Beograd, 28. jul (Tanjug) - Savezno ministarstvo za inostrane poslove objavilo je danas Memorandum Vlade Savezne Republike Jugoslavije o sprovođenju Rezolucije Saveta bezbednosti UN-a 1244.

U Memorandumu se, između ostalog, iskazuje nezadovoljstvo što se pojedine ključne odredbe tog dokumenta ne primenjuju, pa čak i flagrantno krše, sa veoma ozbiljnim posledicama, pre svega, po srpsko i crnogorsko stanovništvo južne srpske pokrajine.

Prenosimo tekst Memoranduma u celini:

1. Političko rešenje u okviru SR Jugoslavije: Prihvatanjem dokumenta Ahtisari-Černomirdin i doslednim sprovođenjem relevantnih odredbi Rezolucije SB-a 1244 (1999), od 10. juna 1999. godine, i pratećih dokumenata u okviru predviđenog roka, SR Jugoslavija je potvrdila opredeljenje za mirno rešenje situacije na Kosovu i Metohiji. Na osnovi suštinske autonomije i garantovanja pune ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica na Kosovu i Metohiji, u okviru suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije i SR Jugoslavije, jedini pravi put za uspostavljanje takve autonomnije za južnu srpsku pokrajinu jeste direktan dijalog predstavnika države i svih nacionalnih i etničkih zajednica.

2. Odgovornost Saveta bezbednosti: Rezolucijom 1244 Savet bezbednosti UN-a nedvosmisleno je potvrdio suverenitet i teritorijalni integritet SR Jugoslavije nad Kosovom i Metohijom.

Polazeći od toga, SR Jugoslavija je prihvatila raspoređivanje međunarodnog bezbednosnog i civilnog prisustva na Kosovu i Metohiji, pod pokroviteljstvom UN-a i sa mandatom UN-a.

Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 (1999) jasno definiše okvir međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva na Kosovu i Metohiji, koje je integralni deo jedinstvenog ustavno-pravnog, privrednog, finansijsko-monetarnog, carinskog i poreskog sistema SR Jugoslavije. U skladu s tim, SR Jugoslavija, kao domaćin Misije UN-a, inicirala je da se sveobuhvatnim sporazumom između UN-a i SR Jugoslavije regulišu sva relevantna pitanja statusa međunarodnog bezbednosnog (Kfor) i civilnog (UNMIK) prisustva tokom njihovog boravka u srpskoj južnoj pokrajini.

3. Stanje: I pored toga što je SR Jugoslavija u potpunosti izvršila i dosledno izvršava sve svoje obaveze, dosadašnjim tempom i rezultatima u sprovođenju Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 (1999) i pratećih dokumenata nikako ne možemo biti zadovoljni. Naprotiv, mnogi pokazatelji alarmantno upozoravaju na to da se pojedine ključne odredbe Rezolucije ne primenjuju, pa čak i flagrantno krše, sa veoma ozbiljnim posledicama, pre svega, po srpsko i crnogorsko stanovništvo Pokrajine, kao i pripadnike nealbanskih nacionalnih manjina i etničkih grupa.

To se, pre svega, odnosi na činjenicu da Kfor i UNMIK ne ispunjavaju svoje obaveze o garantovanju bezbednosnog okruženja, bezbednosti građana, ostvarivanje javnog reda i mira i zakonitosti, što je bezuslovna obaveza ustanovljena u op. par. 9 Rezolucije SB-e 1244 (1999). Posledice su više nego očigledne: masovno svakodnevno nasilje širom Pokrajine, terorizam, ubijanje civila, kidnapovanje, uzurpacije, kriminal i bezakonje i etničko čišćenje. Sve to može da ima dalekosežne posledice, kako na proces stabilizovanja situacije u Pokrajini, tako i na razvoj u širem regionu.

