Narodna skupština Republike Srbije, na sednici održanoj 4. februara 1999. godine, razmatrala je aktuelna pitanja rešavanja problema na Kosovu i Metohiji, pretnje agresijom NATO pakta našoj zemlji, Stavove Kontakt grupe od 29. januara ove godine i Poziv Kontakt grupe za učešće na razgovorima u Francuskoj 6. februara 1999. godine, i usvojila sledeće

1. Narodna skupština najoštrije osuđuje pretnje NATO pakta našoj zemlji i narodu. Te pretnje su u potpunoj suprotnosti sa proklamacijama međunarodne zajednice da je za mirno rešenje problema na Kosovu i Metohiji i predstavljaju otvorenu podršku separatistima i teroristima.
2. Ponašanje NATO pakta je otvorena pretnja agresijom protiv suvereniteta i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije, kao nezavisne zemlje, osnivača i članice UN, što je kršenje principa Povelje UN i posebno člana 2, stav 4. Povelje UN.
3. NATO pakt je regionalna vojna organizacija, a članom 53, stav 1. Povelje UN izričito je naglašeno da regionalni aranžmani ili regionalne organizacije ne mogu da preduzmu ni jednu prinudnu akciju bez ovlašćenja Saveta bezbednosti. Savet bezbednosti UN nije ovlastio NATO da preduzme mere prinude protiv SR Jugoslavije i zato pretnja NATO-a predstavlja direktno kršenje Povelje UN i ugrožavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše zemlje.

4. Narodna skupština ocenjuje da takvim ponašanjem NATO pakt gazi osnovne principe međunarodnih odnosa, same osnove međunarodnog poretka i predstavlja pretnju po međunarodni mir i bezbednost.
5. SR Jugoslavija vodi otvorenu politiku mira, dobrosusedstva i ravnopravne saradnje sa svim zemljama i organizacijama koje takvu saradnju prihvataju, nikoga ne ugrožava niti sa njene teritorije preti opasnost bilo kome. Sledeći dosledno politiku mirnog rešavanja svih otvorenih pitanja SR Jugoslavija je faktor mira i stabilnosti u regionu. Odlučni smo u zaštiti svojih legitimnih državnih i nacionalnih interesa, a pre svega, suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje, u skladu sa principima Povelje UN, završnog dokumenta iz Helsinkija i Pariske povelje.
6. Narodna skupština Republike Srbije ističe da u slučaju agresije na našu zemlju, suverenitet i teritorijalni integritet, slobodu, nezavisnost, živote i imovinu naših građana - branićemo se svim sredstvima. U odbrani otaxbine odlučni smo i jedinstveni.

1. Republika Srbija ostaje privržena mirnom političkom rešenju problema na Kosovu i Metohiji. Odlučni smo u traženju načina da se problemi reše dijalogom uz poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje, obezbeđivanjem pune ravnopravnosti svih građana i svih nacionalnih zajednica koje žive na Kosmetu.
2. Pozivima na pregovore Kontakt grupa kuca na otvorena vrata. Srbija i SR Jugoslavija su dokazale da su za političko rešenje i da sve čine da se ono postigne dijalogom svih nacionalnih zajednica sa Kosova i Metohije.
3. Uz isticanje opredeljenja za mirno i političko rešenje aktuelnih problema na Kosovu i Metohiji, Narodna skupština ukazuje i na krupne, nedopustive i krajnje jednostrane stavove u predlozima Kontakt grupe koji su neprimereni prema jednoj suverenoj državi.
4. Uz deklarativno zalaganje za suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i SR Jugoslavije, istovremeno se nude i rešenja koja ugrožavaju i dovode u pitanje naš suverenitet i integritet, predlažući čak i konfederalne elemente kao što je obavezna saglasnost Kosmeta kada je u pitanju promena granica Kosmeta i proglašenje vanrednog stanja.
5. Iz zemalja koje se formalno zalažu za suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i SR Jugoslavije istovremeno nam se preti i šalju milioni dolara finansijske pomoći, oružja i opreme teroristima.

