međunarodnom javnošću najjasnije se vidi kada se uporede pravila postupka Tribunala i Stalnog međunarodnog krivičnog suda, posebno kada je reč o poziciji tužioca.

Pravila koje Tribunal primenjuje u svom postupku ne postoje ni u jednom savremenom pravnom sistemu. Ni jedan pravni sistem ne poznaje takozvane "tajne optužnice". Politika gonjenja, koju vodi tužilac Tribunala, pokazuje da je Tribunal politički instrumentalizovan od strane administracije SAD i zemalja NATO-a. Više od dve trećine uhapšenih i optuženih su Srbi, među kojima su i najviši politički i vojni funkcioneri Republike Srpske, protiv kojih su podignute i najteže optužbe, i koji se jedini hapse na brutalan način.

Dosadašnji rad Tužioca i Tribunala ja jasno pokazao da američki kreatori Tribunala nastoje da, po svaku cenu nametnu predstavu o odgovornosti Srba za građanski rat u prethodnoj Jugoslaviji, i da tako prikriju svoju odgovornost za zlodela. Tribunal je mehanizam za fabrikovanje opravdanja za agresiju na SR Jugoslaviju i za genocid nad srpskim narodom.

Tribunal ne pokazuje nikakvu pravnu, političku niti moralnu odgovnorst za svoj rad. To se ogleda, između ostalog, u ubistvima Srba prilikom hapšenja (Simo Drljača, Dragan Gaković) i nehumanom odnosu prema uhapšenim licima (tragičan gubitak života Slavka Dokmanovića i Milana Kovačevića u zatvoru u Hagu).

Savezna Republika Jugoslavija kao potpisnik i garant Dejtonsko-pariskog sporazuma naglašava da ovakva delatnost Tribunala predstavlja drastično kršenje slova i suštine ovog Sporazuma, Povelje UN, Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i međunarodnog prava uopšte, čime se dovodi u pitanje mir i bezbednost ne samo u Bosni i Hercegovini, već i u čitavom regionu.

Zbog svega iznesenog SR Jugoslavija poziva Savet bezbednosti da bez odlaganja ukine Haški tribunal kao tvorevinu bez pravnog osnova. Evidenciju koju ova kvazisudska instutucija poseduje treba da bude dostavljena redovnim sudovima država članica UN, radi postupanja u skladu sa njihovim unutrašnjim zakonima koji, bez izuzetaka, imaju oštre kazne za ratne zločine.

SR Jugoslavija posebno zahteva da se iz zatvora odmah pusti na slobodu Momčilo Krajišnik i sva druga neosnovano optužena i uhapšena lica", kaže se u pismu Živadina Jovanovića Savetu bezbednosti UN.