4. Suverenitet i teritorijalni integritet SR Jugoslavije: Neprihvatljiv je i nema osnova u Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244 (1999) stav, izražen u izveštaju o UNMIK-u (S/1999/779, od 12. jula o.g. par. 35) da je Savet bezbednosti, Rezolucijom 1244 (1999), preneo na "privremenu administraciju (UNMIK) de fakto vlast "nad teritorijom i narodom Kosova" i da je time, praktično, suspendovan suverenitet SR Jugoslavije na teritoriji Kosova i Metohije. Po tom tumačenju SR Jugoslavija, tobože pravno, zadržava suverenitet, pri čemu su sva zakonodavna i izvršna ovlašćenja, uključujući administraciju pravosuđa, poverena UNMIK-u. Navedeni pristup nema osnova u Rezoluciji SB-a 1244 (1999), jer je suverenitet i teritorijalni integritet SR Jugoslavije nedvosmisleno garantovan.

Svi stavovi, ponašanja i odluke koji ne uvažavaju princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije ili predstavljaju njegovo kršenje, koji označavaju suprotstavljanje i neispunjavanje, ili pak reviziju Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 (1999) ili vojno-tehničkog sporazuma, od 9. juna 1999. godine, nisu prihvaltjivi, niti mogu proizvoditi pravna dejstva ili na bilo koji način obavezivati SR Jugoslaviju i njene organe.

5. Mandat: Rezolucijom je jasno određena odgovornost "međunarodnog bezbednosnog prisustva" na Kosovu i Metohiji (op. para. 9), a generalni sekretar je ovlašćen da ustanovi "međunarodno civilno prisustvo" na Kosovu i Metohiji (op. par. 10 i 11), s ciljem da obezbedi "privremenu administraciju" na Kosovu i Metohiji, pod kojom stanovnici Kosova i Metohije mogu da uživaju "suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije".

Limiti "privremene administracije" su, dakle, jasno određeni Rezolucijom (op. par. 10), što je potvrđeno i u tački 5 Aneksa II (o "uspostavljanju privremene administracije za Kosovo, kao dela međunarodnog civilnog prisustva, pod kojim će narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije"). Po međunarodnim standardima, "suštinska autonomija" podrazumeva da se neke specifične nadležnosti i prava, kao što su pravo na upotrebu jezika manjina, školovanje i informisanje na maternjem jeziku pripadnika manjina, zaštita i negovanje sopstvene kulture i tradicije, kao i poslovi lokalne uprave, prenose na autonomnu oblast, što se ostvaruje u okviru šireg ustavno-pravnog poretka suverene države.

Prema tome, ne može biti ni govora o vršenju funkcija koje izlaze iz okvira "suštinske autonomije", na šta se pretenduje u izveštaju. SR Jugoslavija, dakle, i Republika Srbija zadržavaju svoja ovlašćenjha, funkcije i nadležnosti na Kosovu i Metohiji, izuzev onih koje prema međunarodnim standardima mogu da se smatraju ovlašćenjima i nadležnostima "suštinske autonomije". To, između ostalog, uključuje pitanja kao što su: jedinstveni uslovi privređivanja, režim prelaska državnih granica, jedinstveno tržište i monetarno-finansijski režim, dinar kao jedinstvena moneta u jedinstvenoj zemlji i tržištu, režim ličnih dokumenata, jedinstveni pravni sistem i svi pravni postupci (građanski, krivični, upravni), sve međunarodne obaveze koje je SR Jugoslavija preuzela i koje se ostvaruju na njenoj jedinstvenoj teritoriji (dokumenta o ostvarivanju prava čoveka, zabrana diskriminacije i dr.) itd.

6. Specijalni predstavnik: Savet bezbednosti UN-a nije ovlastio specijalnog predstavnika generalnog sekretara da arbitrarno odlučuje koje će zakone SR Jugoslavije i Republike Srbije da primeni na Kosovu i Metohiji, a koje neće. Kosovo i Metohija je autonomna pokrajina - sastavni deo jedinstvenog ustavno-pravnog, privrednog, finansijsko-monetarnog, fiskalnog, deviznog, carinskog, saobraćajnog i dr. sistema Republike Srbije i SR Jugoslavije.

U skladu sa obavezom poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije na Kosovu i Metohiji, specijalni predstavnik je dužan da poštuje Ustav i druge savezne propise, kao i Ustav Republike Srbije, republičke zakone i druge propise. Vlada SR Jugoslavije insistira na tome da se to u potpunosti poštuje u praksi.

