“Njujork tajms”, ovih dana, iz pera svog dopisnika Krisa Hedžisa objavljuje tekst pod naslovom “Sjajna ratna nagrada kosovskog rata ostaje pod zemljom”. Iza teme o rudnom blagu Ksova i glavnog zaključaka ovog teksta da se rat, u stvari, vodi oko toga kome će kosmetski rudnici pripast – vešto se proturaju neistine kao politička podrška Albancima.

Tako Kris Hedžis, koristi svedočenje isključivo kosmetskih Albanaca da se “1988. kada je Jugoslavija počela da se raspada, najveći otpor Miloševićevoj viziji Jugoslavije, pod srpskom dominacijom, prolomio iz okna Trepčinih rudnika. Ljuti zbog narastajućeg srpskog nacionalizma, predvođenog Miloševićem,” kaže dalje Hedžis, “rudari albanske nacionalnosti, koji su činili 75 posto od ukupno 23.000 zaposlenih, zatvorili su rudnike i u protestnom maršu ka Prištini, nosili fotografije pokojnog komunističkog lidera, Josipa Broza Tita i jugoslovenske zastave sa komunističkom crvenom petokrakom. Njihova ispoljena vernost staroj Jugoslaviji ispala je naivna,” zaključuje Hedžis i navodi reči Burhana Kavaje, bivšeg direktora rudnika Stari trg, da su tada Albanci želeli da pripadaju (Jugoslaviji). “Danas nećete videti ni jednog Albanca da nosi državnu zastavu. Ovaj konflikt se može završiti jedino našom nezavisnošću,” kaže Kavaja američkom dopisniku.

Ni Hedžis ni Kavaja neće da kažu da su rudari “Starog trga” tada nosili i Titove slike i zastavu SFRJ - u znak protesta što se stalo na put njihovom nacionalizmu i separatizmu. Neće da kažu ni da su smao koju godinu ranije, u demonstracijama 1981. kosmetski Albanc te iste slike i zastavu, pod parolom Kosovo republika, lomili i palili kao simbol protesta protiv ondašnje Jugoslavije i želje da se od nje otcepe.

Sistamatska i planska separatistička politika Albanaca sa Kosova i Metohije počela je još 1967. godine. Najpre su na inicijativu pokrajinskh vlasti koje su činili, uglavnom, Albanci, promenjena osnovna načela u organizovanju autonomnih pokrajina. Autonomija se, naime, pored saveznog i repugličkih, sada regulisala i pokrajinskim ustavom. Time je otvoren put gotovo potpuno samostalnoj zakonskoj, izvršnoj i sudskoj vlasti u pokrajini. Podelom “suverenih prava” između Republike Srbije i autonomnih pokrajina Srbija je, u stvari federalizovana. Kada je 1974. godine usvojen novi Ustav SFRJ, republike su postale nacionalne države, a pokrajine “konstitutivni elementi federacije”, čime je njihova veza sa Srbijom postala još manja. Ali kosmetski Albanci nisu bili zadovoljni ni toliko širokom autonomijom kakvu su tada imali i oduvek su imali samo jedan cilj – secesiju. Očigledno je da su Albanci samo menjali “upotrebnu vrednost” simbola države u kojoj su živeli, ali ne i odnos prema toj državi. Na pitanje o “vernosti Jugoslaviji” i o “naivnosti” kosovskih Albanaca, koje Hedžis postavlja, može samo izgleda on da odgovori.