Beograd, 10. mart - Prilikom agresije NATO na Jugoslaviju, Vašington je strateški poražen od strane Jugoslovena, ocenjuje Maks Sinkler sa Kolumbija univerziteta.

"Ima više nego dovoljno dokaza da je u junu Vašington pristao na jugoslovenske zahteve, a ne obrnuto. Sa vojnog stanovišta bilo je jasno da Vašington nije uspeo u svojoj vazdušnoj kampanji. Do juna je bilo prekasno za započinjanje kopnene invazije na Jugoslaviju pre nego što padnu snegovi. Brisel je bio suočen sa nastavljanjem štetne vazdušne kampanje za još nekih osam meseci, do proleća. Alijansa, predvođena SAD, doživela bi slom pre proleća.

Italijanski, austrijski i grčki vazdušni prostor verovatno bi bio zatvoren za terete ratnog vazduhoplovstva SAD i Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva Velike Britanije, zbog čega bi bi morali da se bore iz udaljenih vazdušnih baza i manjih aerodroma u Zagrebu, Tirani…

Ima značajnih dokaza da je rat iznurivanja, koji je započeo Vašington, odlučen u korist jugoslovenske Protivvazdušne odbrane (PVO), a ne u korist ratnog vazduhoplovstva SAD.

Bile su potrebne godine da Pentagon otkrije da je više od 900 aviona i 5000 helikoptera izgubljeno iznad Vijetnama. Slično se može očekivati i kada se radi o sadašnjim gubicima SAD. Ako je privreda, koja se bazira na pirinču, kao što je Vijetnam, mogla da uništi skoro šest hiljada letelica, zašto tehnicki napredniji Jugosloveni ne bi postigli čak i bolji stepen uspešnosti.

Neće biti potrebno da se godinama čeka da NATO prizna koje su pune razmere gubitaka. Već ima dovoljno podataka koji ukazuju da je ratno vazduhoplovstvo SAD pretrpelo ozbiljne gubitke pokušavajući da uništi Jugoslaviju.

Ratno vazduhoplovstvo SAD je priznalo da su dva aviona F-117 oštećena raketom SAM i da se ne mogu popraviti, pored onog jednog koji je oboren. Ratno vazduhoplovstvo SAD je saopštilo da je jedan od ovih lovaca bombardera pogođen sa SAM-3 raketom zemlja-vazduh, uvedenom prvi put 1963. godine. Sama činjenica da je 37 godina star sistem mogao da pogodi "nevidljivi" avion navodi da je jugoslovenska PVO bila sposobna da se nosi sa tim.

Grupa aviona tipa A-10 namenjena za opasan posao uništavanja tenkova očigledno je gubila vreme. Oni su uništili jedan od tri tenka, koliko je Jugoslavija izgubila na Kosovu i Metohiji. Druga dva tenka su uništile snage tzv. OVK. Čini se da je i dodatnih 10 oklopnih transportera uništila tzv. OVK, a koliko je uništio NATO? General američkog Ratnog vazduhoplovstva Šort nedavno je u emisiji na BBC priznao da su njegovi avioni morali da odbace 50 odsto tereta bombi iznad prazne teritorije jer nisu bili u stanju da pronađu mete pre nego što bi im ponestalo goriva.

Takođe, postoje dokazi da je desetine aviona koji su napadali Jugoslaviju bilo pogođeno protivavionskom vatrom i da su bili primorani da obave prinudna sletanja izvan Jugoslavije. Procene očevidaca, fotografije i trenutni poredak snaga u Ratnom vazduhoplovstvu SAD i vazduhoplovstvu Velike Britanije ukazuje da je možda više od sto aviona oštećeno i da se ne mogu popraviti.

Konačno, Pentagon nije planirao 12-nedeljnu kampanju i do juna mu je ponestalo većina od najrazornijih bombi. Nije bilo mogućnosti da je tempo operacija mogao još dugo da se nastavi. Jugoslavija je dobijala rat iznurivanja koji je nametnuo Vašington. Vašington je bio suočen sa vojnom pat pozicijom u narastajuće nestabilnom političkom okruženju. Jugosloveni su bili u mogućnosti da značajno poprave politička rešenja koja su znatno ranije prihvatili. Vašington je morao da napusti svoje značajne ratne ciljeve, kako one eksplicitne tako i one implicitne.

Miloševićeva vlada nije pala. Priznanje da su Kosovo i Metohija neodvojiva teritorija Jugoslavije je zauvek kodifikovano u Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244.

Najviša privremena vlast nalazi se u Savetu bezbednosti UN, a ne u Savetu NATO-a. Međunarodne snage su se obavezale da preuzmu odgovornost za primenu jugoslovenskih zakona na Kosovu.

Jugoslovenska vlada je mogla da prebaci sve zatvorenike, pripadnike tzv. OVK, i da im sudi. Ovi zatvorenici ostaju jugoslovenski državljani i nemaju zaštićen status boraca. Vašington je prećutno priznao da im se može suditi kao običnim kriminalcima.

Konačno, sporazum o primirju iz Kumanova eksplicitno kaže da se jugoslovenske snage mogu vratiti i pružiti bezbednost unutar Kosova.

Vašington sada grubo ignoriše svoje obaveze na osnovu sporazuma iz Kumanova bespomoćno pokušavajući da sakrije razmere svog neuspeha. Ovo ponašanje dalje diskredituje Vašington u očima drugih velikih sila.

Vašington nije uspeo u vojnoj kampanji i morao je da napusti svoje glavne političke ciljeve da bi se uspostavilo primirje u Kumanovu.

Ovo bi bio relativno mali neuspeh da Vašington nije strateški poražen od strane Jugoslovena" - piše Maks Sinkler sa njujorškog Kolumbija Univerziteta.

• Evropski i američki komitet za suđenje NATO-u: zločini ne smeju ostati nekažnjeni
• "Forin aferz": Ogromna cena za "savršenu grešku"
• Bi-Bi-Si: Lična osveta nekih političara prema Srbiji
• "Globus end meil": Kampanja protiv celog srpskog naroda
• "Sandej tajms": CIA pomagala i obučavala teroriste
• "Sandej telegraf": Agresija na Jugoslaviju - američko-albanska zavera
• Malkolm Frejzer: Uloga NATO u Jugoslaviji može da se uporedi sa španskom inkvizicijom i krstaškim ratovima
• "Haarecu": NATO agresija slična Hitlerovom zločinu
• "Junge velt": "Vesli Klark je masovni ubica"
• "Špigl": Iza plemenitih ciljeva - samo je "laž,laž,laž"
• "Mond diplomatik": Agresija NATO-kraj posthladnoratovskog perioda
• Dag Bandou: NATO donosi nesreću Balkanu
• Maks Sinkler: Vašington krije razmere svog neuspeha
• James Bisset: NATO je napustio vladavinu zakona i izgubio svaki moralni ugled