Beograd, 1. marta - Vlada SR Jugoslavije uputila je memorandum Savetu bezbednosti UN u kome se upozorava na sistematsko kršenje odredaba Rezolucije 1244, i vojno-tehničkog sporazuma:

1. Kontinuirana upozorenja na kršenje Rezolucije Saveta bezbednosti 1244

Od usvajanja Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 (1999) i uspostavljanja međunarodnog bezbednosnog (Kfor) i civilnog (UNMIK) prisustva na Kosovu i Metohiji, pod okriljem UN, Vlada SR Jugoslavije je kontinuirano upozoravala odgovorne predstavnike UN, pre svega Savet bezbednosti, na drastično kršenje ključnih odredbi Rezolucije i insistirala na preduzimanju svih mera iz njegove nadležnosti kako bi se ona dosledno sprovodila.

Memorandumi Vlade SR Jugoslavije: Svojim memorandumima od 27. jula i 4. novembra 1999. godine, koji sadrže detaljne primere flagrantnog kršenja Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 i pratećih dokumenata jugoslovenska vlada je Savetu bezbednosti ukazivala na zabrinjavajući razvoj situacije na Kosovu i Metohiji od dolaska Kfor i UNMIK u ovu južnu srpsku pokrajinu.

Na osnovu jasnih primera o propustima, odnosno nelegalnom postavljanju i direktnom kršenju ključnih odredbi Rezolucije i pratećih dokumenata od strane Kfor i UNMIK, Vlada SR Jugoslavije je zahtevala od Saveta bezbednosti UN, kao primarno odgovornog organa, da preduzme energične i neodložne mere za striktno sprovođenje Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 i vojno-tehničkog sporazuma (VTS), kako bi se zaustavilo dramatično pogoršanje situacije, obezbedilo normalizovanje bezbednosne situacije, i osigurala puna i lična i imovinska sigurnost celokupnog stanovništva u Pokrajini.

Vlada SR Jugoslavije je u svojih preko 50 obraćanja Savetu bezbednosti UN, kontinuirano ukazivala na drastične slučajeve neizvršavanja ili grubog kršenja mandata Kfor i UNMIK, posebno u pogledu narušavanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije na Kosovu i Metohiji, kao i nastavljanje terora, etničkog čišćenja i genocida albanskih terorista i separatista protiv Srba, Crnogoraca, Roma, Turaka, Goranaca i ostalog nealbanskog stanovništva Pokrajine.

Preko svog Komiteta za saradnju sa Misijom UN u Prištini, jugoslovenska vlada je uputila šefu UNMIK i komandantu Kfor više od 100 pisama, protesta i zahteva u vezi sa sprovođenjem njihovog mandata, jasno utvrđenog Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244.

2. Pasivnost Saveta bezbednosti UN i drugih tela međunarodne zajednice

Uprkos jasnim obavezama na osnovu Rezolucije 1244 i pratećih dokumenata, Savet bezbednosti ni do danas nije preduzeo mere kojima bi obezbedio njeno striktno sprovođenje, čime se ozbiljno narušava autoritet UN i slabi poverenje u stvarnu spremnost svetske organizacije da odgovori svojim obavezama.

Zbog stalnog dramatičnog pogoršanja situacije i drastičnog kršenja elementarnih ljudskih prava i uništavanja istorijskih i kulturnih spomenika, koji predstavljaju neodvojivi deo svetske kulturne baštine, Vlada SR Jugoslavije je blagovremeno i dokumentovano izveštavala druge međunarodne organizacije koje su na određen način involvirane na Kosovu i Metohiji (UNHCR, UNESKO, MKCK, OEBS, EU, Savet Evrope i dr.), o kontinuiranom pogrošavanju situacije u Pokrajini i tražila da i one ispune svoj deo odgovornosti u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 i drugim relevatnim međunarodno-pravnim instrumentima u okviru oblasti iz njihove nadležnosti.

Sistematsko kršenje odredaba Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 (1999) i vojno-tehničkog sporazuma 1. Sistematsko kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije i mandata Saveta bezbednosti UN.

Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 (1999) nedvosmisleno potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet SR Jugoslavije na Kosovu i Metohiji (preambularni par 10, tačka 8 aneksa 2).