7. Sporazum: Na istim linijama je neprihvatljiv i stav kojim UNMIK najavljuje spremnost da "sklopi aranžmane" sa SR Jugoslavijom "u cilju olakšavanja aktivnosti UNMIK-a na teritorijama SR Jugoslavije izvan Kosova" (par. 36 izveštaja), čime se Kosovo i Metohija de fakto tretira kao zasebna teritorija. SR Jugoslavija, kao zemlja domaćin međunarodnog bezbednosnog i civilnog prisustva na Kosovu i Metohiji, pod okriljem UN-a, i dalje ostaje otvorena i traži potpisivanje sveobuhvatnog sporazuma sa UN-om o regulisanju statusa međunarodnog prisustva pod pokroviteljstvom UN-a i svim drugim relevantnim pitanjima.

8. Bezbednost i zaštita građana: Na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 (1999), op. par. 9 tačka C i D, i Vojno-tehničkog sporazuma (tačka 1, tačka 2), odgovornost za bezbednost i zaštitu svih građana, za održavanje javnog reda i mira i za uspostavljanje i održavanje bezbednosnog okruženja u Pokrajini, danom povlačenja jugoslovenskih snaga preuzelo je međunarodno bezbednosno prisustvo pod okriljem UN-a, tj. Kfor. Međutim, uprkos jasne obaveze Kfora, svedoci smo izuzetno teških problema zbog neopravdanog odugovlačenja Kfora sa izvršavanjem svojih obaveza.

Bezbednosni vakuum, nastao povlačenjem jedinica VJ i policije i posebno odsustvo bilo kakve kontrole ulazaka na teritoriju SR Jugoslavije preko međunarodne granice koja nije zaštićena, kako je to zahtevano i dogovoreno, rezultiralo je upadom na jugoslovensku teritoriju velikog broja stranih državljana, terorista tzv. OVK-e i drugih kriminalnih bandi iz Albanije. Ogroman broj ovih stranih državljana, koji se i dalje nalaze na teritoriji Kosova i Metohije, bez ičijeg nadžora i kontrole, ugrožavaju bezbednost svih građana Pokrajine, a pre svega Srba i Crnogoraca, te pripadnika nacionalnih manjina ili etničkih grupa (Goranci, Turci, Romi i dr.).

9. Povratak izbeglica i raseljnih lica: Jedan od prioritetnih zadataka Kfora i UNMIK-a na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 (1999), op. par. 9 pod c i op. para. 11, pod k, kao i Aneks II, tačka 4 i tačka 7, jeste uspostavljanje bezbednosnog okruženja i osiguranje bezbednog i neometanog povratka svih izbeglica i raseljenih lica svojim kućama. U pogledu nealbanskog stanovništva u Pokrajini, pre svega Srba i Crogoraca, Kfor i UNMIK ne samo da nisu ispunili svoje obaveze, već su, nažalost - svojim nedopustivo tolerantnim stavovima prema albanskim teroristima, tzv. OVK-i i drugim kriminalnim bandama - odgovorni za masovni progon Srba, Crnogoraca, Roma, Muslimana, Goranaca, Turaka i drugih iz Psokrajine.

Vlada SR Jugoslavije insistira da Kfor i UNMIK bez odlaganja ispune sve svoje obaveze i što pre stvore uslove za bezbedan povratak svih prognanih sa Kosova i Metohije.

10. Razoružanje tzv. OVK-e: Najveći problem na bezbednosnom planu predstavlja neizvršavanje obaveza utvrđenih u op. par. 9 pod B i op. par. 15 Rezolucije, o demilitarizaciji i razoružanju tzv. OVK-e i svih drugih naoružanih albanskih grupa. Terorističkoj OVK-i ostavljeno je vreme od 90 dana za demilitarizaciju i razoružanje, dok je povlačenje jedinica VJ, što predstavlja daleko složeniji poduhvat, obavljeno u neuporedivo kraćem roku od samo 11 dana. Neopravdano tolerantan odnos Kfora prema tzv. OVK-i otvorio je mogućnost da se na razne načine sabotira ova imperativna obaveza po Rezoluciji i ohrabre albanski teroristi i ekstremisti da neometano nastavljaju sistematsko nasilje, terorističke akte i masovnu represiju, posebno protiv Srba i Crnogoraca.

