Balkanski institut iz Vašingtona u sklopu svoje prezentacije na globalnoj elektronskoj mreži, koju često koriste i mnogobrojni albanski sajtovi, obrađujući temu Kosova, između ostalog, tvrdi:"Medije kosovskih Albanaca je zatvorila ili preuzela srpska vlast. Beograd je preuzeo i ukinuo izdanja na albanskom jeziku".

Od institucije koja se bavi naučnim proučavanjem jednog područja ne bi trebalo tražiti da zna baš sve činjenice. Ali se podrazumeva, valjda, da ne sme da ih falsifikuje.

Nacionalne manjine na Kosovu i Metohiji ostvaruju prava u oblasti javnog informisanja u skladu sa Zakonom o javnom informisanju Republike Srbije, preko radio i televizije, lokalnih radio stanica i listova koji izlaze na albanskom, turskom i romskom jeziku.

Ako ovo političko opredeljenje možda može da izazove i zlonamerna i netačna tumačenja, ostaju, ipak, neumoljive i tvrdoglave činjenice.

Radio Priština svakodnevno emituje 16 sati i 30 minuta programa na albanskom, sedam sati na turskom i dve emisije nedeljno u trajanju od po dva sata na romskom jeziku. TV-Priština svakog dana emituje 70-to minutni program na albanskom jeziku, deset odsto programa dnevno realizuje se na turskom jeziku i 1,2 odsto na romskom. Lokalne radio stanice imaju obavezu da program emituju i na albanskom jeziku. Međutim, zbog bojkota novinara Albanaca, ni jedna od šest radio-stanica ni u ovoj godini nije uspela da organizuje rad redakcije na albanskom jeziku.

Na albanskom jeziku izlazi ukupno 53 lista, različite periodike. Ni jednom listu nije oduzeta dozvola za rad, bez obzira na sadržaj. Dnevnim listovima u poslednja četiri meseca je povećan tiraž zbog situacije u tom području, tako da je "Bujku" juna meseca 1998. godine izlazio u 11.000 primeraka, a "Koha ditore", kao najčitaniji dnevni list, u 35.000-40.000 primeraka. List na turskom jeziku "Tan" izlazi jednom nedeljno, periodično se štampa "Sesimliz" i "Baj". Udruženje Roma u Gnjilanu, uz pomoć opštine, štampa periodično časopis na romskom jeziku. List na albanskom jeziku "Rilindja"ne izlazi jer se novinari albanske nacionalne manjine ne javljaju na konkurs i ne žele da rade u listu čiji je osnivač država, koju oni ne priznaju.

Ako, i pored ovih činjenica, Balkanski institut, kao zvanična američka ustanova za istraživanje balkanskog područja može da tvrdi suprotno, ne čudi ni malo što sebi daje i neke druge "slobode". Tako, na primer, u pisanju o Kosovu i Metohiji to područje isključivo naziva Kosovom, dakle ne prihvata zvanični naziv te teritorije, čime podstiče i doprinosi albanizaciji te oblasti. Za vreme turske imperije Kosovo i Metohija su se nazivali kosovski vilajet dok se naziv Metohija isključivao, uz opravdanje da to nije geografski pojam, već crkveni termin koji označava manastirski posed. Osmanlijsko carstvo je pokušalo, ne priznavajući hrišćanske termine (metohija je staro grčki termin) da sasvim islamizira sve osvojene teritorije i na taj način negira postojanje kulture i religije vizantijskog carstva i srpske države na tim prostorima.