Odluke UNMIK i Kfor: Uredbe specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN i šefa UNMIK, Bernara Kušnera su bez uporišta u Rezoluciji i sračunate su na kidanje svih veza između Kosova i Metohije i Republike Srbije i SR Jugoslavije, odnosno potpuno izdvajanje Pokrajine iz ustavno-pravnog, privrednog, monetarno- finansijskog, bankarskog, carinskog, viznog, administrativno-upravnog i drugog sistema SR Jugoslavije i Republike Srbije.

Uredbama i odlukama specijalnog predstavnika Generalnog sekretara za Kosovo i Metohiju Bernara Kušnera sistematski i direktno se podriva državni suverenitet SR Jugoslavije nad Kosovom i Metohijom kao bazični princip garantovan Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244, i dezavuišu pravne osnove i atributi državnosti države Srbije i SR Jugoslavije u južnoj srpskoj pokrajini, kao integralnom delu suverene teritorije Republike Srbije i SR Jugoslavije.

Specijalni predstavnik Bernar Kušner je, bez konsultovanja legalnih predstavnika Republike Srbije i SR Jugoslavije, neovlašćeno uspostavio tzv. Privremeno administrativno veće, de fakto pokrajinsku "vladu", u čiji sastav su imenovani isključivo Albanci, većinom iz redova terorističke tzv. OVK i albanskih separatističkih političkih partija, što predstavlja pokušaj legalizovanja etničke suprematije Albanaca u cilju stvaranja etnički čistog Kosova i Metohije.

Razvoj događaja u Pokrajini nedvosmisleno je potvrdio opravdanost tvrdnji Vlade SR Jugoslavije da odluka UNMIK o navodnoj transformaciji terorističke "OVK" u navodno civilnu organizaciju - "Zaštitni korpus Kosova", ne samo da je nelegalna, jer nema bilo kakvo uporište u Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244 (1999) i pratećim dokumentima, već je jedan od glavnih generatora zaoštravanja i krize u Pokrajini. Napad dobro naoružanih pripadnika tzv. Kosovskog zaštitnog korpusa na službenu patrolu Republičkog MUP-a kod Bujanovca, što je izvan administrativnog područja Kosova i Metohije, nedvosmisleno potvrđuje da tzv. Kosovski zaštitni korpus nije nikakva "civilna" tvorevina, već su njeni pripadnici samo preobučeni teroristi tzv. OVK, čija borbena struktura i komandni kadar su u potpunosti zadržani, čime se stvara jezgro nekakve buduće albanske vojske na Kosovu i Metohiji, kao što to javno ističe njen komandant, poznati terorista Agim Čeku.

Vlada SR Jugoslavije s tim u vezi podseća na svoj jasan stav iznet u pismu predsedniku Saveta bezbednosti, od 22. septembra ove godine, u kome je ukazano da je neizvršavanje demilitarizacije tzv. OVK i formiranje "Zaštitnog korpusa Kosova" bila farsa i manipulacija.

Izgradnja vojnih baza: Vlada SR Jugoslavije se najenergičnije suprotstavlja izgradnji vojnih baza Kfor na delu svoje suverene teritorije, bez njene saglasnosti. To predstavlja najgrublje kršenje njenog suvereniteta i odredbi Rezolucije Saveta bezbednosti 1244, kao i važećih zakona Republike Srbije i SR Jugoslavije. Izgradnja stranih baza bez saglasnosti države domaćina je nespojiva sa karakterom i duhom mirovnih misija pod okriljem UN i predstavlja opasan presedan, suprotan osnovnim principima i ciljevima UN.

Održavanje vojnih manevara NATO/Kfor: eventualno održavnje manevara NATO i Kfor u Pokrajini, koji se prema informacijama svetskih medija najavljuju za mart mesec ove godine, predstavlja najgrublju pretnju teritorijalnom integritetu i suverenitetu SR Jugoslavije i u direktnoj je funkciji podrške albanskom separatizmu i terorizmu. Ovakvo provokativno ponašanje Kfor predstavlja ozbiljan faktor destabilizacije regiona i direktno ugrožava mir i stabilnost u Evropi.

Savet bezbednosti UN dužan je da spreči svaki akt kršenja rezolucije Saveta bezbednosti 1244 i izvor nestabilnosti u regionu.