Izbegavajući da se sprovede razoružanje albanskih Terorista, i navodni dogovori Kfora i terorističke tzv. OVK-e nisu ništa do obična manipulacija javnosti, jer je i Kforu i svima poznato da tzv. OVK predstavlja samo grupe bandita i kriminalaca, narko dilera i ubica koji nastoje da Kosovo i Metohiju pretvore u centar za ilegalno snabdevanje svetskog tržišta narkoticima.

Posledica toga je otvoreno etničko čišćenje, uz prisustvo Kfora i UNMIK-a.

11. Masakr Srba u Starom Grackom: Gnusni masakr 14 srpskih seljaka, žena i dece u selu Staro Gracko, u opštini Lipljan, 23. jula ove godine, koje su albanski teroristi zlostavljali i ubili u neposrednoj blizini mesta gde je smešten jedan od kontingenata Kfora, predstavlja najmonstruozniji zločin od dolaska Kfora i UNMIK-a u Pokrajinu. To je poslednja u nizu tragedija koje su direktna posledica nedopustivog neispunjavanja obaveza Kfora i UNMIK-a da, ni posle šest nedelja od preuzimanja pune odgovornosti UN-a za bezbednost celokupnog stanovništva Pokrajine, razoružaju albanske teroriste i onemoguće sistematski teror nad Srbima i drugim nealbanskim stanovništvom.

Svu odgovornost za ovaj masakr i druge zločine nad nedužnim civilima snose Kfor i UNMIK, jer i dalje ne preduzimaju efikasne i energične mere na koje ih obavezuju Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 (1999) i Vojno-tehnički sporazum, kako bi smesta zaustavili i potpuno onemogućili svako dalje divljanje albanskih terorista.

Vlada SR Jugoslavije zahteva da UN preduzme sve mere kako bi počinioce zločina u selu Staro Gracko, kao i svih drugih zločina, stigla zaslužena kazna i da bi se oni efikasno sprečili u daljem sejanju straha i smrti širom Pokrajine. Uslov da se ubuduće spreče ovakve tragedije jeste da Kfor i UNMIK u potpunosti ispune sve svoje obaveze iz Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 (1999) i Vojno-tehničkog sporazuma, pre svega da neodložno sprovedu potpuno razoružanje tzv. OVK-e i svih albanskih naoružanih terorističkih bandi, i time osiguraju bezbednost svim građanima Kosova i Metohije i stvore uslove za normalan život u južnoj srpskoj pokrajini.

Nedavni događaji u Orahovcu i provokacija 300 uniformisanih pripadnika tzv. OVK-e, uprkos prisustva pripadnika Kfora, takođe jeste još jedna potvrda nepridržavanja odredbi Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 (1999) i nedopustivo pristrasnog odnosa Kfora i UNMIK-a prema albanskim teroristima.

12. Istraga zločina; patološka identifikacija žrtava: U interesu pridobijanja poverenja svih stanovnika Pokrajine, posebno Srba i Crnogoraca, i uspostavljanja normalnih međuetničkih odnosa i vraćanja narušenog poverenja, kao važnog preduslova za normalizovanje ukupne situacije u Pokrajini, Kfor i UNMIK su dužni da sprovedu detaljnu i objektivnu istragu svih zločina. Ovo se posebno odnosi na masovne zločine genocidnog karaktera, motivisane međuetničkom mržnjom. U tom kontekstu, od posebne važnosti je zadatak Kfora i UNMIK-a da momentalno sprovedu istragu masakra u selu Staro Gracko i počinioce ovog užasnog zločina zasluženo i primereno kazne.

Vlada SR Jugoslavije insistira na tome da se u istragu, kao i u proces utvrđivanja identiteta svih poginulih na Kosovu i Metohiji, neizostavno uključe nadležni jugoslovenski istražni organi i specijalisti sudske medicine - patolozi.

13. Etničko čišćenje: Prema pouzdanim informacijama i nekompletnim podacima, koje potvrđuju i izjave zvaničnih predstavnika UNMIK-a (S.V. De Mello, od 14. jula o.g.), zbog nastavljanja ubistava, kidnapovanja, pljački njihove imovine, masovnih spaljivanja srpskih sela i kulturno-istorijskih i religioznih svetinja i drugih vidova zastrašivanja, preko 165.000 Srba i Crnogoraca, prema podacima UNHCR-a, napustilo je Kosovo i Metohiju.