6. Posebno zaslužuje osudu da deo međunarodne zajednice na jednom unutrašnjem pitanju - pravu države na borbu protiv separatizma i terorizma - daje podršku subjektivitetu separatista i terorista i u istu ravan stavlja suverenu državu i one koji tu državu hoće da ruše.
7. Pogotovo je neprihvatljivo izjednačavanje odgovornosti državnih organa i kriminalnih grupa za stanje na Kosmetu. Legalne akcije državnih organa protiv terorizma ne mogu se nazivati represijom nad civilima, a terorizam u svim oblicima - napadi, ubistva, kidnapovanja - provokacijama.
8. Međunarodna zajednica nije ocenila suštinu delatnosti tzv. OVK, kao terorističke organizacije, i ne preduzima prema njoj mere kao prema drugim terorističkim organizacijama u svetu.
9. Nije prihvatljivo obezvređivanje dosadašnjih napora u traženju rešenja političkim sredstvima i nastojanje da se poništi sporazum predsednika SRJ sa međunarodnom zajednicom izražen u stavovima Vlade od 13. oktobra i Sporazum sa OEBS-om od 18. oktobra 1998. godine i u njima utvrđeni principi - da se radi o unutrašnjem pitanju suverene države; da terorizam i separatizam moraju prestati; da svako rešenje mora biti saglasno sa Ustavom SRJ i Republike Srbije i ne može dovesti u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje.
10. Narodna skupština ističe demokratsku suštinu zajedničkog predloga Sporazuma o političkim okvirima samouprave na Kosovu i Metohiji od 20. novembra 1998. godine koju su prihvatile sve parlamentarne stranke u Srbiji, kao i Deklaraciju iz Prištine od 25. novembra 1998. godine koju su potpisale dve političke partije Albanaca, predstavnici nacionalnih zajednica Muslimana, Turaka, Roma, Goranaca i Egipćana kao i predstavnici parlamentarnih partija sa Kosova i Metohije. Nedopustivo je ignorisanje i omalovažavanje postojanja nacionalnih zajednica i etničkih grupa kao i nužnost pune ravnopravnosti svih nacionalnih zajednica koje žive na Kosovu i Metohiji.
11. U vezi sa zahtevom "da strane prihvate nivo i karakter međunarodnog prisustva koje međunarodna zajednica smatra odgovarajućim" Narodna skupština konstatuje: obim i karakter međunarodnog prisustva na Kosmetu definisan je konačno sporazumom predsednika SRJ Slobodana Miloševića i ambasadora Ričarda Holbruka i u skladu s njim Sporazumom Savezne vlade i OEBS-a o uspostavljanju Verifikacione misije OEBS-a na Kosmetu.
12. Narodna skupština izražava krajnje čuđenje zahtevu da se "savezni i republički pravni okvir usaglase sa kosmetskim prelaznim sporazumom" jer se to kosi sa svakom logikom i principima ustavnog prava i značilo bi pravni i ustavni presedan da se šira zajednica prilagođava delu uže zajednice.
13. Svođenjem prava drugih nacionalnih zajednica u rešenjima za Kosmet, na neku vrstu kulturnih prava, čini se diskriminacija i otvara mogućnost da se konkretnim rešenjima omogući majorizacija od strane albanske nacionalne zajednice i time direktno ruši princip ravnopravnosti i uvelo bi postojanje građana prvog i drugog reda.
14. Narodna skupština ukazuje da svaki zahtev za "značajnom autonomijom" ili "visokim stepenom samouprave" za Kosmet - ne samo da ne može u daljim pregovorima dovesti do nezavisnog Kosova i Metohije, niti do statusa treće federalne jedinice, već da ta autonomija ne može da znači kidanje pravnih, političkih i ekonomskih veza unutar Republike Srbije.
15. Narodna skupština ukazuje da tzv. prelazni status Kosmeta ne može da bude ni skriveni ni izričiti put u separatizam, već samo mogućnost da, posle određenog broja godina, potpisnici sporazum mogu preispitati sa ciljem da se unapredi njegovo sprovođenje i razmotre predlozi, bilo kog potpisnika, za dodatne mere, čije će usvajanje zahtevati saglasnost svih potpisnika.

1. Narodna skupština Republike Srbije ističe da su državni organi Republike Srbije i SR Jugoslavije sve učinili i čine da se dođe do političkog rešenja. U potpunosti poštujemo potpisane sporazume. Konstituisana je Verfikaciona misija OEBS-a na Kosmetu da nadgleda i objektivno informiše međunarodnu zajednicu o stanju na terenu. Srbija nema šta da krije u odbrani svojih građana i svoje teritorije od separatista i terorista - verifikatorima i međunarodnoj zajednici omogućen je potpun i nesmetan pristup svim delovima Kosova i Metohije i nadgledanje celokupne situacije.
2. SR Jugoslavija, kao nezavisna i suverena zemlja, vodi politiku mira i miroljubive saradnje, nikoga ne ugrožava, niti sa njene teritorije preti opasnost bilo kome. U skladu sa navedenim principima, SR Jugoslavija je spremna da sva otvorena pitanja rešava mirnim i političkim sredstvima i da odlučno štiti svoje legitimne državne i nacionalne interese i posebno suverenitet i teritorijalni integritet, u skladu sa Poveljom UN.

