Milena Pavlović Barili: Kompozicija

Povodom devet decenija od rođenja slikarke Milene Pavlovich Barili (1909-1945) u galeriji "Progres" u Beogradu tokom novembra i decembra traje izložba njenih radova

Petar Đuza

Himera slikarke i pesnikinje Milene Pavlovic Barili (1909 - 1945) ponovo otkriva ovu umetnicu, Srpkinji po majci, po ocu italijanske krvi, kao licnost bez presedana u našoj istoriji moderne umetnosti, o kojoj odocnelo spoznajemo nepoznate detalje i kao otkrovenje, kao postnadrealisticki psalam, sagledavamo njena dela iz novog ugla, pod drugom svetlošcu.

Milena Pavlović Barili: Autoportret sa kičicom

Opsenar spiritualne melanholije, arhitekta sna i sanjarenja, koja je kao akrobata, u svom slikarstvu, svekolikog kratkog života (samo 36 godina), hodala po napregnutoj niti snovidenja, ovom izložbom otvara još neke nama dosad nepoznate predele svog autenticnog bajkolikog sveta. Povodom Milenine izložbe na Jelisejskim poljima, kako je zabeležilo "Vreme" 16. aprila 1938. godine, upucen je izazov kriticarima da ucestvuju u formiranju slikarskog pravca gde Barili. Njena senzacionalna pojava pred pariskom publikom podstakla je polemiku i pridobila Bretonovu, Koktoovu, De Kirikovu, Lotovu naklonost, a Pol Valeri je pred slikom "Devojka sa lepezom" stajao citav sat. Ali, slikarski pravac gde Barili ni do danas nije formiran.

Teorijski i kriticki zapisi svedoce svaku životopisnu pojedinost Barilijeve. Ali, kao i kod svakog velikog i autenticnog, samosvojnog, umetnika spirala otkrivanja krece se u obrnutom smeru: ka sve vecim nepoznanicama. Preobražavana je u brojnim uticajima, školama. Završila je Kraljevsku umetnicku školu u Beogradu. Zaodenuta je kulturnim kaleidoskopom Minhena, Madrida, Londona, Pariza, Njujorka, drevnog Rima, paletom Venecije i Firence. Nadahnjivana je vizantijskim plavetnilom i krilatim glasnicima. Renesansna poezija Boticelija i Đordonea, u putenim venerama i madonama, došla je do izražaja, kako Protic primecuje, "narkoticna poezija setne, ženske strane njenog tela". Ekspresionisticki portreti bližnjih bili su slikarkin omaž akademijama i profesorima. Nadrealistickim, bretonovskim jezikom ona ce kazivati "... usred zvezdane jeze"... kad ..".vidi samo snove..". Umesto citata i kopiranja, Barilijeva je opsednuti poet slikarstva. Otuda, njeni stihovi su kljuc, svojevrsna oniristicka šifra "Enigmatskih kompozicija", kao što su u obrnutom smeru ocitovanja, njene slike osnova pesnicke enigme.

Milena Pavlović Barili: Anđeli

U stvaralaštvu Barilijeve nema kalupa, stereotipa, šablona, klišetiranih i vec izandalih stilskih šema evropskog modernizma na zalasku.

Originalna i samosvojna, Milena Pavlovic Barili je mag, pesnik protivrecnosti, suprotnosti, sinkretizma. Kao što stihovima kazuje: "... na kutku oblaka/spava nejasna tuga" - slikarka intuitivno naglašava da njene mede likovnosti nalaze jedino uporište u basnama, mitovima i homoljskim predanjima usred Pariza, Njujorka, Vašingtona, Kalifornije, Londona, Rima.

Milena Pavlović Barili: 18. psalm

Njen senzibilni duhovni nemir i veciti izazov oseca se u citavoj atmosferi postavke izložbe. Ponajpre, ponajviše, u bronzanom odlivku, slikarkih ruku - svakako, najupecatljivijem autenticnom fragmentu. Intimnom porodicnom i dokumentarnom fotografijom, licnom slikarkinom toaletom, garderobom, odeždama, haljinama, cipkanim velurima, kao njenom stilu života, odžvanja metafizicka rapsodija jave i sna.

Za Milenu su govorili da je graciozna i lepša od svojih slika. Nije bez dubokog razloga slikarka otkrivala poetsko snovidenje u samoposmatranju, introspekciji. Svevidela je vlastiti lik, stasitost, culnu, uzvišenu ženstvenu lepotu, posebno u ciklusu njenih predivnih reklamnih kreacija za velike modne magazine, poznate parfeme i firme: "Vog", "Tekstron vog", "Harpers bazar", magazin "Herst", "Taun i kantri". Zracila je harizmaticnom lepotom i lako osvajala visoke aristokratske krugove. Na javnoj sceni dominira njena intelektualna opsena. U privatnom životu, krhkog zdravlja, kontemplativna, zamišljena nad vecitim temama života i smrti.

Milena Pavlović Barili: Madonna

Milena je oslikavala kreaciju vlastitih telesnih draži, ali i morfologiju osamljene meditativnosti i unutarnjeg duhovnog rascepa. Stoga, izloženi licni predmeti i eksponati mogu se posmatrati i kao elementi za bliže i jasnije tumacenje njenih slikovnih, simbolickih alegorija.

Akvarelski lazuri, osecajni, liricni transparentni slivovi boje, u ciklusu enigmatskih i fantasticnih kompozicija, svedene na dvodimenzionalnu ravan, rezultat su slikarskog postupka koji je primenjivala u radu na radovima za ugledne modne magazine. U jednom momentu poistoveceno je ilustratorsko i slikarsko umece.

Milenino imaginarno plasticko pesništvo je metaforicno, prebogato znacenjima i porukama. Kada postnadrealisticki reinterpretira Bretona i De Kirika, Boticelija, Đordonea, kada ostrašcene autoportrete oslikava izazovnim telom nimfi, i venera, u njenom slavljenju anticke mitologije slikarkino delo je svojevrsna poruka. Po legendi, Dodonska zvona na hrastovima, u Zevsovom prorocištu, u Epiru, kada su odžvanjala služila su za proricanje. Tu prorocansku zvonjavu kao da neprestano slušamo kroz Milenine melanholicne slike.