- U Srbiji i Crnoj Gori je registrovano 78.536 privremeno raseljenih, u Beogradu 24.293, a procenjuje se da ih je ukupno 33.988. U Novom Sadu je registrovano 3.134, a procena je da ih ima 5.720; najviše prognanih Srba i Crnogoraca sa Kosova i Metohije nalazi se u Kraljevu i okolini, gde je registrovano 51.136 lica, a smešteno čak 74.983 osobe (podaci zaključno sa 19. julom o.g.).

- Istovremeno, UNHCR procenjuje da je od dolaska Kfora i UNMIK-a na Kosovo i Metohiju u Crnu Goru izbeglo 21.444 Srba, Crnogoraca i Roma (podaci do 19. jula o.g.).

- Etnički su potpuno očišćeni Prizren, Đakovica, Peć, Srbica, Podujevo, Vučitrn, Glogovac, a u toku je finalno etničko čišćenje u Gnjilanu, Urosevcu, Kosovskoj Mitrovici, Lipljanu; iz Kosova Polja je proterano preko 3.000 Srba, odnosno 40 procenata stanovnika; u selima Džakovo, Osojane, Tučepom, Koš, Žač, Belica, Krnjice i Matičane, u opštini Istok, nema više Srba; iz sela Topličane, Rujice, Magure, Slovinj, Staro Gracko, nasilno su isterane 32 srpske porodice.

- Zapaljena su čitava naselja u kojima živi pretežno srpsko stanovništvo - Istok, Klina, Donja Lapašnica, Obrandža, Velika Reka, Perane, Lauše, sela u okolini Podujeva, Grace, Donja Dubica, Zočište, Orahovac, Naklo, Vitomirica, Belo Polje, Kajlovica, Aloš - Topličane, Krajište.

- Ubijeno je 96 lica, od kojih je 8 zaklano i 28 izmasakrirano.

- Kidnapovana su 223 lica, nestale 22 i ranjene 43 osobe.

- Samo u Prištini je prijavljeno 120 slučajeva fizičkih napada i maltretiranja i registrovan 201 slučaj ozbiljnih pretnji.

- Prijavljen je 251 slučaj obijenih i opljačkanih kuća i stanova, 253 slučaja obijanja i nasilnog useljenja u stanove samo u Prištini i oko 120 u Kosovskoj Mitrovici.

- U Prištini je spaljeno 68 kuća, u Gnjilanu 53, 80 u Urosevcu, veliki broj u Lipljanu, 70 u selu Mušutište, u Štimlju 32 i u opštini Istok vise od 400 kuća; zapaljeno je 9 stanova samo u Prištini.

- Ukradeno je preko 5.000 automobila (ove brojke neprekidno rastu, dok je broj neprijavljenih i neregistrovanih albanskih zlodela daleko veći, kako zbog pokidanih komunikacija, tako i zbog straha od osvete).

- Vandalski je oštećeno ili zapaljeno pet srednjovekovnih srpskih manastira od izuzetne istorijske vrednosti, među kojima su manastir Svete trojice iz 1315, manastiri Sv. Marka iz 14. veka kod Koriše i Devič iz 1434. godine; srušena je crkva Presvete Bogorodice iz 1315. godine u selu Mušutište.

- Samo u Prištini, gde je smešteno i sedište komande Kfora, registrovano je rušenje pet spomenika kulture, među kojima su i spomenici velikana srpske i crngoorske književnosti Vuka Karadžića i Petra Petrovića Njegoša, u samom centru Prištine;

- Uništeno je 20 crkava i verskih objekata; spaljene su srpske crkve u Prizrenu, Orahovcu, Đakovici, Vučitrnu, Samodrežu i Velikoj Reci; pokušano je paljenje mitropolije u Peći i hrama Sv. Spasa u Prištini; izvršen je teror nad sveštenstvom SPC-a u manastiru Devič (silovana je monahinja) i crkvi Sv. Nikole u Prištini.

- Vandalizam terorista i ekstremista koji ne nailazi na odgovarajuće mere i akcije Kfora i UNMIK-a, ne zaobilazi čak ni groblja, na kojima se masovno uništavaju srpski nadgrobni spomenici.