1. Narodna skupština ponovo ističe da je uzrok krize na Kosovu i Metohiji dugogodišnji albanski separatizam, čiji je krajnji cilj otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije i Jugoslavije. Terorizam je postao najviši stadijum albanskog separatizma.
2. To je glavna prepreka postizanju političkog rešenja. Na sve napore, ponude i dobru volju države da se pridruže političkom dijalogu i zajedno sa drugima traže rešenja, albanske separatističke partije i njihovi lideri odgovarali su odbijanjem i opstrukcijom. Takav njihov stav podsticao je i ohrabrivao nastavak zločina terorističkih bandi. Oni su zloupotrebili poštovanje sporazuma od strane naše države i prisustvo Verifikacione misije OEBS-a i nastavili sa zločinima.
3. Republika Albanija otvoreno je i direktno u funkciji albanskog separatizma i terorizma. Albanija je pretvorena u terorističku državu - bazu terorista i fundamentalista, centar obuke, naoružavanja, finansiranja i svake druge podrške njihovim zločinačkim ciljevima prema SR Jugoslaviji i drugim državama u regionu.
4. Deo međunarodne zajednice ni jednim svojim činom nije bezrezervno osudio separatizam i terorizam. Ni jednim aktom nisu sprečili Republiku Albaniju da bude logistička baza terorista i separatista na Kosovu i Metohiji. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, ni za tri meseca, nije kompletirala 2.000 verifikatora na Kosmetu i nije u potpunosti osposobljena za nepristrasno i tačno izveštavanje međunarodne javnosti i međunarodnih organizacija o istini na terenu. A istina je da je od potpisivanja Sporazuma i dolaska verifikatora došlo do eskalacije terorizma.
5. Deo međunarodne zajednice sve vreme vodi politiku dvojnih standarda sprečavajući bilo kakav, i najblaži, pokušaj osude terorističkih bandi od strane Saveta bezbednosti OUN. Takvo ponašanje dela međunarodne zajednice faktički predstavlja podršku, pomoć i ohrabrivanje separatista i terorista.
6. Iskonstruisanim i netačnim ocenama da vojska i policija prekomerno upotrebljavaju silu, pokušavaju se sprečiti legitimne snage odbrane naroda i države da reaguju protiv terorista na adekvatan način kao što to čine vojske i policije u svim državama u svetu koje se suočavaju sa ovim zlom. Time se želi da se poništi stav usaglašen sa međunarodnom zajednicom u kome izričito stoji da "državni organi zadržavaju pravo da adekvatno odgovore na bilo koju formu terorističke aktivnosti i kršenja zakona koji mogu da ugroze živote i bezbednost građana i predstavnika vlasti".

1. Kosovo i Metohija je unutrašnje pitanje Srbije i jedino može da se reši putem dijaloga onih subjekata čijeg se položaja tiče. Kosovo i Metohija ne mogu da se izmeste iz Srbije. Ono se u njoj nalazi vekovima i tu jedino može da ostane. Kosovo i Metohija nisu poligon za isprobavanje vojnih i političkih doktrina pod iskonstruisanim optužbama o navodnom kršenju manjinskih i etničkih prava. Kosmet nije pod protektoratom niti predstavlja rezervu za neke nove geopolitičke konfiguracije, kao što ni Srbija ne daje materijala za nove ultimatume, makar se ti ultimatumi danas činili u ime ljudskih prava i demokratije i drugih lepih ciljeva koji služe samo kao maska za hegemonizam.
2. Narodna skupština Srbije još jednom potvrđuje principe na kojima se kriza na Kosovu i Metohiji može rešiti uspešno, trajno i u interesu svih. To su:
- politička sredstva i dijalog kao jedini put mirnog i demokratskog rešavanja krize na Kosovu i Metohiji;
- puno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i SR Jugoslavije;
- puna ravnopravnost svih građana, svih nacionalnih zajednica i etničkih grupa na Kosovu i Metohiji, bez mogućnosti za bilo čiju majorizaciju;
- rešenja usklađena sa ustavima Srbije i SR Jugoslavije i međunarodnim standardima u oblasti ljudskih i građanskih prava i prava pripadnika nacionalnih manjina
- Kosovo i Metohija ne mogu dobiti status republike nego autonomiju po najvišim međunarodnim standardima u okviru Srbije i SR Jugoslavije;
- ne prihvatamo ni jednu meru kojom bi se menjao teritorijalni integritet i suverenitet i pokušalo izvesti otcepljenje Kosmeta od Srbije;
- ne prihvatamo prisustvo stranih vojnika na našoj teritoriji pod bilo kakvim izgovorom sprovođenja postignutog sporazuma.

      Povodom poziva Kontakt grupe za razgovore o problemima na Kosovu i Metohiji u Francusku 6. februara 1999. godine, upućenog Vladi Republike Srbije:
1. Narodna skupština Republike Srbije odlučila je da prihvati poziv na razgovore zato što je čvrsto opredeljenje naroda i svih političkih partija da se borimo za mir i što treba da branimo Kosovo i Metohiju na svakom mestu na kome se o Kosmetu raspravlja bilo gde u svetu. Prihvatanjem razgovora činimo još jedan korak da doprinesemo da se problemi reše mirnim putem.

2. Narodna skupština ovlašćuje Vladu da odredi delegaciju koja će učestvovati u razgovorima.