Predstavništva pojedinih zemalja: tolerisanje otvaranja stranih predstavništava u Pokrajini, bez konsultovanja i saglasnosti Vlade SR Jugoslavije, predstavlja grubo kršenje principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije. U skladu s tim, apsolutnoj je neprihvatljiv nacrt Kušnerove uredbe o "imunitetima i privilegijama za kancelarije za vezu stranih vlada na Kosovu", jer se njime grubo narušavaju principi Povelje UN, odredbe Bečkih konvencija o diplomatskim i konzularnim odnosima i Konvencije o privilegijama i imunitetima UN, kao i važeća međunarodna praksa.

Suverenitet i teritorijalni integritet SR Jugoslavije su neprikosnoveni: sva ponašanja, odluke Kfor i UNMIK, posebno specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN i šefa UNMIK, Bernara Kušnera, kojima se ne uvažavaju ili krše princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije, kao i sve mere, činjenja i nečinjenja, koji su u suprotnosti sa rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 (1999) ili Vojno-tehničkim sporazumom, ili predstavljaju pokušaj njihove revizije, SR Jugoslavija smatra nelegalnim i oni ne mogu proizvoditi pravna dejstva ili na bilo koji način obavezivati SR Jugoslaviju i njene organe.

Vlada SRJ upozorava da nikada nikome nije prepustila, niti namerava da prepusti, suverenitet nad bilo kojim delom svoje teritorije i da odlučno odbija taktiku obmanjivanja i skretanja pažnje sa savezništva UNMIK i Kfor sa terorističkom tzv. OVK. Posebno odbija sve poteze na liniji svršenih činova.

2. Masovna kršenja ljudskih prava

Teror i nasilje: albanski teror i nasilje, etničko čišćenje i genocid protiv nealbanskog stanovništva, pre svega Srba i Crnogoraca, ali i Roma, Muslimana, Turaka, Goranaca i drugih, razaranje njihovih kuća, uzurpacija i uništavanje privatne i državne imovine, opšti kriminal i haos u pokrajini, kontinuirano se odvijaju uprkos prisustvu skoro 50.000 naoružanih pripadnika Kfor i oko 2.200 policajaca UNMIK. To ubedljivo govori da Kfor i UNMIK ne izvršavaju osnovne obaveze iz svog mandata, posebno u pogledu garantovanja pune lične i imovinske sigurnosti svih građana pokrajine, pre svega Srba i Crnogoraca, koji su izloženi sistematskom etničkom čišćenju, teroru, ubistvima i kidnapovanju.

Vlada SR Jugoslavije insistira da Kfor i UNMIK bez odlaganja ispune sve svoje obaveze i što pre stvore uslove za bezbedan povratak svih prognanih na Kosovo i Metohiju.

Etničko čišćenje: od raspoređivanja Kfor-a i UNMIK-a, iz pokrajine je nasilno proterano preko 350.000 Srba, Crnogoraca, Roma, Muslimana, Turaka, Goranaca i drugog nealbanskog stanovništva. Na meti terorista su sve više i Albanci, lojalni građani Republike Srbije i SR Jugoslavije, koji su odbili da se povinuju zahtevima albanskih terorista i kriminalaca.

Upozoravajuća je činjenica da je samo tokom protekle nedelje iz pokrajine dodatno proterano preko 16.000 Srba, Crnogoraca, Roma, muslimana, Turaka, Goranaca i drugog nealbanskog stanovništva.

Najnovije zastrašivanje Srba u Kosovskoj Mitrovici, u čemu su direktno učestvovali i pripadnici Kfora, predstavlja samo još jedan primer proverene politike pritisaka na Srbe u cilju okončanja etničkog čišćenja pokrajine.

Terorizam: U periodu od 12. juna 1999. godine do 27. februara 2000. godine izvršeno je ukupno 4.354 terorističkih napada (4.121 na Srbe i Crnogorce), ubijeno 910 lica (811 Srba i Crnogoraca), ranjeno 802 (751 Srba i Crnogoraca) i kidnapovano 821 (757 Srba i Crnogoraca). Uništeno je, spaljeno ili ozbiljno oštećeno i preko 50.000 domova, mahom Srba, Crnogoraca i Roma.