- Izvršeni su masovni oružani napadi na srpske sela: Slovinj, Matičane, Orahovac, Konjuh, Brivojce, Gornja Brnjica, sela u okolini Kosovske Kamenice, Grmčar, Magila, Ajvalija, sva sela regiona Istok-Klina.

- Opljačkana su srpska sela Mužičani, Slivovo, Orlović, Dragaš, okolina Kosova Polja, Sofalija, Livadice, Mirovac, Sirinička župa i iz njih proterani stanovnici. (Aneks - pregled terorističkih i drugih akata nasilja u pokrajini Kosovo i Metohija u periodu od 12. juna do 27. jula 1999. godine, prema podacima Centra za mir i toleranciju u Prištini.)

14. Dijalog: Terorizam tzv. OVK-e ispoljava se drastičnim napadima na živote Srba, Crnogoraca, Roma, Mmuslimana i nealbanaca u celini, svakodnevnim ubistvima, paljenjem porodičnih kuća, rušenjem i skrnavljenjem pravoslavnih svetinja i kulturnih spomenika.

Svi ovi problemi poznati su predstavnicima Kfora i UNMIK, kako iz neposrednog saznanja, tako i iz dijaloga sa zvaničnim predstavnicima Republike Srbije i SR Jugoslavije, a posebno sa predstavnicima Komiteta Savezne vlade SR Jugoslavije za saradnju sa UNMIK-om.

Vlada SR Jugoslavije smatra da je ovaj dijalog koristan i da ga treba produbljivati, kako bi praktičan rezultat na poboljšanju bezbednosne i ukupne situacije u Pokrajini bio pozitivan.

15. Uzurpacija: Albanski teroristi i ekstremisti, pod izgovorom da su bivši radnici, a uz blagonaklon stav Kfora, nasilno i planski okupiraju i preuzimaju sva javna preduzeća i institucije od lokalnih vlasti, preko vitalnih državnih preduzeća, do saveznih organa. Cilj tzv. OVK-e je da uzurpiranjem i nasilnim zaposedanjem ustanova, dobara i preduzeća stvori novo faktično stanje koje bi međunarodno prisustvo samo verifikovalo i legalizovalo, čime bi Kosovo i Metohija postali etnički čisti - albanski.

UNMIK i Kfor, nažalost, ne preduzimaju mere u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 (1999) da spreče bezakonje i uspostave javni red i mir, što predstavlja flagrantno kršenje Rezolucije. Štaviše, posredno, a često i neposredno, pojedinci ili delovi Kfora i UNMIK-a pružaju podršku ovakvom ponašanju tzv. OVK-e.

U skladu sa obavezama Kfora i UNMIK-a da obezbede punu zakonitost u Pokrajini, Vlada SR Jugoslavije zahteva da se sva nelegalno uzurpirana privatna i državna svojina, kao i javna dobra (državne institucije, fabrike, trgovine, benzinske pumpe i dr.) bez odlaganja vrate u pređašnje stanje.

Sadašnja kritična situacija u oblasti bezbednosti i ljudskih prava objašnjava se činjenicom da još nisu raspoređene međunarodne policijske snage. To predstavlja neprihvatljiv i neopravdan izgovor, imajući u vidu da je upravo dužnost UNMIK-a i Kfora blagovremeno organizovanje policije na Kosovu i Metohiji, odnosno, bezuslovno garantovanje bezbednosnog okruženja, javnog reda i mira i poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda.

16. Neprikosnovenost privatne i državne svojine: Međunarodno prisustvo pod okriljem UN-a je obavezno da osigura poštovanje neprikosnovenosti prava privatne i državne svojine. Polazeći od obaveze Kfora i UNMIK-a da osiguraju poštovanje zakona, Vlada SR Jugoslavije insistira na tome da se sva uzurpirana privatna i državna imovina (državne institucije, javna dobra, fabrike i druga privredna dobra itd.) vrati legalnim vlasnicima.

U tom smislu pozdravljamo stav specijalnog predstavnika Bernara Kušnera da se zauzeti stanovi protivpravno iseljenih vlasnika moraju isprazniti i vratiti njihovim vlasnicima...

Memorandum Vlade SRJ o sprovođenju Rezolucije 1244 (Nastavak)