General Stanislav Galić

Pripadnici Sfora pre dva dana, u klasičnom terorističkom prepadu, u Banjaluci su uhapsili general-potpukovnika Stanislava Galića, savetnika za vojna pitanja predsednika Republike Srpske. Ovaj najnoviji čin "lova na Srbe" a uz učešće međunarodnih snaga, baš kao i raniji, nije prošao bez upotrebe i demonstracije sile.

Uhapšeni general-potpukovnik Galić, relativno manje poznat široj javnosti, do 1993. godine bio je komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa, a posle toga odlazi u penziju. Dolaskom Nikole Poplašena na mesto predsednika Republike Srpske, Galić postaje njegov vojni savetnik. Slobode je lišen iz zasede dok je odlazio na posao, a njegovo hapšenje propraćeno je, kao i u nekim sličnim slučajevima, blokadom saobraćaja i manifestacijom sile.

I ovo najnovije hapšenje, kao i ona ranija, tiču se što javnih što tajnih optužnica Haškog tribunala za navodne zločine koji se stavljaju na teret licima srpske nacionalnosti. Odvijaju se po manje-više poznatom scenariju u kome dominira brutalnost i neopravdana upotreba sile prilikom hapšenja. Najčešće su u pitanju zasede u okolnostima i mestima kada žrtva i da hoće nema ni vremena ni mogućnosti da pruži neki ozbiljniji otpor.

Tako je bilo i prilikom hapšenja generala Đorđa Đukića, koji je februara 1996. godine, zajedno sa pukovnikom Aleksom Krsmanovićem, lišen slobode na takozvanom "plavom putu" između Lukavice i Ilidže. Odveden je u Hag, a da neka čvršća optužnica, sem prvobitne, nije ni podignuta. Pušten je praktično mesec dana pre smrti koja je nastupila zbog karcinoma.

Među živima više nije ni Slavko Dokmanović, u vreme hapšenja (juni 1997) već bivši gradonačelnik Vukovara. Uhapšen je u blizini Erduta dok je odlazio na sastanak sa Žakom Klajnom koji mu je, uzgred, garantovao bezbednost. U zasedi na mostu preko Dunava našlo se čak tridesetak specijalaca. U Hagu je optužen za tobožnje zločine u Ovčari kod Vukovara. Ne sačekavši presudu Tribunala, obesio se u svojoj ćeliji koncem juna 1998. godine.

Nisu, međutim, svi od Tribunala optuženi uspeli da stignu do Haga. Tako su 10. jula 1997. godine britanski komandosi iz sastava Sfora, na obali jezera Gradina, ubili Simu Drljaču, penzionisanog načelnika policije iz Prijedora. Ubijen je u prisustvu sina i šuraka u momentu dok je pecao, a način na koji je ova operacija izvedena pokazao je da hapšenje u nekim slučajevima može da bude zamenjeno i pukom likvidacijom.

Istog dana u Prijedoru brutalno je uhapšen dr Milan Kovačević, upravnik tamošnje bolnice, takođe na prevaru. I njega je Tribunal teretio za nedokazane zločine. Posle godinu dana umro je u Haškom zatvoru zbog nebrige lekara i neblagovremeno pružene pomoći. Zbog navodnih zločina u logoru Omarska, u aprilu 1998. godine u Hag je odveden i Miroslav Kvočka iz Prijedora, a mesec dana kasnije iz Banjaluke Milojica Kos, sa istim obrazloženjem.

Prošlog juna, pod optužbom da je kršio Ženevsku konvenciju, zakone i običaje rata, put Haga otišao je i Srbin Milorad Krnojelac iz Srbinja.

Pod nedovoljno razjašnjenim okolnostima prošle jeseni odveden je iz svoje vikendice na Zlatiboru Stevan Todorović, bivši načelnik policije iz Šamca, koji je najpre prebačen u jednu od baza Sfora u Bosni, a potom u Hag.

U spektakularnoj akciji na putu Ustiprača - Srbinje, pre otprilike godinu dana, ubijen je hicem u glavu karate-trener Dragan Gagović u vozilu i pred očima šestoro dece. Pripadnici Sfora objašnjavali su da su vatru otvorili u samoodbrani, a da praktično nisu ni pokušali da privedu ovog Srbina optuženog za ratne zločine u blizini Foče.

Pod obrazloženjem da ga privode zbog genocida, u vreme i posle pada Srebrenice, kod Brčkog je prošlog decembra kidnapovan general Radislav Krstić, komandant Petog korpusa Vojske Republike Srpske...

Početkom juna ove godine u Prijedoru je, u dvorištu svoje kuće, uhapšen Dragan Kolundžija optužen za navodne zločine u logoru Keraterm. Torturu privođenja, pored njega, prošao je i Mladen Madžar, za koga je kasnije utvrđeno da je uhapšen greškom.

Mesec dana kasnije u brzoj akciji u blizini svog stana uhapšen je i Radoslav Brđanin, u tom momentu narodni poslanik u Skupštini RS i lider Narodne stranke RS. Odveden je u Tuzlu, pa zatim u Hag.

U međuvremenu bilo je još ovakvih akcija Sfora u Bosni, ali i van ove regije. Uz svu perfidnost austrijskih vlasti i nepoštovanje ustaljenih običaja diplomatske prakse, krajem avgusta ove godine general-pukovnik Momir Talić, načelnik Generalštaba Vojske Republike Srpske, odveden je u Hag iz Beča, gde se nalazio kao gost na Vojnoj akademiji i učesnik stručnog seminara.

Postaje jasno da pravila u lovu na ljude, po optužnicama Haškog tribunala nema, a razlozi postaju sve manje važni. Lov na Srbe se nastavlja, a prilikom svake nove akcije sa zapada stižu opravdanja da se uhapšenici nalaze na listama Tribunala, da su njihova zlodela evidentna i potkrepljena dokazima, ali i nova zastrašivanja da time lista nije zaključena.

NASTAVAK KOMENTARA