Najnoviji teški zločini: Po surovosti i motivu, izdvajaju se granatiranje srpskog sela Goraždevac (7. januara); surova ubistva četvoročlane muslimanske porodice Skenderi u Prizrenu (11. januara); trojice Srba povratnika u selu Pasjane (16. januara); silovanje i ubistvo 11-godišnje devojčice albanske nacionalnosti iz Vitine od strane pripadnika Kfora (11. januara); raketni napad na autobus UNHCR (2. februara), kada je poginulo dvoje Srba, a više ranjeno; napad ručnom bombom na kafe-restoran "Bel ami" u Kosovskoj Mitrovici (3. februara), gde je povređeno 30 Srba, od kojih 8 teže; oružani napadi na srpska sela Banje, Svinjare i Suvo Grlo (5. februara), Lipljan i Bresje (7. februara), rušenje spomenika srpskom junaku Milošu Obiliću u mestu Obilić (7. februara), ubistvo dr Josifa Vasića i ranjavanje dr Vjenceslava Grozdanovića iz Gnjilana (26. februara).

Teroristički napadi izvan pokrajine: U uverenju da destabilizovanje situacije u što širem prostoru pogoduje ostvarenju njihovih separatističkih ciljeva, albanski teroristi sve češće napadaju civile i službena lica izvan administrativnog prostora pokrajine. Najnoviji primer pokušaja širenja terorizma izvan Kosova i Metohije je napad na patrolu Republičkog MUP-a na putu Bujanovac - Gnjilane, 26. februara ove godine, kada je ubijen major Republičkog MUP-a Srbije Slaviša Dimitrijević, a trojica ranjena, pri čemu je likvidiran i jedan od terorista Fatimir Ibiši, član tzv. kosovskog zaštitnog korpusa što jasno svedoči da tzv. kosovski zaštitni korpus nastavlja da deluje kao legalizovana tzv. OVK.

"Radni logori" za Srbe: U zatvorima terorističke tzv. OVK na Kosovu i Metohiji nalazi se više stotina otetnih srpskih civila, koji su smešteni u "radne logore", pod kontrolom tzv. OVK. U ovim "radnim logorima", koji se nalaze u selu Matične, 15 km od Prištine, selu Dušanovu kod Prizrena i u Drenici, primenjuju se krajnje surovi i nehumani postupci prema otetima. Pristup ovim licima je strogo zabranjen i poredstavnicima MKCK.

Pored toga, u Republici Albaniji se nalazi još oko 350 lica srpske nacionalnosti, koji su oteti na Kosovu i Metohiji.

Međunarodne snage na Kosovu i Metohiji su upoznate sa postojanjem ovih zatvora za otete Srbe, ali nisu do sada primenili nikakve mere ili akcije na oslobađanju kidnapovanih, što se, inače, smatra najnehumanijim kršenjem ljudskih i individualnih sloboda i prava.

Uništavanje kulturno-istorijskih spomenika: U genocidnom pohodu na pravoslavno-hrišćanske svetinje i spomenike, u vreme kada obeležavamo dve hiljade godina postojanja hrišćanstva, uništene su, spaljene ili ozbiljno oštećene 84 crkve i manastira. Spaljivanja i uništavanja crkava, manastira i kulturno-istorijskih spomenika sračunata su, takođe, na iskorenjivanje istorijskih tragova srpske duhovnosti i državnosti, u funkciji negiranja državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije nad Kosovom i Metohijom, što je direktno suprotno odredbama Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 i pratećim dokumentima.

Diskriminacija Srba i kulturni i duhovni genocid protiv Srba posebno se ispoljava kroz zatvaranje univerziteta, škola, pozorišta i medija na srpskom jeziku, pod izgovorom navodnih nastojanja da se očuva multietnička, multikulturna i multireligiozna struktura Pokrajine. Činjenica da se to radi tamo gde su Srbi uspeli da se održe u većem broju jasno pokazuje da Kfor i UNMIK direktno podstiču nastojanja šiptarskih terorista za razbijanje homogenih srpskih zajednica i da vrše neposredan pritisak na Srbe da napuste svoja vekovna ognjišta.

Primenom politike duplih standarda UNMIK uskraćuje zaposlenje Srbima, ali i Romima, muslimanima, Turcima i Gorancima i favorizuje Albance, čime grubo krši principe ravnopravnosti i multietničnosti.

Kfor i UNMIK snose isključivu odgovornost za masovno kršenje ljudskih prava u Pokrajini, za bezvlašće i haos i kršenje odredbi Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 o očuvanju multietničkog, multikonfesionalnog i multikulturnog karaktera Pokrajine, jer su postali direktan saučesnik u etničkom čišćenju i genocidu.

N A S T A V A K . . .